Rasizam i ludilo izazvali masakre

Dva prošlonedeljna masakra izvršena u SAD, u kojima je stradalo 30 nevinih ljudi i ranjeno više desetina, bila su povod da američki mediji još jednom pokušaju da proniknu u motive zločinaca koji su nasumično ubijali ljude. Ni ovog puta do jasnog odgovora nisu došli, ali se nisu usaglasili ni o broju masovnih zločina počinjenih u državi.

Prema američkom sajtu "Gan vajlens arkajv" koji se bavi ovom oblašću, poslednji masakr bio je 264. od kako se beleže kao takvi. Međutim, zbog nepostojanja jasne definicije ove vrste zločina, "Vašington post" navodi da ih je od 1961. godine bilo 166.

Kult oružja

Povod za novo prebrojavanje zločina i žrtava su napadi na građane u Teksasu i Ohaju. Patrik Krasijus, star 21 godinu, u gradu El Paso je ubio 20 i ranio 26 ljudi. Na ovaj sumanuti čin se odlučio zbog "hispanoameričke invazije i oduzimanje posla Amerikancima". Krasijus je samo 20 minuta nakon objavljivanja svog manifesta ušao u tržni centar "Volmart" i kao "odgovor na "hispanoameričku invaziju na Teksas" iz automatske puške pucao na posetioce. U trenutku napada u centru je bilo više hiljada građana i zaposlenih. Policija je uhapsila Krasijusa koji se nije opirao. Čeka ga optužba za zločin iz mržnje i teško ubistvo.

Pročitajte još - CRVENO LETO: Kao i pre jednog veka SAD ponovo tresu rasni nemiri

Ni puna 24 sata kasnije u Dejtonu, u državi Ohajo, ubijeno je 10 ljudi uključujući i napadača, dok je 16 osoba ranjeno. Pucnjava se dogodila ispred bara. Portal "7news" preneo je svedočenja meštana koji su na društvenim mrežama pisali o "belcu obučenom u crno" koji je pucao u masu. Motiv zločina nije poznat.

Kao jedan od razloga za masovne zločine, mada svakako ne i najvažniji, mnogi vide u dostupnosti oružja građanima Amerike, čije posedovanje se smatra jednom od neprikosnovenih sloboda. Brojni protesti na kojima se zahteva ograničenje mogućnosti nabavke razornog oružja, kakvi su održani i nakon poslednja dva zločina, do sada nisu imali efekta.

Dok pojedini, moglo bi se reći zlonamerni tvrde da su masovna ubistva plod američke kulture nasilja, drugi veruju da je osnovni problem u velikom broju ljudi sa značajnim psihičkim poremećajima koji slobodno šetaju ulicama, a lako im je da oružje nabave.
Treći su ubeđeni da se radi o jačanju takozvanih belih suprematista, koji otvoreno mrze imigrante i sve one za koje smatraju da su pretnja beloj rasi. Međutim, ni ovo tumačenje se ne može prihvatiti kao sasvim tačno, jer su neke od masovnih ubistava u Americi počinili zločinci muslimanske veroispovesti.

Teorije zavere

Otežavajuću stavku predstavljaju masovna ubistva u čije motive policija i istraga nisu uspeli da proniknu, što daje zamajac teoretičarima zavere. Prema njihovom tumačenju, zločini su podsticani od same države s ciljem da se "opasnost po zemlju predstavi većom nego što jeste", te da se na osnovu toga ograniče ljudska prava i uvede veća kontrola građana.

Povezane vesti - BRUTALNI ZLOČINI: Petostruki ubica bežao od "torture" Srba, dali mu utočište u Londonu

Skloni ovakvim teorijama navode i primere najvećih nerešenih zločina ove vrste. Jedan od njih se dogodio 12. juna 2016. u noćnom klubu "Puls" u Orlandu, kada je naoružani muškarac ubio 50, a ranio 53 ljudi. Policija je saopštila da je zločinac mrtav, ali nije objašnjeno da li je ubijen ili se ubio.

Kao najilustrativniji primer u prvi plan se ističe masakr u Las Vegasu 2017. godine, najveće masovno ubistvo u istoriji koje je izvršio pojedinac. Tada je Stiven Padok, identifikovan kao lokalni penzioner, ispred kazina "Mendelej" ubio 59 i ranio 527 ljudi koji su prisustvovali koncertu. Policija je saopštila da je Padok pucao sa 32. sprata hotela, a da se ubio pre nego što su policajci upali u sobu u kojoj je pronađeno "najmanje 10 pušaka". Pretresom njegovog stana nađeno je još "18 primeraka vatrenog oružja i municije". Ni motiv ovog masakra nije utvrđen.