Ko je bosu okrenuo leđa

Duže od decenije klan Luke Bojovića, kojim od 2012. operativno rukovodi njegov glavni saradnik Filip Korać, držao je pod kontrolom skoro celokupno srpsko podzemlje. Većina kriminalnih grupa u zemlji sarađivala je sa Bojovićevim klanom, najviše u narko-poslovima, ali i u drugim kriminalnim aktivnostima. Ta saradnja, dobrovoljna ili pod pritiskom jačine i moći ovog klana, trajala je i nakon najvećeg rascepa u balkanskom podzemlju izazvanog ratom škaljarskog i kavačkog klana, u kome su Bojović i Korać stali na stranu škaljarskog klana, sa kojima su odranije već imali blisku i uspešnu kriminalnu saradnju, posebno onu koja se vezuje za prekookeanski šverc kokaina, ali i za ubistva koje je ovaj klan vodio na nekoliko frontova. Tako je zahvaljujući poslušnosti i odanosti prema Koraću i većina srpskih manjih kriminalnih grupa stala na stranu „škaljara“. Međutim, u poslednjih godinu dana situacija u srpskom podzemlju se prilično promenila, i to dok je Korać bio u bekstvu zbog poternice koju je za njim raspisao beogradski Viši sud. Većina kriminalnih grupa u tom periodu okrenula je leđa Koraću, čak su poricali bilo kakvu raniju saradnju sa njim. Takav stav zadržali su i nakon što se Korać krajem prošle godine vratio u Beograd, kada je poternica za njim povučena zbog nedostatka dokaza.

Međutim, Korać uprkos novonastaloj uzburkanoj situaciji na kriminalnoj sceni uspeo je da zadrži nekoliko najjačih i najvažnijih saradnika. Mreža koju Korać sada ima u Srbiji i dalje predstavlja vrlo moćnu organizaciju, u kojoj se nalaze vođe najjačih kriminalnih grupa, među kojima su i vođe odreda profesionalnih plaćenih ubica, najuticajniji članovi „Pink Panter” bande, vođe „Hells Angels“, bajkerske bande, ali i nekolicina prvobitnih članova zemunskog klana.

Misteriozni Rođo

Jedan od najjačih kontakata kada su u pitanju profesionalna ubistva, prema poslednjim informacijama srpskih bezbednosnih službi, Korać ima sa muškarcem rodom iz mesta u BiH, koje je u blizini granice sa Hrvatskom. Taj muškarac je poznat po nadimku Rođo i za njim je još 2007. godine BiH raspisala međunarodnu poternicu kada se sa slobodnog vikenda nije vratio u zatvor u Foči, u kome je služio kaznu zbog ubistva.

Rođo, koji je u bezbednosnim izveštajima okarakterisan kao ubica sa mračnom prošlošću, u međuvremenu je u bekstvu okupio jaku grupu Srba profesionalnih ubica, a zatim je ostvario i ozbiljnu saradnju sa Koraćem.

"Operativni podaci ukazuju da su plaćenici ovog Koraćevog saradnika bili angažovani u nekoliko likvidacija u Srbiji, ali i u inostranstvu. Važe za jedan od najorganizovanijih odreda smrti, a njihova tarifa je nekoliko desetina hiljada evra", kaže za "Ekspres" izvor upućen u informacije bezbednosnih službi o Koraću.

On navodi i da je Rođo veoma vešt u skrivanju i da tako već godinama izbegava hapšenje, ali i osvetu koja mu preti od porodice muškarca za čije je ubistvo osuđen. Bezbednosne službe takođe su identifikovale njegove jake veze u kriminalnom podzemlju Južne Amerike, Švedske i Nemačke, gde je ranije boravio.

„Pink Panter“

Jedan od Koraćevih veza je i Užičanin Damir Hadžić, za kojim je raspisana Interpolova poternica zbog ubistva jednog od najbitnijih pripadnika kavačkog klana - Davorina Baltića. Baltić je ubijen u Beogradu 1. januara 2018. dok je “golfom 7” ulazio u garažu zgrade na Vračaru u kojoj je živeo. Njega su tada sačekala dvojica ubica. Za jednog je šest meseci kasnije utvrđeno da je Hadžić, dok se za drugog pretpostavlja da je plaćenik iz BiH.

Hadžić je odranije poznat policiji, važi za bitnog Koraćevog, ali i saradnika uticajnog „škaljarca“ Igora Dedovića, koji je početkom ove godine ubijen u Atini. Osumnjičeni Hadžić, koji je u bekstvu, ima jako kriminalno uporište u Užicu i zlatiborskom kraju. Dovodi se u vezu i sa serijom razbojništava i pljački širom Evrope. Na meti su bile uglavnom juvelirnice i zlatare, a veruje se da je on jedan od istaknutih pripadnika grupe “Pink Panter”. Pre desetak godina bio je hapšen u Milanu nakon pokušaja pljačke blindiranog vozila za prevoz novca.

U Užicu je 2012. bio ranjen u pucnjavi u jednoj kladionici. Veze Koraća sa članovima grupe „Pink Panter“ datiraju još iz vremena kada se Luka Bojović slobodno šetao po Srbiji i kada je bio jedan od glavnih posrednika u kupovini i prodaji plena koji su krali članovi ove pljačkaške bande.

"Bojović je sa ’Pink Panterima’ ostvario vezu još pre 15 godina, i dosta ukradenih dragocenosti je završilo kod njega. Ta saradnja je za Bojovića bila i stvar prestiža i moći na međunarodnom nivou. Posle njegovog bekstva iz Srbije, a zatim i hapšenja u Španiji, Korać je nastavio tu saradnju, posebno sa Ivanom Adrovcem, koji je važio za beogradskog vođu ’Pantera’. Adrovac je iz Srbije pobegao u julu 2015, a dan kasnije njegova supruga Maja Adrovac je uhapšena zbog sumnje da je umešana u atentat na biznismena Milana Beka.

Adrovac se dugo skrivao pod Koraćevom zaštitom, a zatim je uhapšen i osuđen u Švajcarskoj. U međuvremenu, ulogu vođe beogradskih ’Pantera’ preuzeli su Dragan Mikić i Boban - Žuća Stojković, čija su uporišta na Karaburmi, koja važi i za Koraćevu bazu. Mikić je poznat po spektakularnim pljačkama ali i bekstvima u Francuskoj. Tamo je u januaru 2003. bio uhapšen dan posle pljačke u čuvenom skijalištu Kuršavel.

Prvo je pobegao iz zgrade suda, a kasnije, kada je ponovo uhapšen, i iz zatvora. Za Stojkovića, koji je takođe služio robiju u Francuskoj, ostala je zabeležena nezapamćena odbrana advokata. Nakon što je Stojković priznao krivicu, njegov advokat je rekao: „On je izuzetno prijatan, ljubazan i lepo vaspitan mladić. Džentlmen bandit“.

I Mikić i Stojković su prema podacima srpskih bezbednosnih službi važni saradnici Filipa Koraća. „Deo ’Pink Pantera’ koji su zaradili veliki novac u pljačkama ta sredstva su iskoristili da uđu u legalne biznise, uglavnom zidanje zgrada i prodaju stanova. Deo ’Pantera’, među kojima je i Mikić, novac je investirao u jače, isplativije kriminalne aktivnosti, odnosno šverc kokaina, ali i heroina. Mikić je u tom poslu ostvario vrlo zavidnu poziciju“, kaže izvor “Ekspresa”.

Barska veza

Najvažniji Koraćevi saradnici u Crnoj Gori su pripadnici barskog kriminalnog klana, kojim je do 2013. godine upravljao Luka Đurović, najvažniji saradnik Luke Bojovića. Posle Đurovićeve misteriozne pogibije, vodeću ulogu u ovom klanu preuzeo je Alan Kožar, koji je sve vreme vodio i rat sa suprotstavljenim barskim klanom kojim rukovode naslednici ubijenog Armina Muše Osmanagića. Kožar je u Crnoj Gori optužen za organizaciju ubistva Slobodana Šaranovića, sa kojim je Bojovićev klan godinama vodio rat u ime krvne osvete. Nakon što je zbog ove likvidacije za Kožarom raspisana poternica Interpola, on je pobegao iz Crne Gore. Za sve to vreme on je intenzivno sarađivao sa škaljarskim klanom, a najnovija saznanja bezbednosnih službi ukazuju da je upravo on, u poslednja tri meseca, nakon što je Igor Dedović ubijen u Atini, a Jovica Vukotić izručen u crnogorski zatvor, preuzeo operativno rukovođenje škaljarskim klanom.

Podaci bezbednosnih službi ukazuju da se u Srbiji, od svih pripadnika barske ekipe, Korać operativno najviše oslanja na Vladislava Šljivančanina, Baranina koji je 2015. godine bio uhapšen u Beogradu zbog sumnje da je sa trojicom saučesnika planirao likvidaciju. Za ovo krivično delo Barani su osumnjičeni nakon što je policija u garaži koju su iznajmili pronašla automatsku puška sa okvirom punim municije, dve kutije sa municijom za automatsku pušku, garderobu za presvlačenje i kantu sa benzinom. Međutim, sudski postupak je godinu dana kasnije okončan oslobađajućom presudom, nakon koje je Šljivančanin otišao za Crnu Goru. Iako je na spisku bezbednosno-interesantnih osoba kojima je zabranjen ulazak u Srbiju, podaci srpskih bezbednosnih službi ukazuju da Šljivančanin često ilegalno dolazi u Srbiju, gde se viđa upravo sa Koraćem.

Šljivančanina policija inače ocenjuje kao “ozbiljnog pucača”, sa bogatim iskustvom. Kriminalnu karijeru započeo je kao član grupe Bugarina Danijela Stojanova Bakrdžijeva, zvanog Fis, zatim kao obezbeđenje Franka Simatovića Frenkija, osnivača JSO, ali i kao pucača Miroslava - Mikija Kuraka, odbeglog pripadnika nekadašnje DB, optuženog za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

“Hells Angels”

U nasleđe od Luke Bojovića, Koraću je kao jedna od neraskidivih veza ostala i saradnja sa Miljanom Vukovićem, vođom bajkerske grupe „Hells Angels“, odnosno „Anđeli pakla“. Miljan Vuković je sin Vuka Vukovića, nekadašnjeg vlasnika kazina „London“ i kuma Željka Ražnatovića Arkana, kao i blizak Bojovićev prijatelj. Vuković u krivičnom dosijeu ima dela koja se vezuju za nasilničko ponašanje, ali je policiji bio posebno interesantan upravo zbog veza sa Bojovićem, koje je zatim nastavio sa Koraćem, kao i sa „Pink Panterima“. Operativni podaci ukazivali su da je upravo on godinama bio glavna spona između lopova iz "Pink Pantera" i kupaca sa Bliskog istoka, a koje su mu obezbeđivale vođe ogranaka „Anđela pakla“ po celom svetu. Jedno vreme on se nalazio pod tajnom pratnjom policije koja je otkrila da su ukradene dragocenosti, među kojima je čak bilo i skupocenih dijamanata, lopovi ostavljali u Vukovićevo poštansko sanduče na dalje preuzimanje.

U januaru prošle godine Vuković je bio na spisku za privođenje u jednoj velikoj akciji policije, ali je tada izbegao hapšenje.

Stari „zemunac“: Darko Nos

Darko Milićević zvani Darko Nos, pripadnik prvobitne formacije zemunskog klana kojim su rukovodili Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, takođe se po izlasku iz zatvora priključio Filipu Koraću i postao jedan od njegovih velikih oslonaca u krivičnim delima, budući da je zadržao epitet egzekutora.

„Milićević je specifična ličnost. Važio je za egzekutora zemunskog klana, a njegov psihološki profil ukazuje da je gori čak i od Sretka Kalinića, koji je zbog hladnokrvnih i beskrupuloznih likvidacija važio za zver. Milićević je pre tri godine pušten iz zatvora i jedan je od najvernijih Koraćevih saradnika“, kaže izvor “Ekspresa”.

Milićević je posle ubistva premijera Zorana Đinđića i pokretanja akcije „Sablja” pobegao iz Srbije, ali je u bekstvu bio samo godinu dana. Po međunarodnoj poternici Srbije uhapšen je u Švedskoj i izručen u Beograd. Policija je u to vreme tvrdila da je Milićević kao egzekutor „zemunaca“ bio zadužen za likvidacije neposlušnih narkomana i dilera droge. Sumnjičio se da je učestvovao u ubistvima Slobodana Radosavljevića, Gorana Trajkovića i Aleksandra Ristića zvanog Aca Pas, kao i u teškom ranjavanju Aleksandra Marića. Presudom Specijalnog suda osuđen je samo za ubistvo Trajkovića, i to na 13 godina zatvora. To ubistvo počinio je kao pripadnik ogranka „zemunaca“, kojim je rukovodio Spasojevićev kum Ninoslav Konstadinović. U toj istoj grupi bio je i Aleksandar Zdravković, „zemunac“, koji se takođe našao pod zaštitom Bojovićevog klana, i koji je sa Majom Adrovac osuđen za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka.

Pucnjava na Vračaru

Kao najbliži Koraćev saradnik u Beogradu označen je Miloš Nilović zvani Runjo, koji je takođe u bezbednosnim izveštajima označen i kao glavni eksponent škаljаrskog klаnа u Srbiji. Operativni podaci bezbednosnih službi ukazuju da su Korać i Nilović već duži niz godina zajedno u poslovima orgаnizаcije šverca velikih količinа kokaina iz Južne Amerike u pojedine zemlje Evropske unije, pre svega u Italiju, Špаniju i Holandiju, odаkle se deo uhodаnim krijumčаrskim kаnаlimа dopremа i nа srpsko nаrko-tržište.

„Korać i Nilović su tako ostvarili potpunu dominaciju i premoć na beogradskom narko-tržištu“, kaže naš izvor. Bezbednosne službe Nilovića “sumnjiče” i za orgаnizovаnje i sprovođenje nekoliko likvidаcijа pripаdnikа suprotstаvljenih kriminаlnih klаnovа, ali te sumnje nisu dovele do njegovog procesuiranja. Bio je hapšen samo u čuvenoj akciji beogradske policije u restoranu “Durmitor”, ali mu se u ovom postupku sudi samo za nedozvoljeno nošenje oružja.

Nilović se u ponedeljak našao na meti i prvog pokušaja profesionalne likvidacije u Srbiji nakon ukidanja vanrednog stanja. Maskirani ubica tada je naoružan automatskim oružjem upao u baštu jednog kafića na Vračaru, u kome je Nilović sedeo sa Nikolom Kovačevićem i bivšim žandarmom Vojislavom Kostićem. Na njihovu sreću, oni su na vreme primetili maskiranog ubicu i pobegli, tako da je naručeni ubica na kraju pobegao iz kafića bez ijednog ispaljenog metka. Iste noći on je uhapšen, a proverom identiteta utvrđeno je da se radi o Milošu Miljanoviću iz Herceg Novog. Nilović je posle incidenta u kafiću za jedan beogradski medij potvrdio da je on bio na meti ubice, ali je negirao da ima bilo kakve veze sa kriminalom.

„Nemam veze ni sa jednim kriminalnim klanom, ni sa škaljarskim ni sa kavačkim“, rekao je Nilović.