Masovni ubica zbunio i svoje advokate
Australijanac Brenton Harison Tarant neočekivano je prihvatio odgovornost za ubistvo i terorizam koje je počinio u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu. Dvadesetdevetogodišnji Tarant je ranije odbacivao krivicu, ali se sada izjasnio krivim za 51 ubistvo, 40 pokušaja ubistva i terorizam. On je prva osoba na Novom Zelandu koja je proglašena krivom za terorizam na osnovu zakona usvojenog posle terorističkih napada u SAD izvršenih 11. septembra 2001.
Zbog jednomesečne blokade koju je vlada Novog Zelanda uvela u sklopu borbe protiv koronavirusa, Tarant se nije pojavio pred sudom, već je krivicu za zločin počinjen 15. marta prošle godine priznao posredstvom video veze.
Balkan i Amerika
Tarant se na Novi Zeland doselio iz Australije 2017. Pre toga je, fasciniran sukobima na Balkanu koje je opisao kao verske, putovao po istočnoj Evropi. Rasista koji je sebe prozvao teroristom, svoj krvavi čin je prethodno opisao kao "partizansku borbu".
Pokolj je planirao oko dve godine, a lokaciju je izabrao tri meseca ranije. Novi Zeland nije bio njegov prvi izbor za napad, ali je na kraju odlučio da ga baš tu izvrši kako bi pokazao da "ne postoji mesto na svetu koje je bezbedno".
U odgovoru na pitanje zbog čega je masakr izvršio sada, navodi da je "najbolji trenutak za napad juče, a naredno najbolje vreme je danas".
Kao motiv zločina naveo je i "balkanizaciju SAD", što će "osigurati da se više nikada ne dogodi takva situacija kao što je bilo uplitanje Amerike u Kosovo".
"Balkanizacija SAD ne samo da će rezultirati rasnim podelama ljudi u SAD, obezbeđujući budućnost bele rase na severnoameričkom tlu, već će biti i smrt želje da se svi izmešaju. Ova balkanizacija SAD će osigurati da se više nikada ne dogodi takva situacija da se SAD upletu u Kosovo na strani muslimana i masakriraju evropske hrišćane."
U svom manifestu koji je okačio na internet pre pokolja u dve džamije, između ostalog stoji da ne žali zbog krvavog pira. Tarant je napisao manifest na 73 strane i okačio na svoj Fejsbuk profil koji je ubrzo ugašen, ali se njegov sadržaj brzo proširio svetom.
Njegov manifest pod nazivom "Velika zamena (ka novom društvu)" počinje citiranjem pesme Dilana Tomasa "Ne odlazi tiho u tu blagu noć". U prvom delu dokumenta, koji obiluje rasističkim i antimigrantskim porukama, piše da migranti imaju višu stopu nataliteta, što naziva "belim genocidom".
"Ako postoji jedna stvar koju želim da zapamtite iz ovih spisa, to je da se natalitet mora promeniti. Čak i ako bismo deportovali sve neevropljane iz naših zemalja sutra, evropski narod bi i dalje spiralno padao u propast i na kraju smrt", navodi na početku.
U drugom delu daje odgovore na pitanja za koja "pretpostavlja da će ljudi želeti da znaju o njemu", poput, zbog čega je to uradio, ko je uticao na njega i slično.
Sebe je predstavio kao "običnog belog čoveka" koji je "odlučio da zauzme stav da bi osigurao budućnost svog naroda". Na pitanje ko je on, izneo je detalje svog detinjstva i školovanja, kao i kako je zaradio novac.
"Ja sam samo običan belac. Rođen sam u Australiji u radničkoj klasi, u porodici sa niskim primanjima. Moji roditelji imaju škotske, irske i engleske korene. Imao sam obično detinjstvo, bez velikih problema. Nisam se mnogo interesovao za obrazovanje, jedva sam dobijao prolazne ocene." Tvrdi da je novac stekao ulaganjem u bitkoine, a da je zarađeno koristio za putovanja.
Sledeće pitanje na koje daje odgovor je zbog čega je izveo napad. Navodi da je želeo da pokaže "osvajačima
da naša zemlja nikada neće biti njihova" da je "naša domovina naša" i da "dok beli ljudi žive, oni nikada neće zameniti naše ljude .
Glavni motiv za pokolj traži u "osveti pridošlicama krivim za smrt stotine hiljada na evropskom tlu kroz istoriju".
Povezane vesti - Pravda posle 28 godina
On sam sebi postavlja pitanja i daje odgovore. Jedno od njih je i "šta ti želiš?", a odgovor da "moramo osigurati postojanje našeg naroda i budućnost za belu decu". Dalje opisuje događaje koji su ga naveli na krvoproliće, a onda napominje da ne pripada nijednoj grupi. Na pitanje da li je napade izvršio zbog slave, Tarant odgovara da bi to bilo "smešno". "Nakon svega, ko se seća napadača 11. septembra u Njujorku? Ili one na Pentagon? Mene će brzo zaboraviti.
I to mi ne smeta. Nakon svega, ja sam uglavnom povučena osoba. Ali, šok nakon mojih dela stajaće godinama koje nadolaze, pokrenuće politički i društveni diskurs stvarajući atmosferu straha i promene koja je neophodna", napisao je.
Na pitanje smatra li svoj čin terorističkim napadom, Tarant odgovara potvrdno. "Po definiciji, da. To je teroristički napad. Ali verujem i da je to partizanska akcija protiv okupirajuće sile."
A da li se kaje zbog napada? "Ne. Jedino želim što sam ih mogao ubiti više, kao i više izdajica."
Zatečeni jutjuber
Sebi je postavio pitanje da li mrzi muslimane?
"Muslimane, žene ili muškarce, koji žive u svojim rodnim zemljama? Ne. Muslimane koji izaberu da izvrše invaziju na našu zemlju
i zamene naše ljude? Da, ne volim ih. Jedini muslimani koje istinski mrzim su oni konvertovani, oni iz našeg sopstvenog naroda koji su okrenuli leđa svom nasleđu, svojoj kulturi, tradiciji i postali krvni izdajnici sopstvene rase. Njih mrzim."
U slučaju da preživi, napisao je da će se na suđenju izjasniti da nije kriv. U manifestu poziva sledbenike da ubiju svog direktora ako nije belac. "Ukoliko individua poseduje ili kontroliše korporaciju ili neki biznis i zagovara ili čak prihvata masovni uvoz ne-belih radnika kako bi zamenila autohtonu evropsku populaciju, onda taj izdajnik mora biti uništen".
Tarant poziva i na ubijanje drugih. "Oni koji su došli sa strane moraju biti odstranjeni sa evropskog tla, nebitno odakle dolaze ili kada su došli. Romi, Afrikanci, Indijci, Turci, Semiti ili drugi... Ako nisu naši ljudi, a žive na našoj zemlji, moraju biti uklonjeni. Gde će biti sklonjeni nije naša briga niti odgovornost. Naše zemlje nisu njihov dom, mogu da se vrate na svoju zemlju ili pronađu domovinu negde drugo. Ali neće okupirati naše zemljište. Kako će biti sklonjeni je irelevantno, mirno, nasilno, srećno, agresivno ili diplomatski.
Moraju biti uklonjeni. Sve dok se ti sledbenici ne vrate u zemlje svojih naroda, Evropa neće imati istinski suverenitet…", stoji u manifestu, u kojem dodaje da mesta demokratiji nema, odnosno da se treba pripremiti na "rat, nasilje, rizik, borbu i gubitak, kao jedini put ka pobedi".
Povezane vesti - Ubica koji je inspirisao autore najčuvenijih horor filmova
Pre početka pokolja Tarant je pozvao ljude da zaprate poznatog blogera i zvezdu Jutjuba Pjudipaja. "Neka žurka počne. Zapamtite ljudi - zapratite Pjudipaja", bile su njegove poslednje reči pre nego što je izašao iz vozila sa oružjem u rukama i osuo paljbu po vernicima u džamiji.
Ubrzo se na društvenim mrežama oglasio i sam kontroverzni jutjuber Pjudipaj, čije je pravo ime Feliks Kjelberg. "Upravo sam čuo užasne vesti sa Novog Zelanda. Osetio sam mučninu jer je ta osoba izgovorila moje ime. Moje srce i misli su uz žrtve, njihove porodice
i sve koji su pogođeni ovom tragedijom", napisao je Kjelberg na Tviteru. On je osoba sa ogromnim brojem pratilaca na Jutjubu – više od 89 miliona.
Ranije su njegovi fanovi u Bruklinu oštetili spomenik poginulima u Drugom svetskom ratu, napisavši na njemu
"Zapratite Pjudipaja". On je poznat po neprihvatljivim stavovima, a svojevremeno je pohvalio kanal na Jutjubu koji objavljuje antisemitske sadržaje.
Tarant je delio na društvenim mrežama filmove inspirisane srpskim napadima na muslimane, na oružju je ispisao brojna imena ljudi koji su ratovali sa muslimanima, među kojima su i Miloš Obilić i car Lazar, a dok je prenosio uživo napad na jednu od džamija slušao je i srpsku muziku.
Embargo na vest
Tarant je u pritvoru od 15. marta 2019. kada je uhapšen i optužen da je iz poluautomatskog oružja pucao na muslimane koji su se okupili na molitvi u dve džamije u Krajstčerču, uživo prenoseći svoj zločin preko Fejsbuka.
Njegovo priznanje čini suvišnim dalji sudski postupak koji je trebalo da počne u junu, pa će sudsko veće nastaviti da donosi presude za ukupno 92 tačke optužnice. "Biće osuđen za svaki pojedinačni zločin koji je počinio. Priznanje krivice je značajan korak ka izricanju presude", izjavio je neposredno po završetku saslušanja predsedavajući sudskog veća, sudija Kameron Mander. Sud nije najavio kada će biti izricanje presude, ali je Tarantu pritvor produžen do 1. maja.
Povezane vesti - OD “SAVRŠENOG PSIHOPATE” DO JUTJUBERA: Krvnik kojem je dosadilo da ubija
"Cela nacija, posebno muslimanska zajednica, pošteđena je suđenja koje je zločincu moglo da posluži kao propagandna platforma", rekla je premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern, koja se prethodno zarekla da u javnosti neće izgovoriti ime ubice. Tarantovi advokati nisu se odazvali pozivu medija da komentarišu obrt na suđenju.
Sud je pre saopštavanja informacije o Tarantovom priznanju zločina odredio jednočasovni medijski embargo kako bi prethodno bili direktno obavešteni članovi porodica nastradalih i preživele žrtve napada.