Pobednice i žrtve pobeda

Ponižavanja i mučenja kojima su poslednjih godina bile, ili su i dalje izložene devojke i žene, izrasla su u jednu od važnijih tema kojima se intenzivno bave svetski mediji. Ne u zemljama iz kojih smo nekako navikli da dopiru takve informacije, već iz značajnih evropskih i američkih novinskih kuća suočenih s ružnom istinom da je svojevrsna kultura zlostavljanja čvrsto ustoličena ne samo u filmskoj, već i u sportskoj industriji.

Pojedinačna svedočenja žrtava fizičke i psihičke torture sredinom avgusta su dobila, kako su strani novinari zaključili, “razmere lavine kojoj se ne vidi kraj”. Uvod je predstavljalo emitovanje dokumentarnog filma “Sportista A”, koji je proizveo „Netfliks“, o užasima koje je gotovo tri decenije činio Leri Nasar, zloglasni lekar američke gimnastičke reprezentacije. Film je zapravo priča o tome kako je monstrum sa autoritetom reprezentativnog lekara seksualno zlostavljao više od 250 devojčica i mladih žena u nacionalnoj ekipi, ali i na Univerzitetu Mičigen, gde su mu žrtve bile devojke iz različitih sportova. Za svoja zlostavljanja osuđen je na ukupno 235 godina zatvora.

Ujedno, i Keti Klejgs, nekadašnji trener sa Univerziteta  Mičigen, proglašena je 6. avgusta krivom i osuđena na 90 dana zatvora zbog laganja policiji tokom istrage o slučaju Lerija Nasara. Ona je istražiteljima saopštila da pre 2016. godine, kada su Nasarove žrtve počele da iznose svoja svedočenja, nije znala ništa o njegovim postupcima. Međutim, tokom suđenja se ispostavilo da su joj dve gimnastičarke još 1997. godine rekle da ih je Nasar zlostavljao, ali je ona odlučila da ćuti i tu informaciju zadrži za sebe. Osim na 90 dana zatvora, Klejgs je osuđena i na 18 meseci uslovne kazne.

Nažalost, nisu isključivo muškarci nasilnici. Nekoliko nedelja uoči prikazivanja pomenutog dokumentarca veoma poznata i naizgled šarmantna Megi Hani, trener američkih gimnastičarki, suspendovana je na osam godina zbog verbalnog i emocionalnog zlostavljanja sportistkinja. Jedna od njenih učenica Lori Hernandez, osvajač ekipnog zlata i srebra na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, opisala je deo “repertoara” kojem je godinama bila izložena:

“Jedan njen pogled bio je dovoljan da završim u suzama. Ponižavala me je pred drugima, stalno je govorila kako sam se ugojila, terala me je da treniram i kada sam imala nekoliko povreda istovremeno, psovala me, rugala mi se što plačem i još puno toga što ne mogu ni da izgovorim...”

Prijave bez odgovora

Malo ko je mogao da pretpostavi obim reakcija koje će izazvati priče žrtava prikazane u dokumentarcu. Film o lekaru iz pakla istog trenutka je izašao van granica SAD, ohrabrivši gimnastičarke širom sveta da javno iznesu svoje mučne priče o psihičkoj i fizičkoj torturi kojima su podvrgavane u klubovima i reprezentacijama.

Povezane vesti - 7.000 poziva u pomoć

U Velikoj Britaniji se u svega nekoliko dana javilo više desetina gimnastičarki, od manje poznatih do osvajačica olimpijskih medalja. Teško je odvagati čija je priča strašnija. Ketrin Lajon, stara 19 godina, nekadašnja evropska juniorska prvakinja na parteru, otkrila je da su je treneri tukli palicama i izgladnjivali po nedelju dana tvrdeći da je predebela:

“Vrištali su i vikali na nas. Sve nas je to dovodilo do plača, a ja bih počela da se grčim od suza i plača. ‘Problem’ su rešavali tako što bi pojačali muziku u dvorani da se ništa ne bi čulo napolju, ili bi nas zaključavali u ormar i ostavljali nas tamo da plačemo do iznemoglosti”.

Lisa Mejson, danas stara 38 godina, bila je osvajač zlata na Igrama Komonvelta. Ona tvrdi da su je treneri prisiljavali da vežba sve dok šake ne bi počele da joj krvare. I nju su, tvrdeći da se ugojila, terali da u donjem rublju šeta pred ostalima kako bi svi videli da je “debela”.

Nakon njih dve oglasila se i Emi Tinkler, koja je osvojila olimpijsku bronzu u Riju, otkrivši zašto je u januaru ove godine, iako joj je svega 20 godina, objavila da završava sportsku karijeru. Priznala je da to nije učinila zbog povrede kako se nagađalo, već zbog višegodišnjeg zlostavljanja u svom klubu. Krajem prošle godine ona je prijavila torturu Britanskom gimnastičkom savezu, ali odgovor nikada nije dobila.

Gotovo u isto vreme i Australijski gimnastičarski savez je saopštio da je od Komisije za ljudska prava zatražio da pokrene nezavisnu istragu nakon što je najmanje 20 gimnastičarki u toj zemlji izjavilo da je tokom karijere trpelo fizičko i verbalno zlostavljanje. Dvostruka osvajačica zlata na Igrama Komonvelta Klo Giland izjavila je da je zbog maltretiranja kojem je bila podvrgnuta više puta razmišljala o samoubistvu. Njena koleginica Meri En Monkton rekla je da je bila prisiljena da radi stvari za koje fizički nije bila spremna, što je rezultiralo povredama zbog kojih je bila prisiljena da završi sa aktivnim bavljenjem sportom. Brojna svedočenja ovih devojaka pokazala su da ljudi na visokim pozicijama u australijskoj gimnastici godinama stvaraju kulturu straha u tom sportu.

Pre tri nedelje i u Holandiji je suspendovan glavni trener ženske reprezentacije Gerit Beltman nakon što je priznao da je zlostavljao i zastrašivao mlade gimnastičarke u nastojanju da osvoje medalje:

“Duboko me je sramota. Ponašanje koje sam pokazao ni na koji način nije opravdano. Insistirao sam na pobedi po bilo koju cenu. Nikada nisam svesno nameravao da neku devojku udarim, opsujem, povredim ili da ih omalovažavam, ali dogodilo se. Drugi su me uveravali da je to jedini način u vrhunskom sportu. Krivim sebe za neuspeh”.

Povezane vesti - Nemoćni i nezaštićeni

Posle njegovog priznanja oglasile su se brojne gimnastičarke koje su optužile i druge trenere za slične postupke. Sve to skupa je primoralo Holandski gimnastički savez da pozove Međunarodnu gimnastičku federaciju (FIG) i zahteva organizovanje svetskog simpozijuma na kojem će se razmatrati kultura treniranja u ovom sportu.

I na Novom Zelandu je sedam bivših gimnastičarki iznelo optužbe o fizičkoj i emocionalnoj torturi, a dvojica muških gimnastičkih sudija su priznali da su se neprikladno ponašali prema veoma mladim sportistkinjama. I iz Švajcarske su poslednjih dana stigle slične priče. Predsednik FIG-a Morinari Vatanabe je pohvalio hrabrost sportistkinja, najavivši da će biti učinjeni konkretni potezi kako primeri torture i zataškavanja, kao i zavet ćutanja koji je donedavno vladao, više ne bi bili mogući.

Komadi mesa

Ohrabrene dokumentarnim filmom, širom sveta su počele da se javljaju ne samo gimnastičarke, već i druge sportistkinje, klizačice i atletičarke. Priča je dobila dodatnu dimenziju kada je u razgovoru za BBC svoja iskustva izneo i Nil Vilson, osvajač olimpijske bronze u Rio de Žaneiru. On bez ustezanja tvrdi da u britanskoj gimnastici vlada kultura zlostavljanja i da se sportisti tretiraju kao komadi mesa:

“Ulili su nam strah u kosti jer drže naše živote u svojim rukama. Ako bilo šta kažem, to može da utiče na moje mesto u reprezentaciji za Olimpijske igre. Dakle, ćutimo i radimo ono što nam kažu. I tako, u mom slučaju, već dve decenije”.

Jedan od najboljih britanskih gimnastičara tvrdi da se mladima u startu nameće razmišljanje kako moraju pobeđivati po svaku cenu.
“Tu je reč o emocionalnoj manipulaciji i teranju da radimo preko granica bola. Svi smo naučili kakav je osećaj živeti u strahu. Ili nastupaš ili će biti posledica. A to emocionalno utiče na gimnastičare više od svega. U strahu ste jer ne možete da govorite o nečemu što vas boli ili bar da izrazite zabrinutost”, kaže Vilson, navodeći da ga javni nastup može koštati izostanka sa spiska takmičara za naredne Olimpijske igre u Tokiju.

On lično je, uverava, u dobrim odnosima sa svojim dugogodišnjim trenerom i o njemu nema ništa loše da kaže: “Svakako bih rekao da sam bio zlostavljan. Bez sumnje”. Međutim, objašnjava da je čitav sistem pogrešno postavljen jer se priznaju isključivo pobede, a u takvim okolnostima stradaju i sportisti i treneri:

“Opisao bih to kao kulturu zlostavljanja. Živim i dišem to već 20 godina. Medalje osiguravaju finansiranje sporta. Zato ćutimo i radimo šta nam kažu. Mi smo ti koji osvajaju medalje, a ipak, i dalje nas tretiraju kao komade mesa i plaćaju nas najmanje. Bojim se da bi me i ovaj istup mogao koštati mesta u reprezentaciji, ali želim da pokrenem promenu, da možemo da izrazimo svoje mišljenje. Ljudska smo bića. Sport je zabava, osmeh na licu, želja za napornim radom, uzbuđenje koje donosi nastup, a ne strah da ćemo trpeti posledice ako to ne ostvarimo.”

„Gledaj me, gnjido!“

Tokom sedam dana suđenja američkom reprezentativnom lekaru Leriju Nasaru, njegove žrtve su dobile priliku da se suoče s njim i da mu se direktno obrate. Iako se u međuvremenu ispostavilo da su se optužbe na njegovo ponašanje mogle čuti još 1994. godine, on je uspevao da ih pobije. Uhapšen je tek u novembru 2016. Tada je policija u njegovom kompjuteru pronašla više od 35.000 fotografija dečje pornografije. Na prvom procesu je osuđen na 60 godina zatvora, ali mu je početkom 2020. godine izrečena dodatna kazna od još 175 godina iza rešetaka.

Povezane vesti - INTERVJU ZVONKO VARGA: Talente ubijaju neznalice

Kajl Stivens je u spisima tužilaštva prvo vođena kao “žrtva Z. A.”. Kasnije je zahvaljujući njenoj prijavi i svedočenju Nasar konačno uhapšen i procesuiran.

“Prvi put me je zlostavljao kada sam imala samo šest godina. Ni svi zubići nisu mi ispali kada se prvi put skinuo i masturbirao preda mnom. Nisam bila gimnastičarka, već su se naše porodice družile. Znao je da me seksualno maltretira i dok su svi bili u kući, onako krišom. Kada sam sa 12 godina roditeljima ispričala da se trljao o moja stopala, on je sve negirao. Umesto da me podrže, roditelji mi nisu verovali i tražili su da mu se izvinjavam. Naterao me je da brzo odrastem” rekla je Kajl i onda se u sudnici okrenula ka Nasaru:

“Pa, Leri, evo me. Ne da nekom ispričam svoju priču, već svima. Verovatno si do sada skapirao da male devojčice ne ostaju zauvek male. One se vraćaju jake kako bi uništile tvoj svet.”

Ovaj lekar je brinuo o povredi Keri Hogan, bivše igračice softbola na Univerzitetu Mičigen. Znalo se da lečenje kod njega može da doprinese napretku u karijeri i mogući status reprezentativke.

“U svetu američke gimnastike nazivali su ga bogom. Bio je najbolji doktor. A sve što je radio, činio je perfidno, tako da ne ostavi mogućnost da ga na osnovu toga prijavim. Šale, dodiri, sve je bilo proračunato”, rekla je Hoganova u sudnici, a onda povikala na optuženog:

“Gledaj me, gnjido. Izdrži ovaj pogled!”

Povezane vesti - Ko je srpski Harvi Vajnstin?

Odbojkašica sa Mičigena Dženifer Rud Bedfor otkrila je šta se dešavalo iza kulisa.

“Imala sam opciju da skinem triko ili da ga ostavim na sebi. Hvala bogu, nisam ga skinula. Onda me je položio na sto i pregledao. Primetila sam da me je prečesto pipao u predelu prepona jer je tu, tobože, mogao da oseti gde imam problem. Govorila sam sebi: 'Ma daj, sve je to normalno, nemoj da si beba sad'. Ipak, u podvesti sam imala osećaj da nešto nije kako treba”.

Bivša gimnastičarka Rejčel Denholander izjavila je da je svaki put na pregled kod njega išla s majkom, ali da je i pored toga uspevao da je zlostavlja:

“Moju majku bi postavio kod moje glave, a meni bi donji deo tela prekrio peškirom. Kako je iznad stola na kojem sam ležala postojao plašt, ona nije mogla da vidi šta se dešava. Gurao mi je prste u vaginu sve vreme komentarišući kako je osetio gde je problem. Kada mi je jednom prilikom otkopčao grudnjak i počeo da dira grudi, znala sam da se više ne radi o pregledima. Ipak, nastavila sam da ga pravdam jer su svi govorili da je najbolji. Oduvek su me učili da u ljudima vidim najbolje. Pogrešila sam”.

Ona je 2016. godine, otkrivajući medijima istinu o Nasaru, znala da njen glas neće biti dovoljan:

“Morala sam da se borim da i druge žrtve progovore. Kada ste seksualni manijak okružen dvema moćnim institucijama, jedna priča nije dovoljna. Kada sam čula da je više od 90 žena prijavilo Lerija, znala sam da je gotov.”

Tom Brenan, takođe doktor u gimnastičarskom timu SAD, došao je prvog dana suđenja kako bi pogledao svog nekadašnjeg kolegu u oči.

Video je da Nasar izbegava kontakt očima sa žrtvama netremice gledajući u pod.

“Gledaj u nju! Ne budi kukavica”, uzviknuo je Brenan dok je svedočila Gven Anderson.

“Zlostavljanje sam proživela kada mi je bilo 12. Danas upravo tom uzrastu držim časove gimnastike. Gledajući njih, nema dana a da ne pomislim koliko su dobre, nevine, krhke u tom uzrastu. A onda kažem sebi: Ti si im motivator. Ti si njihova podrška, stena, snaga”, ispričala je Anderson.

Rekordnu kaznu ovom monstrumu izrekla je sudija Rouzmeri Akvilina, koja je navela da je presuda najmanje što može da učini za sve žene koje su pristale da se ponovo suoče sa svojim nekadašnjim traumama.

Povezane vesti - INTERVJU OLIVERA JEVTIĆ: Mnogo talenata je propalo jer su treneri trčali za novcem

Optuženi Nasar je ubrzo nakon hapšenja dostavio sudiji pismo u kojem je naveo da sve te žene lažu jer žele “medijsku pažnju i brzu novčanu zaradu”. Kada je suđenje počelo, Akvilina je pred svima bacila na pod pomenuto pismo:

“Vi, gospodine, ne zaslužujete da ikada više izađete iz zatvora. Ovim ženama ne možete vratiti detinjstvo i mladost, njihovu nevinost. Bili ste podli, proračunati, precizni manipulator.”

Sudija Akvilina je tokom čitavog procesa iskazivala saosećanje sa žrtvama i ohrabrivala ih da pričaju o svemu što su preživele. Kada je od nekolicine čula da su razmišljale o samoubistvu, rekla im je:

“Da ste to učinile, Nasar bi to upisao kao još jednu svoju pobedu. Znam da ste nervozne, uplašene. Pravite se kao da pričate priču svojoj majci. Vi ste ratnice, one koje su opstale. Spremna sam sve da vas saslušam koliko god to trajalo.”

Posle pet dana tokom kojih su se u sudnici pojavljivale žrtve zlostavljanja i pričale o zlostavljanju koje su preživele, Nasar se požalio sudiji Akvilini da mu slušanje njihovih priča “pravi neverovatan stres” i da nije u stanju više da ih prati.

“To što ste ih slušali pet dana premalo je u odnosu na period tokom kojeg ste im uništavali živote”, odgovorila mu je sudija, a onda se okrenula ka njegovim žrtvama:

“Vi niste žrtve, vi ste pobednice!”

Na kraju je tokom izricanja presude poručila Nasaru da joj je bilo zadovoljstvo da ga osudi i da će mu sledeći delilac pravde biti Bog.