"NEPOZNATO DETE AMERIKE": Istraga koja traje 62 godine

Kada je 1957. godine u šumi, u okolini Filadelfije, pronađeno telo ubijenog dečaka ostavljeno u kartonskoj kutiji, policija je verovala da će ubrzo uspeti da rasvetli ovaj užasan zločin. Međutim, više od 62 godine posle ubistva ne da nije otkriveno ko je dečaka usmrtio, već nije ustanovljen ni njegov identitet.

Mladi lovac je u februaru 1957. godine pošao u šumu kod Foks Čejsa, nedaleko od Filadelfije, kako bi proverio postavljene zamke za bizonske pacove. Nije slutio da će se dogoditi bilo šta neobično, a bio je i veoma oprezan jer je zamke postavio ilegalno. Preplašio se kada je naišao na kutiju u kojoj je bilo dečakovo telo. Pobegao je ne prijavivši policiji iz straha da bi mogao da bude uhapšen zbog krivolova.

Nekoliko dana kasnije jedan student je, vozeći automobil stazom koja je vodila kroz šumu, ugledao zeca kako utrčava u obližnji žbun. Znajući da u tom kraju lovokradice masovno postavljaju zamke, izašao je iz vozila da bi proverio šta se dogodilo sa zecom. Naišao je na prizor koji je pre njega već video mladi lovac. Iako se, kako je kasnije ispričao, i on u prvom trenutku nećkao da li da prijavi šta je video jer nije hteo da bilo šta objašnjava policajcima, ipak je, zbog jezivog prizora na koji je naišao, odlučio da ih obavesti. Tada je zvanično i počela misterija koja do danas nije rešena.

Neobični hranitelji

Dečakovo nago telo bilo je umotano u karirano ćebe ubačeno u kartonsku kutiju, u kakvima su se u to vreme prodavale kolevke od pletenog pruća kompanije "Džej Si Peni". Istražitelji su utvrdili da je dečak bio uzrasta od četiri do šest godina i da je nasmrt pretučen udarcima u glavu. Dečakova kosa je bila delimično isečena, ali nije ustanovljeno da li neposredno pre ili nakon smrti. Njegova kosa je bila svuda okolo. Na dečakovom telu su otkriveni brojni znaci fizičkog zlostavljanja, hirurških ožiljaka na članku i preponama, kao i ožiljak u obliku latiničnog slova L ispod brade. Dečak je bio prljav, neuhranjen i izgreban.

Policija je pokrenula istragu, ali se od samog početka suočila sa brojnim problemima. Prvi je bio taj što se dečakov opis nije poklapao ni sa jednim opisom nestale dece iz te oblasti. Niko se nije javio ni nakon što je tokom nekoliko godina štampano preko 400.000 letaka s njegovim likom i podacima koji su deljeni širom Filadelfije. Leci su davani i vozačima uz svaki račun za kupovinu benzina na svim pumpama u gradu.

U potrazi za mogućim dokazima, u šumu gde je pronađeno dečakovo telo poslato je 270 policijskih pitomaca. Detaljno su pregledali svaki pedalj, ali sve što su uspeli da nađu jesu dečakov plavi kačket, šal i maramica. Sve to nije omogućilo da istraga napreduje.
Policijski stručnjaci su uspeli da sačine fotografsku rekonstrukciju ne samo njegovog lika, već i figuru dečaka kako sedi na stolici, baziranu na pretpostavci kako je mogao da izgleda dok je bio živ. Ni posle toga se niko nije pojavio sa bilo kakvom korisnom informacijom.

Povezane vesti - ĆUTI, TRPI, MRZI: Porodična idila, ili raj za nasilnike

Uprkos ogromnom publicitetu koji su ovom slučaju dali mediji, ali i kasnijem sporadičnom interesovanju javnosti za njega, dečakov identitet nije mogao da bude utvrđen.

Jedna od teorija koja se pojavila tokom istrage bila je da dečak potiče iz hraniteljske porodice udaljene oko dva i po kilometra od mesta na kome je pronađeno njegovo telo. Na tu mogućnost prvi je ukazao neimenovani parapsiholog iz Nju Džersija. Potom je sudski veštak Remington Bristou, koji je i kontaktirao s parapsihologom, krišom posetio garažnu rasprodaju koja se održavala u kući pomenute hraniteljske porodice. Tu je uočio kolevku sličnu onoj iz "Džej Si Penija", a ćebad koja se sušila u dvorištu bila su slična ćebencetu u koje je bilo umotano dečakovo telo.

Bristou je na osnovu svojih zapažanja postao ubeđen da je dečak bio sin pastorke čoveka koji je upravljao hraniteljskim domom. Prema njegovom mišljenju, sama smrt dečaka bila je posledica nesrećnog slučaja, a njegovog tela su se otarasili kako pastorka ne bi bila otkrivena kao vanbračna majka.

Međutim, policija za ovu pretpostavku nije uspela da pronađe dokaz. I predstavnici humanitarne organizacije "Vidok" su o slučaju razgovarali sa očuhom i pastorkom, ali su stekli utisak da oni nemaju nikakve veze sa slučajem. Očuh i pastorka su se u međuvremenu venčali, što je unelo dodatne sumnje, ali je kasnije sprovedena DNK analiza potvrdila da pastorka nije majka ubijenog dečaka iz kutije.

Pogrešna očekivanja

Druga teorija o poreklu i sudbini dečaka zasnivala se na tvrdnji žene čiji identitet policija nikada nije otkrila, ali koja je u javnosti predstavljena kao "M". Ona je policiji ispričala da je njena majka kupila nepoznatog dečaka koji se zvao Džonatan od njegovih bioloških roditelja, u leto 1954. godine. Dečak je zatim u njihovoj kući dve i po godine doživljavao fizičke i seksualne torture. Usmrćen je, kako je kazala istražiteljima, u naletu besa, bacanjem o podne pločice, a razlog tome je bio što se ispovraćao u kadi. Njena majka je potom, kazala je "M", odrezala dečakovu dugu kosu.

Povezane vesti - PREŽIVEO TREĆI ATENTAT: Marko Ljubiša Kan izbegao kišu metaka u Budvi

Njegovo telo su stavile u automobil i uputile se prema rejonu Foks Čejsa kako bi ga se otarasile. Dok su tražile odgovarajuću lokaciju gde bi to mogle da učine, naišao je neki motociklista, pa su bile prinuđene da menjaju rutu kako bi ga se otresle, odnosno kako ne bi bio u mogućnosti da vidi registarske tablice njihovog automobila. Kada su u tome uspele, dečakovo telo ubacile su u odbačenu kartonsku kutiju koja se tamo nalazila. Taj detalj se poklopio sa izjavom jednog svedoka koji se policiji javio naknadno. Prema njegovoj tvrdnji, on je još ranije prolazeći kroz šumu zapazio tu kartonsku kutiju.

Čitava ova priča, međutim, nije rezultirala hapšenjem žene "M" i njene majke. Razlog je bio taj što je "M" imala dugu istoriju mentalnih bolesti, a sve komšije koje su ih posećivale u njihovoj kući rekle su istražiteljima da nikada nikakvog dečaka u njoj, niti u njenoj okolini nisu videli. Oni su tvrdnje "M" nazvali suludim. Policija jednostavno nije mogla da zasnuje slučaj na izjavi duševnog bolesnika jer bi to na suđenju odmah bilo oboreno, a nikakvih drugih dokaza nisu imali.

Tokom narednih godina i decenija osvanule su i brojne druge teorije o identitetu dečaka i okolnostima njegovog ubistva. Jedna od njih je glasila da je dečak zapravo odgajan da bude devojčica. Ova postavka bazirala se na činjenici da je bio ošišan i da su mu obrve bile stilizovane kao da je devojčica.

Među poslednjim teorijama za koje nisu izneti nikakvi dokazi, osvanula je i ta da je dečak poreklom iz Memfisa u Tenesiju. Ipak, nikada nije potvrđeno da li se radi o nekoj konkretnoj porodici od čijih članova bi mogao da bude uzet DNK na analizu.
Neuspeh u otkrivanju identiteta dečaka i dalje iritira filadelfijske istražitelje, koji ne odustaju od namere da ustanove ko je i šta se desilo sa "dečakom iz kutije", kako ga svi zovu. Na grobu ubijenog mališana nalaze se brojne plišane igračke, a na ploči piše "Nepoznato dete Amerike". Uprkos činjenici da je od ubistva proteklo više od šest decenija, brojni policajci veruju da nije izgubljena svaka nada se otkrije dečakov identitet i da mu se na grob ukleše pravo ime.