Nova igra DB sa starim igračem

Vasilije Mijović, nekadašnji pripadnik crnogorskog DB-a, za čije ime se vezuje nekoliko afera, među kojima je i ubistvo vlasnika podgoričkog lista “Dan” Duška Jovanovića, ponovo je u centru medijske pažnje u Srbiji, i to ni manje ni više nego u slučaju ubistva koje najviše i najduže opterećuje Srbiju – državnog ubistva Slavka Ćuruvije. Tako se u ubistvo sa potpisom srpskog DB, i za koje se i sudi pripadnicima službe Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Milanu Kuraku, umešala još jedna kontroverzna ličnost mračnih devedesetih godina, sa kojim se plete nova Službina paukova mreža. Sa kojim motivom i ciljem, tek će se videti, mada je i unapred sve jasno.
Naime, 5. oktobra u Specijalnom sudu za organizovani kriminal u Beogradu počelo je ponovljeno suđenje za ubistvo Ćuruvije, vlasnika i glavnog urednika “Dnevnog telegrafa”, nakon što je prethodnu osuđujuću presudu oborio Apelacioni sud.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, branilac optuženih Radonjića i Romića, u uvodnom izlaganju pred početak suđenja predala je tužilaštvu i sudu novi dokaz, odnosno pismo koje je dobila uoči izricanja prve presude za zločin i predložila da pred sudom bude saslušan novi svedok.

„Poštom je 2. aprila prošle godine na moju kancelariju stigla službena zabeleška sa potpisom Vasilije Mijović u kojoj se upućuje na to ko je naručio i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije. Njenu sadržinu ne mogu da pročitam zbog oznake koju nosi, ali predlažem da Vasilija Mijovića pozovemo kao svedoka“, rekla je advokat Dobričanin Nikodinović, uz objašnjenje da je belešku Mijović, koji je bio pripadnik crnogorskog DB-a, svojevremeno uputio nekadašnjem savetniku predsednika Filipa Vujanovića.

Iako je predlog Mijovića za svedoka bilo iznenađenje za sve u sudnici, pokušaj njegovog mešanja u najznačajniji sudski postupak pred srpskim pravosuđem nije iznenađenje za one starije pripadnike Službe, a kojima je Mijović i te kako poznat.

Povezane vesti - JELENA ĆURUVIJA: Ne znam hoćemo li ikada saznati istinu

Po svojim aferama Mijović je poznat i u crnogorskoj ali i u srpskoj javnosti. Poznat je i po odličnim kontaktima sa podzemljem, ali i po tome što je nekoliko godina bio u sukobu sa UKP MUP Srbije, koji ga je dugo držao na tajnim merama.

Mijović je u crnogorskoj SDB, kao specijalni savetnik pomoćnika ministra za službu radio od 1998. do 2006. godine, kada je dobio otkaz zbog navodnog falsifikovanja diplome Pravnog fakulteta u Sarajevu, na osnovu koje je i zasnovao radni odnos. Iako je presudom suda u Podgorici ova optužba odbijena, Mijović nije vraćen na posao, zbog čega je tužio bivšu firmu.

Nakon otkaza, Mijović se našao u centru afere poznate po nazivu “Maraš” u vezi sa kupovinom glasova u Zeti uoči referenduma za nezavisnost Crne Gore. Zbog ove afere protiv njega je podignuta optužnica da je postavio kameru i tajno u Zeti snimao razgovor aktivista DPS-a sa Mašanom Buškovićem, kojem je nuđeno plaćanje računa za struju od 1.580 evra da bi na referendumu glasao za nezavisnost.

Nakon izbijanja ove afere, Mijović se preselio u Beograd, gde je živeo narednih sedam godina, od kojih je deo proveo u zatvoru po presudi za saobraćajnu nesreću iz 1995, u kojoj je nastradalo dvoje dece.

Povezane vesti - Splet DB-ovskih računa

Po izlasku iz zatvora, 2011. godine u javnost je izbacio svoje ranije sačinjene službene beleške, u kojima je tvrdio da mu je u noći ubistva Duška Jovanovića, bivši kolega R. V. tvrdio da je posle zločina, sa svoje terase video poznate crnogorske kriminalce Vuka Vulevića i Damira Mandića kako se presvlače i beže, neposredno nakon što su se čuli rafali kojima je Jovanović usmrćen. Belešku je objavio podgorički “Dan”, Mijović je potvrdio da je on autor beleške, ali je pomenuti R. V., inače penzionisani pripadnik DB, demantovao da je takav razgovor ikada vodio sa Mijovićem, tvrdio je da je kobne noći bio u Beogradu, kao i da sa terase nije mogao da prepozna nikoga jer je u to vreme ceo kvart bio neosvetljen. Njegova izjava potvrđena je i poligrafskim testiranjem, na kome je upravo i insistirao pomenuti R. V.

Pre objavljivanja ove beleške, na Mijovića je dva puta pucano u Beogradu, u avgustu 2011. i aprilu 2010. godine, kada je tvrdio da je na njega pucao Beranac Vuk Vulević sa još jednim mladićem. Posle ovih incidenata, Mijović je 2012. otputovao za Podgoricu gde je odmah na aerodromu uhapšen i sproveden u zatvor na izdržavanje kazne od tri meseca zatvora zbog kupovine glasova.

Od tada, Mijovićevo ime se nije pominjalo u javnosti, sve do manevra koji sada pokušava da se izvede na suđenju za ubistvo Ćuruvije.

Afera „crne trojke“, film o JSO

Veselin Veljović, nekadašnji direktor crnogorske policije, optužio je ranije Mijovića da stoji iza afere, u kojoj ga je bivši službenik policije i spuškog zatvora optužio da je sa direktorom ZIKS-a Miljanom Perovićem organizovao „crne trojke“ za prebijanje nepodobnih novinara i neistomišljenika. Mijović se inače pojavljuje i u filmu o obeležavanju godišnjice JSO snimljenom 1997. godine, kada su on i Zvezdan Jovanović predstavljeni tadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.