Nerešene misterije zemunskog klana

Ubistvo Cvetka Simića, beogradskog kriminalca i kuma Luke Bojovića, najmonstruozniji je zločin srpskog podzemlja, za koji ni posle deset godina niko zvanično nije osumnjičen iako je pravda verovatno stigla izvršioca. Zločin je, kako se pretpostavlja, počinio najmonstruozniji pripadnik prvobitnog zemunskog klana – Sretko Kalinić, poznat je i motiv, ali je i dalje ostalo nekoliko nerešenih pitanja, koja čekaju odgovor, a jedno od njih je, kako ekskluzivno otkriva „Ekspres“, podatak da je Simićev pasoš provučen kroz granični prelaz Zvornik, i to pet dana nakon što je ubijen. Ko je i zašto to uradio i dalje je jedna od nerazrešenih misterija koje prate zemunski klan.

A rasplet slučaja zvanog Cvetko Simić započeo je 18. februara 2010. godine. Tog dana njegova supruga Ana prijavila je beogradskoj policiji nestanak supruga, i to nekoliko sati nakon što je u Zagrebu, u blizini jezera Jarun, hrvatska policija pronašla njegov džip – zapaljen. Okolnosti u tadašnjem balkanskom podzemlju i činjenica da je Simić kum i blizak saradnik Bojovića, koji je već bio označen kao vođa nasleđenog zemunskog klana i čuvar odbeglih „zemunaca“, odmah su ukazivali na mogućnost Simićeve likvidacije. Ipak, tela nije bilo, sve do 8. marta kada je u Jarunu nađen precizno isečen trup muškarca. Trup je odmah poslat na forenzičku analizu, ali se odmah posumnjalo da se radi o ostacima nestalog Simića, a onda je klupko počelo da se odmotava. Najpre u pogrešnom pravcu. U prvim danima istrage ni hrvatska, a ni srpska policija nisu imale saznanja da je Simić, kako je kasnije otkriveno u Zagrebu, bio jatak tada najtraženijih pripadnika zemunskog klana – Miloša Simovića i Sretka Kalinića, za kojima je poternica raspisana još od atentata na premijera Zorana Đinđića.

Povezane vesti - Dani koji su promenili Srbiju

Tako je prvi trag hrvatske policije bio usmeren na njihove bosove podzemlja, pa je u istrazi slučaja izvršen pretres stana koji je koristio Mario Sova, zagrebački kriminalac koji je prethodno bio uhapšen sa pola kilograma kokaina. U stanu u zagrebačkom naselju Lanište policija je našla tragove krvi, zbog čega se posumnjalo da je u njemu i izvršeno Simićevo ubistvo. Rezultati ispitivanja policiju nisu doveli ni do Simića ni do izvršioca njegovog ubistva.

„Prvi podatak o Simiću imali smo 23. februara, pet dana nakon što je prijavljen njegov nestanak. Tog dana je njegov pasoš provučen kroz granični prelaz Zvornik, postojao je i video snimak automobila iz koga je predat pasoš, ali nikada nije otkriveno ko je, ni zašto to uradio“, kaže izvor “Ekspresa”.

A onda je početkom juna iste godine kao bomba odjeknula vest da je Sretko Kalinić, najmonstruozniji pripadnik zemunskog klana, uhapšen u Zagrebu, i to nakon što ga je ranio najbliži saradnik Miloš Simović. Simović je u Kalinića ispalio jedan hitac, ali ga nije usmrtio. Ranjeni Kalinić uspeo je da se dovuče do zagrebačke bolnice, gde je zatražio medicinsku pomoć, ali i policajcima otkrio svoj identitet. Usledilo je vanredno stanje i u hrvatskoj i u srpskoj policiji, a najvažniji cilj bio je pronaći Miloša Simovića, koji je pobegao nakon što je pucao u Kalinića. Samo dan kasnije, Simović je volšebno uhapšen na srpskoj teritoriji, a zatim su obojica „zemunaca“ završila pred srpskim sudom, koji ih je još ranije osudio na zatvorske kazne za ubistvo premijera Zorana Đinđića i ostala zlodela zemunskog klana. I Simović i Kalinić su u međuvremenu saslušavani, ali su zvanične izjave na sudu dali tek u decembru naredne godine.

Povezane vesti - Raspadom Jugoslavije promenilo se i tržište narkotika

U međuvremenu, u Jarunu su nađeni ostaci Simićevih nogu, a zatim i njegova lobanja.

Simović je na suđenju za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka prvi put javno razotkrio pozadinu ubistva Simića - ljubavnu dramu između Kalinića i Simićeve supruge Ane.

„Kalinić mi je ispričao da je Simića ubio u jednoj opuštenoj šetnji opalivši mu metak u glavu, a kasnije delove tela bacio u jezero Jarun da bi se vodio kao nestao, a on nesmetano bio s njegovom ženom Anom u koju je bio bolesno zaljubljen. Nosio je na ruci Simićev sat. Dok nisu našli Simićeve ostatke, Ana mu je govorila ko sve dolazi kod nje, ko se raspituje za njega“, rekao je Simović.

A onda je i Ana Simić stala pred sudiju.

„Svesna sam da se ovim svedočenjem izlažem sramoti, ali želim da se stane na put... Osećala sam se zapostavljeno jer je moj muž često bio odsutan. Ovaj čovek, sa kojim me je Cvetko upoznao 2006. u Zagrebu, počeo je da mi šalje poruke. Nažalost, prijale su mi. Tek kad sam u junu 2010. u novinama videla sliku čoveka koga sam poznavala kao Borisa, shvatila sam ko je on. Počeo je da mi se vraća film. Mesta na kojima smo se sastajali, Jarun, gde je moj muž ubijen... U meni se tog trenutka javila sumnja da on stoji iza ubistva mog muža“, svedočila je Ana.

Kalinić je, međutim, tvrdio da nije ubio Simića.

„Kakav god da sam, toliko bolestan nisam“, tvrdio je Kalinić, koji se tom prilikom i izvinio porodici Simić.

Ubistvo Simića dovelo je i do sukoba Kalinića i Luke Bojovića. Kalinić je zbog toga bio u strahu, a njihov sukob bio je i povod da o Bojovićevim zlodelima progovori na sudu. Kalinićevo svedočenje nije bilo dovoljno da se Bojović okrivi za pokušaje ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka. U oba slučaja Bojović je oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza.

Povezane vesti - POKAJANJE POKAJNIKA: Kokainski rat, krvna i narko osveta

Ono što je sa ubistvom Simića takođe ostalo neistraženo je informacija da je upravo on trebalo da bude saučesnik u planiranom atentatu koji je 2005. u Beogradu trebalo da izvrši poznati crnogorski kriminalac Vuk Vulević. Vulević je tada uhapšen pre izvršenja dela, a tek naknadno policija je otkrila da je u planiranom zločinu izvesnu ulogu trebalo da ima upravo Cvetko Simić. Kakvu, po čijem nalogu i ko im je bio meta, nikada nije otkriveno. I to nije jedina nerešena uloga ubijenog Simića. Tri meseca posle hapšenja Vulevića, Simić je, kako policija sumnja, iz Crne Gore izvukao dvojicu osumnjičenih ubica policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića – Ljubu Vujadinovića i Ljubu Bigovića. Prebacivanje je izvedeno sa lažnim dokumentima i ostalo bi tajna da 22. septembra 2005. nisu zaustavljeni na prelazu Bregana. Treća misterija Cvetka Simića je njegova uloga u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukanića u oktobru 2008. godine. Dan posle ubistva u hotelu u blizini granice održan je tajni sastanak srpske i hrvatske policije radi razmene informacija. Narednog jutra u hotelu se pojavio Simić raspitujući se ko je od policajaca bio na sastanku.

Četrdeset godina u Zabeli

U hrvatskom sudu kažu da je istraga ubistva Cvetka Simića i dalje otvorena, ali da je počinilac i dalje N. N., odnosno nepoznata osoba. Hrvatski sud, koji je mesno nadležan za ovaj slučaj, arhivirao je istragu posle hapšenja Sretka Kalinića.

Kalinić u požarevačkoj Zabeli služi kaznu od 40 godina zatvora.