Prodavci droge sve mlađi, kazne neefikasne

Prošla je polovina ove godine, a u Srbiji je već sada zaplenjeno više droge nego tokom cele prošle godine. Nadležni kažu – to pokazuje da je Centralna balkanska ruta neprekidno aktivna, a naša zemlja njena nezaobilazna tranzitna tačka.

Milan Pekić, direktor Vladine kancelarije za suzbijanje droge, kaže za RTS da je reč o ruti koja se koristi za sve, pa i za migrantske krize, ali da je najpoznatija po krijumčarenju narkotika.

"Upravo sa tog dela nam je dolazilo od Avganistana, preko Turske, Bugarske, Makedonije, dolazila preko Srbije i količina heroina je odlazila za zemlje Zapadne Evrope", navodi Pekić.

Kriminolozi pohvaljuju rekordne zaplene, ali ističu da one ne zaustavljaju uličnu prodaju. Ukazuju na to da se iza ulične mreže kriju organizovane grupe koje uspevaju da opstanu uprkos policijskim akcijama.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović skreće pažnju na to u kom trenutku dileri iznose drogu na tržište.

"Paze kad će i u kom momentu iznositi droge na tržište i, recimo, kad policija krene u neke akcije, oni se povlače. Potkupljuju srednjoškolce, pa 14 posto učenika srednjih škola diluje drogu, najgore takođe što su navijačke grupe leglo dilera droge", navodi Radovanović.

Upozoravaju da su dileri prisutni i oko škola, kafića, dok školskih policajaca, kako kažu, nema dovoljno da pokriju svaku ustanovu. Među mladima je, ističu lekari, sve veći problem dostupnost jeftinih droga.

Šta se dešava kada nemaju novac za skupe droge

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje Ivica Mladenović objašnjava šta se dešava kada neko nema dovoljno novca za skuplje droge.

"Kad neko nema sto evra za kokain, ima 500 dinara za, recimo, ekstazi, spid, kristal met ili bilo šta drugo. Problem je što ne piju dovoljno tečnosti, to su droge koje teraju na ritam, u toj situaciji se u stvari dolazi do stanja pregrevanja, odnosno psihoze. Prva instanca je, zbog lupanja srca, nažalost ponekad i šloga, infarkta, a onda smo mi tu da lečimo", ističe Mladenović.

Kriminolozi rešenje vide u oštrijim kaznama, a posebno za maloletne dilere. Upozoravaju da su za decu koja zbog godina ne mogu biti osuđena na zatvor, trenutne mere pojačanog nadzora neefikasne, jer zakon odgovornost prebacuje na porodicu koja neretko i sama zahteva stručnu pomoć.

Radovanović navodi da postojeće sankcije ne daju rezultate.

"Mi imamo sankcije pojačan nadzor roditelja, a on ga uveo u drogu, a mi mu izričemo sankcije da on pazi na njega. Pa imamo sankcije pojačan nadzor organa starateljstva, pedeset godina unazad te sankcije nisu nikakve rezultate dale, moramo promeniti i visinu sankcija i vrste sankcija prema mladima počev od 14 godina pa na dalje", kaže Radovanović.

Podaci "Batuta“ pokazuju da je oko osam odsto građana u Srbiji probalo narkotike. Iako je to ispod evropskog proseka, stručnjaci opominju - u trci sa uličnim dilerima porodica jeste utočište, ali trud je uzaludan ako vršnjaci postanu jači autoritet.