Odvedeni

Fotografije dece na pakovanjima tetrapaka za mleko koje su se osamdesetih godina prošlog veka pojavile u SAD pretvorile su u javu noćnu moru roditelja. Nestanak deteta je sve manje bio samo puki izuzetak i neverovatan događaj.

Prvo dete čija se slika pojavila na tetrapaku bio je šestogodišnjak iz Njujorka Itan Pac, nestao 1975. Pac je nestao na Menhetnu 1970. kada je prvi put ubedio roditelje da sam ode do stanice školskog autobusa. Iako je stanica bila samo dve ulice od njegove kuće, šestogodišnjak se tog dana nije ukrcao na bus. Itan nikada nije pronađen, a tek 2012. godine Pedro Hernandez je priznao da je oteo i usmrtio dečaka.

U to vreme u Sjedinjenim Američkim Državama nije postojao sistem koji bi pomogao da se pronađu ili prate nestala deca, pa je njegova priča motivisala razvoj novog zakonodavstva i metoda praćenja nestalih.

Povezane vesti - Kamen s neba

Jedna od tih ranih metoda bila je štampanje slika nestale dece na tetrapak mleka. „Oni će sedeti sa vama i gledati vas dok doručkujete“, rekao je medijima 1985. godine Džo Maio, komandant policije u Čikagu, ubrzo nakon što je program sa tetrapakom pokrenut. „Ljudi će morati da misle o tome.“

Pokretanje ove inicijative trajalo je dugo, pa se slika Itana Paca pojavila na mleku tek pet godina nakon njegovog nestanka. I nije uspelo. Itan je 2001. godine proglašen mrtvim, dok je slučaj njegovog nestanka ostao nerešen.

Šesnaest godina kasnije, 2017. godine, Pedro Hernandez osuđen je za Pacovu otmicu i ubistvo. Hernandez je oteo Paca na putu do autobuske stanice, usmrtio ga u svojoj radnji, a potom je njegovo telo stavio u kesu za smeće, koju je sakrio unutar kartonske kutije.

Datum njegovog nestanka, 25. maj, proglašen je Danom nestale dece u SAD 1983. godine, a od 2001. obeležavanje je postalo internacionalno.

Analize slučajeva nestale dece pokazale su da u čak 85 odsto slučajeva žrtva završi na manje od 100 kilometara od mesta otmice, a trećinu kidnapovane dece otmičari drže u sopstvenim kućama?! Nažalost, svake godine je sve veći broj maloletnika kojima se izgubio svaki trag. Prema nekim podacima, svakih 40 sekundi u SAD i svakih pet minuta u Britaniji prijavi se nestanak nekog mališana. U Nemačkoj godišnje nestane 100.000 dece, u Kanadi 50.000, Meksiku 45.000, Brazilu 40.000, u Francuskoj 39.000. Procenjuje se da nestane najmanje osam miliona dece u svetu svake godine. Dok u Evropi postoji jedinstven broj telefona 116-000 za izgubljenu decu na Starom kontinentu, u nekim delovima Afrike, Azije ili Latinske Amerike nema ni statistike o nestalim mališanima.

Mnogi od slučajeva otete dece širom sveta otvoreni su i posle nekoliko decenija. Njihove porodice nikada nisu saznale da li su mrtvi ili negde žive pod drugim imenima. Na rasvetljavanju ovih slučajeva radilo je i na desetine privatnih detektiva, ali ni deca ni otmičari nisu nikada nađeni.

Na spisku nerešenih slučajeve otete dece je i Medelin Meken. Nestala je 3. maja 2007. godine, kad je imala tri godine, dok je s bratom i sestrom spavala u porodičnom apartmanu u portugalskom letovalištu. Njen slučaj ostaje kao najpoznatiji u modernim otmicama. Nikada nije pronađena!

Povezane vesti - Neke su plivale Saharom

Otmica i ubistvo Lindberg bebe ostaje najpoznatije kidnapovanje u istoriji SAD. Sa 20 meseci, Čarls Lindberg junior je već bio najpoznatija beba u zemlji. Kada je nestao 1. marta 1932. godine, slučaj je postao nacionalna opsesija. Telo bebe pronađeno je na imanju Lindbergovih nekoliko nedelja kasnije i postojala je optužnica, ali slučaj je ostao misteriozan i kontroverzan.

Amber Hagerman je nestala iz komšiluka 13. januara 1996, kada je imala devet godina. Bila je napolju i vozila bicikl kada je jedan komšija video kako je oteta. Njeno telo pronađeno je četiri dana kasnije. Ubica nije nađen i slučaj je ostao nerešen. Međutim, njena otmica bila je inspiracija za pokretanje poziva „Amber uzbuna“. Uzbuna koristi radio, TV i ostale medije kako bi se što pre raširila informacija da je neko dete nestalo kako bi građani i policija mogli brzo da reaguju.

Šestogodišnji Adam Valš bio je u kupovini sa majkom u tržnom centru u Holivudu, a onda nestao. Delovi njegovog tela pronađeni su dve nedelje kasnije. Njegov otac Džona Valš organizovao je privatno potragu za ubicom, ali Adamov slučaj nikada nije zvanično okončan.

Među nikad zatvorenim slučajevima otmice su i deca porodice Bomon. Događaj koji je na mnogo načina promenio svakodnevicu ljudi u Australiji i danas privlači pažnju medija. Do tog događaja svi stanovnici Adelejda držali su ulazna vrata otključana, vozili su autostopere svojim automobilima i u svakom strancu videli priliku za prijatan razgovor. Ali nakon otmice ove dece ništa više nije bilo isto.

Nensi Bomon dopustila je svojoj deci - Džejn, Arni i Grantu da sami odu na plažu nedaleko od kuće gde su živeli u Adelejdu, u Južnoj Australiji, u januaru 1966. godine. Najstarija Džejn imala je devet godina i majka je procenila da je dovoljno stara da brine o Arni koja je imala sedam i Grantu koji je imao četiri godine. Tih godina to nije bila neuobičajena praksa roditelja.

Deca su ušla u autobus koji ih je za oko pet minuta dovezao do plaže. Izašli su iz autobusa i zauvek nestali. Ustanovljeno je da su deca tog dana do plaže ukupno nosila čak 17 predmeta uključujući odeću, peškire, torbe, ali nikada nije pronađen nijedan od njih!

Povezane vesti - Pokojnik u svemiru

Nekoliko ljudi na plaži svedočilo je da je videlo troje dece sa visokim muškarcem plave kose i ispijenog lica, starog između 30 i 40 godina. Činilo se da deca opušteno pričaju sa čovekom, izgledalo je da uživaju na plaži, pa su svi pretpostavili da se odranije poznaju. Nije bilo znakova da su tu protiv svoje volje. Slično je posvedočilo još nekoliko ljudi koji su se u tom trenutku našli na plaži, ali problem sa ovim svedočenjima je taj što niko od svedoka nije sa sigurnošću mogao da tvrdi da su deca koju su videli zapravo deca Bomon. Reč je mogla biti o bilo koje dve devojčice i dečaku sličnih godina koji su tog dana bili na plaži.

Nensi i Džim svoju decu su opisali kao stidljivu. Da razgovaraju sa nepoznatom osobom, a kamoli da se igraju, izgledalo im je nezamislivo! Policija je ostavila mogućnost da su dotičnog čoveka možda upoznala prilikom prethodnih odlazaka na plažu, ali roditelji su tvrdili da su decu učili da ne razgovaraju sa nepoznatima i da se sigurno nisu sa nekim toliko zbližili. Inspektori nisu više imali nijedan opipljiv trag pa su ponudili nagradu onom ko javi bilo kakvu korisnu informaciju koja bi dovela do pronalaska mališana. Osim hiljade poziva, konkretnih informacija nije bilo. Mnogi su samo želeli da iskoriste nevolju ove porodice. Slali su pisma tvrdeći da znaju gde su njihova deca. Jedan čovek je čak tvrdio da je njihov staratelj i tražio sastanak sa roditeljima.

Australijska policija nikad nije prestala da traži decu Boman. Nekoliko serijskih ubica iz te države bilo je osumnjičeno za njihovu otmicu, ali nikada nisu uspeli da ih povežu sa slučajem.

Uprkos decenijama koje su prošle, policija u Adelejdu kaže da otprilike na svaka četiri dana dobiju poziv sa navodnim informacijama o troje nestale dece. Godine 2018. raspisana je nagrada od milion australijskih dolara za svakoga ko donese informacije koje bi dovele do rešavanja ovog starog slučaja.