SLUČAJ "JELOVA GORA": Tresla se gora, rodio se disk

Ekspres je došao u posed službenih beleški koje su službenici BIA sastavili za potrebe istrage da bi se utvrdile okolnosti pod kojima je nestao snimak razgovora pripadnika bezbednosnih organa Srbije sa Draganom Dudićem Fricom iz klana Darka Šarića na Jelovoj gori 2010. Istraga o kojoj je reč trebalo je da utvrdi da li je disk sa snimkom razgovora uništen ili prodat, kao i propuste i odgovornost pripadnika BIA i policije, ključnih aktera prilikom susreta sa Dudićem

Bezbednosno-informativna agencija navodno je završila internu istragu o susretu nekadašnjih čelnika MUP-a Srbije, Tužilaštva za organizovani kriminal i svojih glavnih operativaca sa Draganom Dudićem, zvanim Fric, pripadnikom takozvanog klana Šarić, na Jelovoj gori na Zlatiboru aprila 2010. godine. Ubrzo nakon tog sastanka Dudić je likvidiran. Istraga je, nadajmo se, dala odgovore na ključna pitanja - gde je završio disk na kome je tajno sniman višečasovni razgovor Frica sa u to vreme najbitnijim polugama srpskog bezbednosnog i pravosudnog sistema? Da li je famozni snimak zaista nepažnjom visokopozicioniranog radnika BIA uništen ili je prodat Šarićevoj ekipi za milion evra? Ko je trgovao? Ko se talio?

Ekspres je došao u posed službenih beleški koje su pripadnici BIA sastavili za potrebe istrage da bi se utvrdile okolnosti pod kojima je disk uništen ili prodat, kao i propusti i odgovornost pripadnika BIA i policije, ključnih aktera prilikom susreta sa Dudićem na Jelovoj gori.

Zanimljivo je da su osobe iz tajne i javne policije dale operativcima BIA izjave koje se u mnogim delovima ne poklapaju iako su govorili o istom događaju. Na kraju svake službene beleške data je napomena u kojoj se ocenjuje kvalitet date izjave, odnosno da li je uverljiva ili nije. U službenim beleškama, sa kojih je BIA skinula oznaku strogo poverljivo i državna tajna, ime radnika BIA koji je inicirao susret ove službe, tužilaštva i policije sa Draganom Dudićem Fricom zatamnjeno je da bi se sakrio njegov identitet, a pitanje koje se nameće glasi: Da li je ta osoba ključ rešenja misterije "Jelova gora", odnosno šta je bio prioritet - Šarićeva predaja ili unosna trgovina Fricovog video i fono zapisa?

U službenoj belešci BIA od 19.06.2013. godine piše:

"Dragan Dudić, zvani Fric, biznismen iz Kotora i jedan od najpoverljivijih ljudi Darka Šarića, ubijen je 30. maja 2010. godine u kotorskom restoranu 'Moka'. Prema neproverenim informacijama, sama likvidacija Dudića bila je dobro osmišljena, na način da je zbog navodno lascivnog pogleda Dudića prema devojci N. N. ubice, isti iz vatrenog oružja lišio života imenovanog, nakon čega se udaljio u nepoznatom pravcu. Treba istaći da se u trenutku njegove likvidacije Dudić nalazio u društvu supruge, te da je između ostalog i zbog iznetog razlog za navodni oružani napad u najmanju ruku nelogičan.

CD sa fono-zapisom kontakta na Jelovoj gori na nerazjašnjen način je nestao i ne postoji nijedan trag o sadržaju razgovora Dudića i Petrovića. Navodno, pomenuti fono-zapis prodat je u Crnoj Gori za jedan milion evra.

Naša saznanja ukazuju na činjenicu da su tokom aprila meseca 2010. godine tadašnji pripadnici Pete uprave BIA (sada Osme uprave), motornim vozilom iz pravca Crne Gore na teritoriju Srbije prebacili Dragana Dudića Frica i dovezli ga u prostorije OPN-a na Jelovoj gori, gde je sa njim obavljen razgovor od strane tadašnjeg načelnika operative BIA Ivice Petrovića. Tom prilikom za potrebe fono-dokumentovanja angažovani su i pripadnici Treće uprave BIA (sada Sedme uprave).
Dudić je na osnovu neproverenih indicija pristao da posredstvom nadležnih istražnih instanci R. Srbije postane zaštićeni svedok u sudskom postupku koji se vodi protiv organizovane kriminalne grupe Darka Šarića. Pomenutom prilikom Dudić je navodno ukazao na piramidu nosioca kriminalnih aktivnosti u državnom vrhu Crne Gore, naglasivši da je Milo Đukanović u toj hijerarhiji na drugom mestu, dok se Darko Šarić nalazi nekoliko pozicija iza aktuelnog predsednika Crne Gore.

Takođe, CD sa fono-zapisom navedenog kontakta na Jelovoj gori na nerazjašnjen način je nestao i ne postoji nijedan trag o sadržaju razgovora Dudića i Petrovića. Navodno, pomenuti fono-zapis prodat je u Crnoj Gori za jedan milion evra.

Saznanja vezana za navedeni događaj u najvećoj meri su dobijena posrednim putem, odnosno na osnovu parafraziranja navoda osobe koja se poveravala pojedinim pripadnicima agencija, ali i drugim licima van BIA:

Posredstvom Sedme uprave BIA došli smo do nedvosmisleno potvrđenih podataka da su pripadnici navedene uprave, čija su imena zatamnjena u belešci, 18. aprila 2010. godine obezbedili video i audio nadzor prostorije u OPN-u na Jelovoj gori, u kojoj je obavljen razgovor sa Dudićem od strane Ivice Petrovića i službenika Tužilaštva za organizovani kriminal (najverovatnije Saše Ivanića, prim. op. radnik).

Audio i video kontrolu navedenog kontakta iz susedne prostorije vršili su tadašnji ZNO BIA, pokojni Željko Rašeta, i načelnik UKP MUP Srbije Rodoljub Milović.

Pripadnici Sedme uprave pomenute aktivnosti preduzeli su na osnovu usmenog naloga Željka Rašete, kome su kasnije nakon završetka kontakta i dostavljena dva DVD-a i jedan CD sa video i audio zapisom navedenog kontakta..."

Veljin čovek

U službenoj belešci od 26. juna 2013. godine navedena je izjava sa radnikom BIA, čiji je identitet sakriven, a koji je inicirao susret za Dudićem.

"Dana 26. 06. 2013. godine održan je sastanak sa pripadnikom Sedme uprave BIA, u cilju pojašnjavanja prirode i karaktera kontakata koje je 2010. godine Dragan Dudić imao sa pojedinim pripadnicima BIA.

S tim u vezi, radnik BIA ukazao je da je od njega potekla inicijativa za kontakt sa Dudićem. On je, ograničavajući se u pogledu mogućnosti dekonspiracije svojih izvora saznanja, čak i po cenu disciplinske odgovornosti, ukazao da je u prvoj polovini 2010. godine stupio u posredni kontakt sa Dudićem. Nekoliko nedelja pre same realizacije kontakta sa Dudićem, o mogućnosti navedenog kontakta on je o tome informisao tadašnjeg šefa BIA Sašu Vukadinovića.

Ubistvo Dudića dobrim delom vezano je za njegov kontakt sa srpskim istražnim organima, a neko od lica uključenih u navedeni događaj dekonspirisalo je kontakt sa Dudićem i za to dobilo adekvatnu finansijsku nadoknadu

U drugoj polovini aprila 2010. godine, on je dobio usmeni nalog od tadašnjeg načelnika operative Ivice Petrovića da pristupi stvaranju operativnih uslova za bezbedan transfer Dudića na Jelovu goru. Ovom radniku BIA poznato je da je u tom periodu direktor BIA Saša Vukadinović zajedno sa tadašnjim načelnikom Šest uprave službe boravio u radnoj poseti SAD.

I pored ličnih rezervi u pogledu pripadnika koji bi sa njim učestvovali u navedenim aktivnostima, on je sa još jednim kolegom dobio nalog da stupi u telefonski kontakt sa Miloradom Veljovićem, direktorom policije, koji mu je tom prilikom dao kontakt telefon izvesnog pripadnika MUP-a Srbije iz Prijepolja, koji je trebalo da omogući logističku podršku u bezbednom prelasku na teritoriju Crne Gore. U sklopu priprema, on je od tadašnjeg zamenika načelnika Pete uprave BIA zadužio falš tablice za službeno vozilo kojim su krenuli na put.

U prepodnevnim časovima, po nalogu pretpostavljenih radnike BIA, pomenuti radnik MUP-a Srbije iz Prijepolja sproveo je alternativnim putevima do granice sa Crnom Gorom, u blizini Priboja, gde ih je sačekao Dudić sa pripadnicima ličnog obezbeđenja. Ova dvojica tada su preuzeli Dudića i službenim automobilom ga odvezli na Jelovu goru, bez pripadnika njegovog obezbeđenja. Na Jelovu goru su stigli oko podneva.

Po dolasku na OPN na Jelovoj gori, po nalogu tadašnjeg zamenika načelnika operative Željka Rašete, izvršen je pretres Dragana Dudića, nakon čega ga je sproveo u apartman koji se nalazi na spratu pomenutog objekta. Osim Rašete, ovom radniku BIA poznato je da su tom prilikom u objektu boravili i tadašnji načelnik za OPN, tadašnji savetnik direktora BIA Jadranko Petković, pripadnik tadašnje Treće uprave BIA, kao i više N. N. lica, koja su mu poznata kao pripadnik Tužilaštva za organizovani kriminal Srbije, visokopozicionirani pripadnik u MUP-u Srbije, kao i izvesni pripadnici BIA. Ovaj radnik BIA imao je neposredan uvid u pojedine segmente razgovora, pri čemu mu je poznato da su u razgovoru direktno učestvovali Jadranko Petković, kao i navedeni pripadnici Tužilaštva i MUP Srbije, da je razgovor video i audio dokumentovan od strane pripadnika tadašnje Treće uprave BIA, te da je Željko Rašeta sve vreme slušao razgovor iz susedne prostorije. Navodno mu nisu poznati detalji razgovora koji je obavljen sa Dudićem. Sam razgovor je, po njegovoj proceni, trajao dva sata.

Nakon završenog sastanka, Dudića su istim putem odvezli do granice sa Crnom Gorom i predali ga pripadnicima njegovog ličnog obezbeđenja.

Nakon pomenutog dana, ovaj radnik BIA sa ostalim učesnicima u navedenoj akciji, uključujući i tadašnje rukovodstvo BIA, nije komentarisao dešavanja vezana za navedeni razgovor.
S obzirom na prijateljski odnos koji ima sa direktorom policije Veljovićem, on je nedugo nakon pomenutog događaja potvrdio Veljoviću da je razgovor sa Dudićem sniman, pri čemu je kod direktora policije to proizvelo začuđujuću reakciju, ali je kasnije Veljoviću pomenuto potvrdio i Saša Vukadinović.

Milovićeve navode svakako treba uzeti sa dozom rezerve s obzirom na to da je bio aktivni učesnik pomenutih događaja koji su rezultirali ubistvom Dragana Dudića

On procenjuje da je ubistvo Dudića dobrim delom vezano za njegov kontakt sa srpskim istražnim organima, kao i da je neko od lica uključenih u navedeni događaj dekonspirisao kontakt sa Dudićem i za to dobio adekvatnu finansijsku nadoknadu. Nakon ubistva Dudića, sa njim je obavljen razgovor od strane Pete uprave BIA, a zbog njegovih kontakata sa njegovom prijateljskom vezom zaposlenom u crnogorskoj ambasadi u Beogradu."

Na kraju ove službene beleške u napomeni je zabeleženo:

Razgovor sa ovim radnikom BIA obavljen je nakon napisa objavljenih u sredstvima javnog informisanja, list Vijesti od 15. juna 2013. godine, prema kojima su sa Dudićem pripadnici Tužilaštva, MUP-a Srbije i BIA na Zlatiboru sredinom aprila 2010. godine obavili razgovor sa ciljem dogovora vezanog za predaju Darka Šarića. Isti izvor ukazao je da je pomenuti razgovor dokumentovan, ali da je snimljeni materijal volšebno nestao...

Sa njim su pripadnici Pete uprave BIA tokom 2011. godine obavili razgovor na okolnosti njegovih kontakata sa osobom čiji je identitet sakriven, a koja je pripadnik MUP Crne Gore, članom administrativno tehničkog osoblja Ambasade Crne Gore u Beogradu, za koga postoje osnovi sumnje da se bavi špijunažom u korist OS Crne Gore, kao i da je u kontaktu sa funkcionerima ANB Crne Gore. Takođe, sa njim je obavljen i razgovor na okolnosti njegovih bezbednosno interesantnih kontakata sa pojedinim licima iz kriminogene sredine.

Najslabija karika

Dana 27. juna 2013. godine održan je sastanak sa bivšim načelnikom operative BIA Ivicom Petrovićem, sada pripadnikom Devete uprave BIA, u cilju pojašnjavanja prirode i karaktera kontakata koje je tokom aprila 2010. godine Dudić imao sa pojedinim pripadnicima agencije.
"S tim u vezi Petrović je istakao da je nekoliko dana pre uspostavljanja kontakta sa Dudićem počelo planiranje realizacije navedene aktivnosti, te da je nalog za pomenuto gotovo sigurno dobio od tadašnjeg šefa BIA Saše Vukadinovića, pri čemu se ne seća u kojoj formi i na koji način je od imenovani dobio zadatak da realizuje konspirativni sastanak sa Dudićem. Takođe, Petrović je naglasio da je s obzirom na karakter navedenog kontakta sa Dudićem, kao i potencijalne podatke koji bi proistekli iz razgovora sa imenovanim, isti veoma ozbiljno shvatio u smislu priprema za njegovu realizaciju. Prvobitna ideja za kontakt sa Dudićem bila je da se isti ostvari u inostranstvu, ali se od toga odustalo, te pribeglo opciji područja Zlatibora, pre svega zbog blizine Crne Gore i načela konspirativnosti kontakta. Petrović je ukazao da sa sigurnošću može da tvrdi da su informacije o potencijalnom kontaktu sa Dudićem potekle od direktora policije Milorada Veljovića, koji je dao signal za realizaciju kontakta, a takođe je garantovao i apsolutnu diskreciju.

Pored činjenice da je za prevoz Dudića angažovao pripadnike Pete uprave BIA, sada Osme uprave, Petrović je u pogledu drugih mogućih aktera navedenog događaja ostavio rezervu, naglašavajući da nije siguran da li je za tu svrhu angažovao Rašetu, Jadranka Petkovića ili Milana Letića, odnosno da li je ispred MUP-a Srbije učešće u razgovoru uzeo Rodoljub Milović ili Slaviša Softić, kao i da li je iz Tužilaštva bio prisutan Saša Ivanić ili Miljko Radisavljević.

Takođe, Petrović je izrazio rezervu i prema mogućoj lokaciji kontakta sa Dudićem, ukazujući da je to pre mogao da bude OPN na Zatiboru, u odnosu na OPN na Jelovoj gori.
Petrović je izneo da je razgovor sa Dudićem, koji je trajao nekoliko sati, video i fono dokumentovan, ali da je tonski zapis bio lošeg kvaliteta.

Posrednik sastanka bila je izvesna ženska osoba čiji identitet Milović nije želeo da iznese, a nije naveo ni prirodu odnosa Dudića i pomenute žene

U vezi samog sadržaja razgovora, Petrović nije mogao decidirano da potvrdi da li je imao uvid u fono i video zapis, ili mu je neko tok razgovora prepričao, ukazujući da je isti u dobroj meri bio ispod njegovih očekivanja i bez bitnijih detalja vezanih za bezbednosno-interesantnu aktivnost klana Šarić. Ceo iskaz Dudića, prema proceni i utisku Petrovića, ali bez upuštanja u detalje, svodi se na pokušaj da opipa situaciju vezanu za Tužilaštvo Republike Srbije, da abolira svoju ulogu u poslovima klana Šarić, te da je možda čak i upućen i usmeren od strane samog Darka Šarića da stupi u kontakt sa pravosudnim i istražnim organima Republike Srbije.

Sam čin ubistva Dudića Petrović nije doveo u vezu sa mogućom dekonspiracijom kontakta imenovanog sa pripadnicima državnih organa Srbije, a potvrdu iznetog navodno je dobio i od policijskih i istražnih struktura kako Srbije, tako i Crne Gore.

U pogledu audio i video zapisa kontakta sa Dudićem, koji su mu dostavljeni, Petrović je naglasio da je prilikom sređivanja svoje dokumentacije isti uništio, odnosno da apsolutno ne postoji mogućnost da je DVD i CD sa kontakta nekome ustupio, te da je u vezi sa navedenim spreman na poligrafsko testiranje.

Na kraju beleške u napomeni je zabeleženo:

Ovom prilikom Petrović se prikazao kao konfuzan, uplašen i neiskren sagovornik, iznoseći podatke opšteg karaktera, a pravdajući sopstveni zaborav vremenskom distancom od navedenog kontakta sa Dudićem.

Izvesne konkretizacije usmeravao je prema informacijama koje nisu lako proverljive, dok je prema podacima i saznanjima koji bi mogli da se podvedu pod dublju analizu ostao apsolutno nedorečen i neiskren. U tom smislu, Petrovićevi osvrti i opservacije događaja koji se konkretno ne odnose na kontakt sa Dudićem i koji su se ranije odigrali od navedenog, vrlo dobro ih se seća i sa njegove strane daleko su detaljnije opisani. Navedeno posebno čudi s obzirom na to da je po funkciji koju je obavljao u to vreme Petrović bio nosilac operativne aktivnosti usmerene na pripremu i način realizacije kontakta sa Dudićem. U pojedinim situacijama, Petrović je nastojao da minimizira značaj Dudića u okviru klana Šarić, istovremeno potencirajući shodno svojim operativnim saznanjima ulogu Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana.

Konspiracija

U službenoj belešci, oznakom "Službena tajna - Strogo poverljivo", navedeno je da je 9. jula 2013. godine ostvaren kontakt sa penzionisanim pripadnikom BIA Jadrankom Petkovićem, s ciljem razjašnjavanja okolnosti iz aprila 2010. godine, kada je na Jelovoj gori obavljen razgovor sa Draganom Dudićem Fricom, pokojnim pripadnikom klana Šarić.

Ukazujući da je lično učestvovao u razgovoru koji je vođen sa Dudićem, Petković je istakao da su pored njega neposredno bili prisutni i Saša Ivanić ispred tužilaštva i Slaviša Softić kao predstavnik MUP-a Srbije, dok su iz susedne prostorije posredstvom video-nadzora tok razgovora pratili pokojni Željko Rašeta i Rodoljub Milović.

Prema navodima Petkovića, sama činjenica da je Dudić inicirao kontakt sa srpskim bezbednosnim strukturama podrazumevala je uključivanje zvaničnika pravosuđa, odnosno tužioca Sašu Ivanića, koji je jedini imao ingerencije da u zavisnosti od konkretnih ponuda Dudića, a koje bi eventualno proistekle iz navedenog kontakta, istom mogao da pruži odgovarajuće beneficije kao potencijalnom zaštićenom svedoku.

Takođe, Petković je izneo mišljenje da je celokupna aktivnost vezana za kontakt sa Dudićem prema svim kriterijumima, a posebno na osnovu načela konspirativnosti, uključivala previše lica koja su se operativno angažovala na uspostavljanju kontakta i na sam tok razgovora sa Dudićem.
Kontakt sa Dudićem, prema navodima Petkovića, nije ispunio očekivanja, s obzirom na to da je već u inicijalnoj fazi razgovora sa Dudićem shvatio da imenovani nije došao kako bi nešto ponudio i eventualno dobio za uzvrat, već da je uspostavio kontakt kako bi na adekvatan način opipao situaciju i imao uvid u aktere i predstavnike srpskih organa gonjenja, koji su angažovani na poslovima suprotstavljanja i procesuiranja organizovane kriminalne grupe Darka Šarića.

Naglašavajući da se nije značajnije uključivao u konkretan razgovor sa Dudićem, budući da je tok i dinamiku razgovora kanalisao tužilac Ivanić, koji je Dudiću predočio sve ono što bi mu inače i bilo ko od prisutnih ukazao, Petković je parafrazirajući Dudićeve navode istakao da je imenovani na svojstven način izbegao da bilo šta konkretno kaže kako o sebi i zbog čega je uspostavio kontakt, tako i o drugim licima u okviru klana Šarić.

Pored navedenog, Petković je istakao da je kontakt sa Dudićem sniman, da postoji video i audio zapis razgovora, te da snimke nije kasnije tražio s obzirom na to da je bio neposredni učesnik razgovora čiji sadržaj nije imao bezbednosno interesantni karakter.

Takođe, Petrović je apostrofirao činjenicu da nije upoznat sa modalitetom stupanja u kontakt sa Dudićem, te da je nalog za učešće u razgovorima dobio od tada neposrednih šefova Ivice Petrovića i Željka Rašete.

Vezano za iskustva koje je od aprila 2009. godine imao u BIA, odnosno od perioda kada je bio profesionalno angažovan u Agenciji, u prvo vreme kao Savetnik direktora BIA, a zatim i kao načelnik druge uprave, Petković je izneo prepoznatljiv i uočen kvalitet agencije, kao jedinog bezbednosnog sektora koji nije podložan odlivu informacija.

U vezi sa iznetim, Petković je ukazao da je operativno angažovanje nad Darkom Šarićem u prvoj polovini 2009. godine bilo u dobroj meri koordinisano sa MUP-om Srbije i da je samo iz tih razloga prvobitni posao vezan za presecanje transporta narkotika u organizaciji klana Šarić provaljen. Imenujući u tom smislu tadašnjeg načelnika, čije je ime u belešci zatamnjeno, Petković je istakao da je imenovani u izvesnoj TV emisiji maltene opisao transport narkotika komercijalnim prekookeanskim plovilima. Takođe, istakao je povezanost te osobe sa Đurovićem, koji je poreklom iz Pljevalja i bez čijeg znanja i odobrenja nije ni mogao da učestvuje u pomenutoj TV emisiji. Kao zanimljivost, Petković je izneo da se MUP u tom periodu angažovao na pokrivanju onog dela klana Šarić koji je naslonjen na Mišu Radulovića, te da je između ostalog prvobitno presecanje transporta kokaina iz Južne Amerike provaljeno. U kasnijoj fazi posao oko pokrivanja Šarićevog transporta kokaina zatvoren je na nivou tužilaštva i BIA, što je rezultiralo zaplenom 2,5 tona kokaina u Urugvaju.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević nije bio zainteresovan za realizaciju dogovora o predaji Darka Šarića

U napomeni je izneto mišljenje da se tokom razgovora "Petković prikazao kao kooperativan i kompetentan sagovornik u odnosu na podatke koji su mu bili dostupni, prezentujući ih prema našim podacima na istinit način."

MILOVIĆ: DISK SA JELOVE GORE PRODAT KEKI

U službenoj belešci, pod oznakom "Službena tajna - Strogo poverljivo", navedeno je da je 11. jula 2013. godine ostvaren kontakt sa načelnikom UKP Rodoljubom Milovićem i zamenikom uprave Radoslavom Đinovićem, sa ciljem razjašnjavanja okolnosti iz aprila 2010. godine, kada je na Jelovoj gori obavljen razgovor sa Draganom Dudićem.

Milović je istakao da je Dudić tokom 2009. godine posredstvom svoje rođačke veze iz Crne Gore pokušao da sa njim stupi u kontakt. Do realizacije kontakta nije došlo s obzirom na to da je Milović od strane direktora policije Milorada Veljovića obavešten da će se sa Dudićem obaviti razgovor uz asistenciju BIA i Tužilaštva. Nakon toga Milović je obavestio svoju rođačku vezu da prekine kontakte sa Dudićem. Takođe je naglasio da je sastanku sa Dudićem prethodila komunikacija koju je imenovani pisanim putem ostvario sa zamenikom tužioca Sašom Ivanićem. Milović je naveo da je posrednik sastanka bila izvesna ženska osoba čiji identitet nije želeo da iznese. Takođe, Milović nije naveo prirodu odnosa Dudića i pomenute žene.

Na sastanak na Jelovoj gori, po Milovićevim navodima, Dudića je dovezao pripadnik BIA čiji mu identitet nije poznat. Milović je istakao da su razgovoru sa Dudićem prisustvovali Saša Ivanić, Slaviša Softić i Jadranko Petković, dok su iz susedne prostorije posredstvom video-nadzora tok razgovora pratili on i pokojni Željko Rašeta. Po Milovićevim rečima, Dudić je od samog početka bio vidno iznenađen činjenicom da sastanku prisustvuje toliki broj ljudi. Naveo je da je tokom razgovora Dudić do detalja objasnio sistem funkcionisanja koji se tiče hijerarhije unutar klana Šarić, kao i same organizacije nabavke, prebacivanja i distribucije narkotika. Takođe, Dudić je objasnio i svoju ulogu i aktivnosti koje je preduzimao kao pripadnik klana. Podaci koje je Dudić tom prilikom izneo, prema iskazu Milovića, potpuno su se poklapali sa podacima i događajima koji su se stvarno i odigrali i sa kojima je Milović bio upoznat kroz svoje sopstveno angažovanje.

Takođe, Milović je naveo da se Dudić tokom razgovora sve vreme interesovao za svoj status u tužilaštvu i o eventualnim beneficijama koje bi on sam mogao da ostvari, ali da se nijednog trenutka tema razgovora nije ticala nagodbe i eventualne predaje Darka Šarića. Prema navodima Milovića, Dudić nije dobio nikakve garancije od strane Ivanića vezane za svoj status, a na kraju razgovora su se dogovorili da u narednom periodu kontakte ostvare pisanim putem.

Milović je istakao da mu nije poznato gde se nalaze zapisi snimanog razgovora, ali da raspolaže nepotvrđenim podacima da je Dejan Stojanović, zvani Keka, uz pomoć izvesnog lica iz Ministarstva pravde došao u posed diska koji je nakon toga dostavio klanu Šarić. Prema proceni Milovića, upravo to je razlog zbog čega je Dudić neposredno nakon realizovanog sastanka ubijen.

Takođe, istakao je da je svojevremeno realizovao sastanak sa Branom Mićunovićem, sa kojim je razgovarao o uslovima eventualne predaje Darka Šarića srpskim pravosudnim organima. Kako je Milović naveo, Mićunović je tražio da pravosudni organi Srbije i specijalno tužilaštvo izađu sa konkretnim predlogom o visini zatvorske kazne na koju bi Šarić bio osuđen ukoliko bi došlo do njegove dobrovoljne predaje. Milović je naglasio da je Mićunović od njega zahtevao čvrste garancije da će eventualni dogovor biti ispoštovan i zapretio da će izvršiti atentat na direktora policije Milorada Veljovića ukoliko se isti ne bi ispoštovao. Milović je ukazao da se nakon toga sastao i sa specijalnim tužiocem za organizovani kriminal Miljkom Radisavljevićem, od koga je tražio uslove i čvrste garancije vezane za visinu zatvorske kazne i druge beneficije ukoliko bi došlo do dobrovoljne predaje Darka Šarića. Međutim, Milović je konstatovao da Radisavljević nije bio naročito zainteresovan za realizaciju pomenutog dogovora o predaji, te da nikada nije dostavio uslove i garancije koje bi rezultirale dalje pregovore i eventualnu dobrovoljnu predaju Darka Šarića.

Nakon iznetog, Milović je istakao da više nije uspostavljao kontakt sa Mićunovićem s obzirom na to da sa svoje strane nije imao šta da mu ponudi.

Najzanimljivija je svakako napomena u kojoj je navedeno da se tokom razgovora Milović prikazao kao kooperativan i kompetentan sagovornik u odnosu na podatke koji su mu bili dostupni.

"U vezi sa iznetim, Milovićeve navode svakako treba uzeti sa dozom rezerve budući da je imenovani bio aktivni učesnik pomenutih događaja koji su rezultirali ubistvom Dragana Dudića, te ne bi trebalo isključiti ličnu komponentu u smislu ličnog distanciranja od eventualno kompromitujućih činjenica."document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);