Kumovi i prijatelji s one strane Drine

Milivoje Lovrenović (50) iz Bosanske Gradiške, protiv koga je beogradska policija podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je 13. septembra na Novom Beogradu usmrtio Strahinju Stojanovića (30) podmetanjem eksploziva pod džip, prema ekskluzivnim saznanjima “Ekspresa”, kum je sa Željkom Radovanovićem zvanim Krečo iz Bijeljine, bliskim saradnikom klana Luke Bojovića. Lovrenović je, kako za “Ekspres” ekskluzivno otkriva izvor iz MUP Srbije, svojevremeno bio pripadnik Državne bezbednosti Republike Srpske, i to u vreme dok je zamenik načelnika ove službe bio Ljuban Ećim, kum Željka Ražnatovića Arkana i prijatelj Milorada Ulemeka Legije, koji je ovu saradnju u narednim godinama nastavio i sa njihovim naslednicima – Bojovićem i njegovim klanom.

Stare debeovske veze i dalje su ključne u gotovo svakom većem kriminalnom obračunu na Balkanu. Za one preko Drine, uz iskustvo stečeno na ratištu, debeovsko iskustvo pokazalo se već godinama kao ključna preporuka za najunosnije kriminalne poslove, od šverca narkotika i oružja do profesionalnih likvidacija čija se cena meri i do sto hiljada evra.

Jedan od takvih čije je ime do sada, bar što se likvidacija tiče, bilo čisto je Milivoje Lovrenović, godinama samo bahati ugostitelj iz Gradiške, poznat po nasilničkom ponašanju, šenlučenju, ratnom iskustvu, koja su ga koštala tri ranjavanja, ali i debeovskim i kumovskim vezama koje su mu očigledno bile preporuka za smrtonosni angažman u Beogradu.

Povezane vesti - STEFANOVIĆ: Indentifikovan osumnjičeni za ubistvo Stojanovića

Lovrenovićeve debeovske veze datiraju decenijama, i većina je verovatno tajna, ali su na videlo javnosti do sada isplivala dva važna kontakta, sa Ljubanom Ećimom, ali i sa Draganom Mektićem, bivšim ministrom bezbednosti BiH.

Veza sa Ljubanom Ećimom i ekipom koja se dovodi u vezu sa njim, a u kojoj je ključni operativni igrač Željko Radovanović, mogla bi da bude ključna u daljem rasvetljavanju ubistva Strahinje Stojanovića, a koja treba da dopre do onih koji su Lovrenoviću i dali zadatak. Dalja istraga tako je usmerena ka klanu Luke Bojovića, koji se odmah posle ubistva i doveo u vezu sa likvidacijom Strahinje Stojanovića. I to u ime osvete za ubistvo bliskog Bojovićevog prijatelja i advokata Dragoslava - Miše Ognjanovića.

Hronologija veza ide ovako:

Do tada nedodirljivi osnivač “crvenih beretki” u RS - Ljuban Ećim, koji je tokom ratova devedesetih zvanično bio zamenik načelnika Centra državne sigurnosti Republike Srpske, a nezvanično tamošnji gospodar života i smrti, uhapšen je u decembru 2007. godine u akciji beogradske policije zbog sumnje da je član organizovane kriminalne grupe, koju je predvodio upravo Lovrenovićev kum – Željko Radovanović. U akciji je tada zaplenjeno 48 kilograma heroina i četiri kilograma kokaina, kao i 157.800 evra koji su nađeni u Ećimovom stanu u Đevđelijskoj ulici u Beogradu, a koji su zaplenjeni zbog sumnje da “potiču od prodaje droge“.

U Ećimovom stanu policija je tada pronašla i lažna dokumenta koja je koristio, kao i zlatni pištolj CZ 99.

"Ceo život smo u tajnoj policiji izdavali dokumente na druga imena, pa sam tako i ja dobio dokumente na ime mog kuma“, rekao je Ećim tada pred sudom. Za nađeni pištolj rekao je da ga je dobio kao poklon od Željka Ražnatovića Arkana.

"Činjenica da je pištolj zlatan i da je na njemu ugravirana posveta ukazuje da on nije bio namenjen za upotrebu, već da je neka vrsta suvenira“, tvrdio je u to vreme Ećimov advokat Zdenko Tomanović.

U svakom slučaju, postupak protiv Ećima okončan je po uobičajenom metodu za optužene debeovce - tako što je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dve godine posle hapšenja samo odustalo od optužnice protiv Ećima zbog trgovine drogom i zločinačkog udruživanja i to zbog nedostatka dokaza. Još pre toga, Ećim je uz kauciju od 400.000 evra pušten da se brani sa slobode. Zbog falsifikovanih dokumenata i pištolja, 2010. osuđen je na 28 meseci zatvora. Prvostepenom presudom. Da li je ta presuda potvrđena i da li je Ećim izdržao zatvorsku kaznu, javnosti nije poznato.

S druge strane, slična matematika izvedena je i u slučaju Željka Radovanovića, kuma sada osumnjičenog Milivoja Lovrenovića, koji je akciju hapšenja beogradske policije 2007. godine izbegao bekstvom iz Srbije, ali je za njim tada raspisana poternica Interpola. Presudom Specijalnog suda osuđen je na 13 godina zatvora, da bi 2012. u RS bio uhapšen zbog krađe i osuđen na osam meseci zatvora. Kaznu je izdržavao u zatvoru u Foči, u kom je bio i u momentu kada je u septembru te godine policija BiH pokrenula akciju “Titan”, na razotkrivanju međunarodnog šverca narkotika. Policija je tada upala u Radovanovićevu ćeliju i unutra zaplenila nekoliko mobilnih telefona koje je on kao organizator grupe koristio za instrukcije saradnicima na slobodi. U akciji je tada uhapšeno 14 osumnjičenih, među kojima je bila i Radovanovićeva supruga, a kao glavni Radovanovićev saradnik označen je Mile Rosić iz Bijeljine, koji je takođe u momentu akcije bio u zatvoru, ali u KPZ Tunjice kod Banjaluke.

Akcija “Titan” se završila neslavno. Radovanović je već u decembru iste godine pušten iz pritvora, a nakon prihvatanja sporazuma o priznanju krivice, u oktobru 2013. sud BiH osudio ga je na kaznu od dve godine zatvora.

Upravo u vreme izricanja presude, ministarstva pravde Srbije i BiH potpisala su ugovor o izručenju državljana optuženih i osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i druga teška krivična dela.

Radovanović, koji je državljanin BiH, ostao je van domašaja ovog ugovora, na slobodi, ali sa Interpolovom poternicom Srbije.

Povezane vesti - Još nije kraj

Upravo je Radovanović ključna karika u rasvetljavanju poslednje likvidacije na beogradskom asfaltu – brutalnog ubistva Strahinje Stojanovića.

Naime, kada je njegova grupa 2007. uhapšena u Beogradu, među osumnjičenima se tada našao i Veljko Banović zvani Votka, već evidentirani saradnik Luke Bojovića, a koji je u narednim godinama, posebno posle Bojovićevog hapšenja u Španiji 2012, postao bankar klana, odnosno glavni čovek za raspodelu finansija.

Banović je uhapšen pod optužbom da je od Radovanovića u julu 2007. kupio dva kilograma heroina, koji je platio deset dana kasnije u Karađorđevom parku. Policija je isplatu zabeležila video snimkom tajne pratnje. Osuđen je na šest i po godina robije, a po izlasku iz zatvora, iz Srbije je otišao za Holandiju, gde je preuzeo posao oko logistike trgovine narkoticima. U akciji tamošnje policije uhapšen je 2018. kada je kod njega u štek stanovima u belgijskom Antverpenu nađeno četiri kilograma kokaina i čak 1,7 miliona evra u kešu.
„Veza Radovanovića i Bojovićevog klana, preko Veljka Banovića potiče još od 2007. godine, a vremenom je samo jačala. Istraživanje tih veza je beogradsku policiju i dovelo do Lovrenovića, kao osumnjičenog za ubistvo Strahinje Stojanovića“, kaže za “Ekspres” izvor iz MUP Srbije.

I veza Lovrenovića sa ovom ekipom dokazana je akcijom iz 2007. godine, kada je utvrđeno da je upravo on iznajmio jedan od stanova koje je njegov kum Radovanović koristio za štekovanje droge.

Lovrenović je prema optužnici Specijalnog tužilaštva iznajmio stan u Ulici Stojana Protića, u kome je najviše boravio optuženi član Radovanovićeve grupe Predrag Njegovan, a koga je Lovrenović predstavljao kao svog rođaka.

„Stan je korišćen za skrivanje droge do prodaje“, navodi se u optužnici.

Lovrenovićevo ime od tada medijski nije pominjano sve do septembra prošle godine kada je, posle rođenja unuka na ulici Gradiške pucao iz dva pištolja, a potom video snimak okačio na društvene mreže. Usledila je akcija policije, koja ga je privela, a mediji koji su pisali o hapšenju su Lovrenovića opisali kao poznatog ugostitelja, koji u Gradiški ima nekoliko kafana.

Pre toga, Lovrenović se na udaru medija našao kada je osvanula njegova fotografija u zagrljaju sa Draganom Mektićem, bivšim ministrom za bezbednost u Savetu ministara BiH, i to samo nekoliko dana nakon što je Mektić na društvenim mrežama vređao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Naime, nakon što je Vučić čestitao srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku na postignutom dogovoru u vezi sa imenovanjem predsedavajućeg Saveta ministara BiH, Mektić je na Tviteru poručio predsedniku Srbije: „Idi, leči se, kako su samo bila fina tri dana bez tebe".

Povezane vesti - Na čijim leđima je meta?

Nakon ovih incidenata, Lovrenovićevo ime nije se pojavljivalo u medijima sve do 21. septembra – kada je samo osam dana nakon ubistva Strahinje Stojanovića policija razrešila slučaj.

Istraga beogradske Uprave kriminalističke policije je bila brza i efikasna, a tragovi su se ređali jedan za drugim. Najpre je utvrđeno da je eksplozivnu napravu aktivirao muškarac na električnom biciklu, a kog su kamere video nadzora snimile u neposrednoj blizini Stojanovićevog stana u naselju Galenika, a potom i na mesta zločina.

"Prvo je bilo nejasno kako neko na biciklu može da prati Stojanovićev džip BMW X5, ali je daljim proverama utvrđeno da se radi o električnom biciklu, koji je dva dana kasnije nađen u reci Savi, u blizini šetališta u Bloku 45 na Novom Beogradu. To je bio prvi trag. Zatim se dalje pratilo kretanje bicikliste, koji se, prema rečima očevidaca sa Save, nakon bacanja bicikla u reku, presvukao i sa glave skinuo kacigu, kojom je bio maskiran u trenucima postavljanja i aktiviranja eksploziva. Taj trenutak bio je ključan za njegovu identifikaciju, kao i za otkrivanje stana na Južnom bulevaru u kome je, kako je utvrđeno, ubica boravio nekoliko dana pre zločina. U tom stanu policija je pronašla jedan pištolj“, kaže naš izvor.

Kako je do sada utvrđeno, Lovrenović je eksplozivnu napravu velike razorne moći, ali precizno usmerene, ispod Stojanovićevog vozila najverovatnije postavio u toku noći između subote, 12. septembra i nedelje, 13. septembra. Zatim je usledilo praćenje. Od Stojanovićevog stana na Galenici, koji se sa devojkom uputio na auto-trke na Ušću, do Omladinskih brigada, trasom dugom osam kilometara, gde je pozivom sa mobilnog telefona Lovrenović aktivirao eksplozivnu napravu.

"Prikupljeni dokazi protiv Lovrenovića su vrlo jaki i na osnovu njih je protiv njega i raspisana međunarodna poternica. Njegova kumovska veza sa Radovanovićem i debeovska sa Ećimom jasno ukazuje da je likvidacija Strahinje Stojanovića urađena po nalogu klana Luke Bojovića, ali dokazati ko je nalogodavac zločina je zaista teško. Moguće je jedino u slučaju da osumnjičeni Lovrenović bude uhapšen i odluči da progovori“, objašnjava naš izvor.

Strahinja Stojanović je, kako se pretpostavlja, ubijen u ime osvete za ubistvo Bojovićevog advokata Dragoslava - Miše Ognjanovića.

Povezane vesti - Ko je bosu okrenuo leđa

I upravo je Ognjanović i dao ključni trag koji je Bojovićev klan doveo do Stojanovića. Naime, Ognjanović je nekoliko dana pre nego što je ubijen ispričao Lukinom rođaku – Nikoli Bojoviću da je primetio upravo Stojanovića i Radeta Dunjića da ga prate, i da ta pratnja traje nekoliko dana.

Stojanović je advokatu Ognjanoviću bio poznat kao prijatelj Miloša Delibašića, sestrića braće Slobodana i Branislava Šaranovića. Šaranovići su sa Bojovićevim klanom započeli osvetnički rat još davne 2009. godine, a posle njihovih ubistava, režiranih u klanu Bojovića, taj rad je nastavila ekipa okupljena oko Delibašića.

Advokat Ognjanović ubijen je 28. jula oko 20.30 sati ispred zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu, i to naočigled svog sina Petra.

Samo dve nedelje kasnije usledila je osveta. Pod džip Strahinje Stojanovića podmetnut je eksploziv, ali je on tada za dlaku izbegao likvidaciju. Nekoliko sekundi pre detonacije, Stojanović je izašao iz džipa i vratio se u stan po zaboravljeni telefon. U eksploziji koja je odjeknula dok se kretao ka stanu, teško je povređena njegova tadašnja devojka, španska misica Olac Bilbao Gonzales, koja se nalazila u vozilu. Posle njenog oporavka, Stojanović je iz Srbije otišao za Španiju, a zatim je uplovio u novu ljubavnu vezu sa Kolumbijkom Sonjom Suarez Gomez, sa kojom je u Srbiju došao neposredno pre izbijanja pandemije koronavirusa.

Kolumbijka je i bila sa njim u vozilu kada je odjeknula eksplozija, ali je na sreću prošla samo sa lakšim ogrebotinama. U razgovoru sa policijskim inspektorima, Stojanovićeva devojka izjavila je da je Stojanović iz medija saznao da se dovodi u vezu sa Ognjanovićevim ubistvom, ali da joj je tvrdio da sa tim zločinom nema nikakve veze, kao i da se zbog toga u Srbiji nije osećao ugroženo, niti je zbog toga vodio računa o svojoj bezbednosti.

Kolumbijka je izjavila i da je znala da je na njega izvršen atentat pre dve godine.

Za sada nije utvrđeno ko je dve nedelje posle ubistva advokata Ognjanovića postavio eksploziv pod Stojanovićev džip, i da li je i tada glavni zadatak, doduše neuspešan, obavio sada osumnjičeni Milivoje Lovrenović.

„Borik“, oružje i slavski kolači

Iako su mnogi u RS smatrali da je hapšenjem u Srbiji 2007. Ljuban Ećim završio svoju “patriotsko-dilersku karijeru sa rukama punim droge, deviza, eksploziva i naoružanja”, on se posle puštanja iz zatvora ponovo pojavio u Banjaluci, a njegovo ime je odmah dovedeno u vezu sa čuvenom zaplenom arsenala oružja u banjalučkoj dvorani „Borik“, prilikom proslave dvadesetogodišnjice Republike Srpske, kojoj je prisustvovao i državni vrh Srbije. Naime, Boško Stanišljević, koji se tada dobrovoljno predao policiji, priznajući da je on sakrio oružje u dvorani, ali kako bi ga preprodao, kako je utvrđeno, blizak je Ećimov prijatelj, koji je kod njega bio redovan gost na slavama, u to onaj u vrhu stola. Ećim u RS važi za jednog od zloglasnih ratnih i poratnih debeovaca. Bio je sumnjičen da je pokušao ubistvo Biljane Plavšić, koja ga je 1997. godine smenila sa mesta zamenika načelnika Centra državne bezbednosti i to zbog sumnje da je umešan u šverc cigareta i druga krivična dela, među kojima i prisluškivanje predsednice entiteta. Ećim je bio dovođen i u vezu sa pretnjama smrću Miloradu Dodiku, u vreme kada je Dodik bio na čelu Vlade Republike Srpske. Njemu je od 2003. bio zabranjen ulazak u Evropsku uniju, zbog sumnje da je pružao podršku optuženima za ratne zločine. Zbog tih sumnji i kuća mu je pretresana nekoliko puta. Zatim se našao i na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnje da je direktna podrška tada odbeglom Radovanu Karadžiću.

„Silovanje eksploziva“

Veštačenjem eksploziva postavljenog ispod džipa Strahinje Stojanovića utvrđeno je da je naprava pored eksplozivnih materija sadržavala i određenu količinu metalnih navojnica, takozvanih matica, koje se koriste prilikom postavljanja šrafova, a u cilju povećanja razornog dejstva i ubojitosti bombe.
U policiji kažu da se ova metoda žargonski naziva „silovanje naprave”, a osumnjičeni Lovrenović je za ovaj stručni posao očigledno stekao iskustvo i radom u DB, ali i na ratištu, što ga je svakako preporučilo kao stručnjaka za likvidaciju Strahinje Stojanovića.