PRLJAVI POLICAJAC - Najveća misterija slučaja Olivere Krsmanić

Da je smrtna kazna ostala na snazi u Srbiji, Olivera Krsmanić, svirepi ubica taksiste Nezira Šišića, bila bi pogubljena. A sudeći po prvostepenoj presudi od 40 godina zatvora, koja je u srpsko zakonodavstvo uvedena 2002. godine, upravo kao zamena za smrtnu kaznu. Krsmanićevoj je zatim odlukom Apelacionog suda izrečena kazna od 15 godina zatvora, koja joj ističe u aprilu sledeće godine. Iza njenih zlodela ostao je grob taksiste Šišića, grob radnika pumpe Zorana Radovića, koga je ubio Krsmanićev saučesnik Slobodan Jordanov. U zatvoru je završio i Mladen Mitrović, koji je Krsmanićevoj i Jordanovu pomagao posle izvršenja ubistava. Jedina osoba koja u ovom postupku nije procesuirana je policajac koji je Krsmanićevu uvukao u svet droge i prostitucije. Čovek kome je Krsmanićeva bila robinja za seks, podvođenje, dilovanje droge...

Nezir Šišić bio je inspektor policije. Imao je suprugu, doktorku Milanu, i dve ćerke - Sandru i Andreu. Kuću u Borči. Bio je porodičan i miran čovek. Onda je preživeo dva infarkta. Iz zdravstvenih razloga odlučio je da napusti policiju. Pomagao je sestri i zetu koji su živeli u Nemačkoj u vođenju privatne radnje, a onda je prešao u taksiste. Taksirao je za "Beotaksi" desetak godina. Sestra i zet pomogli su mu da kupi "mercedes" da bi mogao da vozi duže i profitabilnije relacije. Sa svima u okruženju je bio prijatelj. Nikad se ni sa kim nije posvađao, nikad mu niko nije pretio. Mnogim mušterijama je bio stalni taksista.

A onda je 12. aprila 2005. zla sudbina umešala prste.

Izašao je iz kuće oko 21.30 sati. U noćnu smenu. Oko 23.30 sati u Francuskoj ulici ga je zaustavila devojka. Sela je na zadnje sedište. Relacija - Banovo brdo, zatim dalje ka Ibarskoj magistrali. Na Ceraku kod "Toplane" je zatražila da zaustavi vozilo. Šišić je stao na parkingu. Na taksimetru je bilo otkucano 597 dinara. Umesto novca, Šišić je dobio metak. U glavu. Preminuo je na mestu. Koje su bile njegove poslednje reči, da li je znao šta mu se sprema, da li je predosetio opasnost, da li je mogao da reaguje - sve su to pitanja koja već 15. godinu opsedaju njegovu porodicu. Odgovor zna samo jedna osoba, Olivera Krsmanić. Ali ona ćuti i ne priznaje zločin...
Šišićevo telo oko 5.30 sati pronašli su radnici "Toplane". Ležao je u krvi, na stomaku. Pozvali su policiju, Hitnu pomoć. Spasa mu nije bilo. Imao je 46 godina.

Ali tu nije bio kraj zločinima. Centrala MUP-a zatim je dobila poziv od jedinice u Gornjem Milanovcu.

Nađen je zapaljeni "mercedes". Taksi vozilo. Metaliksivi. Službeni broj 5618. Šišićev.

Vozilo je nađeno u selu Grabovica, četiri kilometra od Gornjeg Milanovca. Bilo je ostavljeno na livadi, desetak metara od makadamskog puta.

Deca iz kraja koja su tog jutra krenula u školu videla su vatru, pozvala svoje roditelje, a oni policiju.

Povezane vesti - PRAVDA ILI ODMAZDA? Države ukidaju, a građani prizivaju smrtnu kaznu

Zatim novi zločin. Na privatnoj pumpi "SMD petrol" na Ibarskoj magistrali u selu Mojsinje, između Čačka i Kraljeva, rano ujutru nađeno je telo radnika pumpe Zorana Radovića. I Radović je kobne noći radio u trećoj smeni. Pronašao ga je kolega Predrag Ivanović.

Telo ubijenog ležalo je pored pulta sa fiskalnom kasom. Ispod glave bila je lokva krvi.

Ubijen je hicem u potiljak. Fiskalna kasa bila je oborena sa pulta, a fioka u kojoj je bio pazar otvorena. Poslednji račun izdat je u 5.27 sati. Za kupljeni upaljač.

Zoran je imao 29 godina. I roditelje Radoslava i Petriju koji su u tom momentu mlađeg sina Miroslava ispraćali na posao. Radio je na istoj pumpi. Trebalo je da dođe u prvu smenu. U 7.20 sati proglašena je smrt ubijenog Radovića.

Policija je odmah posumnjala da su zločini povezani i krenula je u potragu za napadačima. Niko nije ni slutio da se radi o devojci, koja u tom momentu nije imala ni pune 22 godine.

Olivera Krsmanić i njen saučesnik Slobodan Jordanov (22) uhapšeni su dan kasnije u Beogradu, posle policijske potere u kojoj je Jordanov pucao na policiju. U vatrenom okršaju ranio je policajca Nenada Jelića.

Povezane vesti - DOŽIVOTNI ZATVOR SPREČAVA RECIDIV: Šta je prava kazna za najmonstruoznije zločince?

Oboje, i Krsmanićeva i Jordanov, bili su narkomani. Dugogodišnji.

Ona je na saslušanju u policiji priznala zločin.

Milorad Simić, tadašnji načelnik beogradske policije, koja je vodila istragu, saopštio je motiv zločina.

"Kada je taksista Šišić zaustavio vozilo na Ceraku, na taksimetru je bilo 597 dinara. Krsmanićeva je rekla da je tada razmišljala da li da plati račun ili da ubije taksistu. Opredelila se za ovo drugo", rekao je Simić.

Policija je već napravila i rekonstrukciju zločina.

Krsmanićeva je taksisti Šišiću pucala u potiljak, zatim je sela na suvozačevo mesto i nogama izgurala njegovo telo iz taksija. Potom je sela na mesto vozača i taksijem krenula u selo Guncate kod Barajeva, po svog prijatelja Slobodana Jordanova. Šišićevim taksijem zatim su krenuli ka Čačku, a usput je Krsmanićeva Jordanovu ispričala da je ubila taksistu. Pokazala mu je pištolj iz kog je pucala, Šišićeva dokumenta.

Povezane vesti - TRAGIČNA PROFESIJA NAVIJAČ: Ubijanje pod plaštom obeležja omiljenog kluba

Rekla mu je da moraju da se oslobode vozila i da je najbolje da ga zapale u nekoj šumi.

Onda su stali na benzinskoj pumpi u Mojsinju. Da kupe sok.

"Iz vozila je izašla Krsmanićeva, došla je do ulaznih vrata benzinske pumpe, a zatim se vratila do vozila, jer je navodno zaboravila novac. U tom momentu Jordanov je od nje uzeo pištolj, ušao je na pumpu i hicem u glavu pogodio je Radovića", rekao je Milorad Simić.

Krsmanićeva je posle hapšenja smeštena u pritvor. Njen saučesnik Jordanov, koji je u okršaju sa policajcima koji su ga hapsili ranjen, najpre je smešten u Urgentni centar, a zatim u pritvor.

Do tog zločina Krsmanićeva je u dosijeu imala samo saobraćajne prekršaje. Jordanov je u momentu hapšenja bio na uslovnom otpustu iz zatvora.

Onda je usledilo suđenje.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...