Hronika
22.05.2021. 12:10
Tamara Marković Subota

Balkan-tranzitno područje

Švercerske rute narkotika

Kokain zaplena
Izvor: Shutterstock

Jadranske luke Bar i Drač glavne su pozicije za uvoz velikih količina kokaina, sakrivenog među pošiljkama voća i životinjske kože iz Latinske Amerike. Iz ovih luka kokain se dalje švercuje po Evropi, spakovan u posebnim bunkerima automobila i transportnih kamiona.

Kriminalne grupe Zapadnog Balkana su, prema oceni Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, međunarodne nevladine organizacije sa sedištem u Ženevi, u poslednjoj deceniji dobile ključnu ulogu u međunarodnom narko-biznisu, a posebno u švercu kokaina.

Prema policijskim podacima iz 2019. godine, na Balkanu je zaplenjeno ukupno 255 kilograma kokaina, što je za trećinu manje nego prethodne 2018. Najviše kokaina zaplenjeno je u Albaniji. Premalo za period u kom je buktao rat dva zavađena kotorska kriminalna klana u borbi za prevlast na narko-tržištu.

Za obe grupe, koje su već uspostavile dominantnu poziciju kod dobavljača u Latinskoj Americi, Zapadni Balkan interesantan je kao tranzitno područje za šverc i za uspostavljanje dominacije nad regionalnim podzemljem, ali je njihovo glavno tržište za zaradu, zbog znatno više cene i zarade, i dalje Zapadna Evropa.

„Postoje dokazi da su jadranske luke Bar i Drač korišćene kao pozicije za uvoz velikih količina kokaina, sakrivenog među pošiljkama voća i životinjske kože. Iz ovih luka, kokain se dalje švercuje po Evropi, sakriven u posebnim bunkerima automobila i transportnih kamiona“, navodi se u izveštaju Globalne inicijative.

Luka Bar, prema podacima ove organizacije, glavna je tačka u koju stiže kokain, a dalja ruta ide severno ka Nikšiću i zatim delom preko Trebinja za Bosnu i Hercegovinu, odakle se švercuje dalje ka Mostaru, Sarajevu i delom ka Hrvatskoj.

Bar Crna Gora
Izvor: Shutterstock

Druga ruta je Podgorica – Rožaje – Novi Pazar – Srbija ili istočno na Kosovo, pa ponovo ka Srbiji i glavnim gradovima u regionu.

Kilogram kokaina po veleprodajnim cenama u Beogradu kreće se od 35.000 do 50.000 evra i odavde se švercuje delom za Bugarsku i Tursku, gde se uglavnom menja za heroin, ali i za glavno evropsko tržište – Mađarsku, Austriju, Nemačku, a zatim po celoj Evropi.

Na Zapadni Balkan kokain stiže i švercovanjem u Albaniju i to preko luke Drač, gde upravo pre miksovanja i pakovanja u manje količine ima i najnižu veleprodajnu cenu – od 25.000 do 30.000 evra, i to za kokain koji je 90 odsto čist.

Iz Drača kokain se dalje švercuje ka Podgorici, zatim za BiH i Hrvatsku ili istočno za Severnu Makedoniju. Budući da kokain u ovaj region stiže preko Albanije i Crne Gore, najčistiji kokain je i zaplenjen u policijskim akcijama u ovom regionu, u Podgorici i Tirani.

Kokain na Zapadni Balkan stiže i preko Rumunije, a najčuvenija zaplena u ovoj zemlji u martu 2019. godine počela je pronalaskom pakovanja jednog kilograma kokaina, koji je zatim tamošnju policiju doveo do otkrića 1,8 tona ove droge ispale iz prevrnute jedrilice u delti Dunava. Nabavna cena ove količine kokaina, kako je utvrđeno, bila je 600 miliona evra, ali bi na uličnom tržištu u Beogradu ona premašila milijardu evra. Kokain je u ovom slučaju kupljen u Brazilu. U Rumuniju je ušao preko Turske, a zatim je preko Srbije trebalo da bude prošvercovan u Belgiju, Holandiju i Španiju.

Linija šverca kokaina prema Grčkoj ide preko ulaznih tačaka: Severna Makedonija, Bugarska, Albanija, Kosovo, a cena kilograma ovog narkotika u Strumici, u zavisnosti od količine koja se kupuje, iznosi od 45.000 do 50.000 evra. O količinama koje se švercuju za Grčku govori podatak o hapšenju jednog Albanca, Hrvata i Grka kod kojih je policija u Solunu u januaru ove godine zaplenila 324 kilograma kokaina. Od 2018. grčka policija otkrila je četiri slučaja šverca kokaina u luci Pirej, a koji je, kako je utvrđeno, stigao iz Albanije.

Kokain se, kada je u pitanju region, najviše švercuje u gradove u kojima ima i najviše konzumenata, znači u Beograd, Niš, Podgoricu, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, ali i na jadransku obalu tokom turističke sezone.

Preko Balkana – 65 tona heroina godišnje

Kada je u pitanju heroin, podaci kancelarije Ujedinjenih nacija za monitoring nad drogom i kriminalom ukazuju da se svake godine preko Jugoistočne Evrope prošvercuje oko 65 tona heroina.

Obaveštajni podaci ukazuju da na Balkan stižu velike količine heroina, gde se skladišti i pakuje u manja pakovanja, a zatim se šalje preko Srbije za Mađarsku i dalje ka Zapadnoj Evropi, i drugim pravcem preko Makedonije i Kosova do Albanije, a odatle ka Italiji ili preko Crne Gore, Bosne ka Hrvatskoj i dalje ka zemljama EU.

Na Zapadni Balkan heroin ulazi iz Turske preko Bugarske, a u poslednje vreme i iz Grčke.

Cena kilograma heroina u Turskoj, kada je u pitanju prodaja na veću količinu, jeste od 10.000 do 13.000 evra, ali u poslovanju sa Kurdima narko-klanovi imaju mogućnost i kupovine heroina upola cene, uz uslov da za svaki kupljeni kilogram prošvercuju dalje i kilogram heroina za njihovu grupu.

Glavna ulazna tačka za heroin na Zapadni Balkan je oblast oko Delčeva u Severnoj Makedoniji, a put odatle vodi dalje ka Štipu i Velesu, a zatim severno ka Skoplju. U ovom regionu, cena na veliko već se penje na 15.000 evra po kilogramu.

U Albaniju heroin ulazi švercerskim rutama sa Kosova, što je dovelo i do nekoliko policijskih akcija u kojima je u poslednjih nekoliko godina zaplenjeno oko 200 kilograma ove vrste narkotika. U nekoliko akcija, u luci Drač zaplenjena su pakovanja heroina od 10 do 20 kilograma, koja su bila pripremljena za brodski šverc ka Italiji.

Heroin se takođe švercuje i ka Crnoj Gori, putem ka Nikšiću i odatle ka Trebinju, odnosno BiH i rutom ka Srbiji.

Kokain
Izvor: Shutterstock

Od Turske do Balkana, cena heroina se udvostručuje, a zatim dalje raste za prodaju na tržištu Evropske unije. Na Balkan stiže u većim količinama, a zatim se švercuje dalje u manjim pakovanjima.

Primer kako se region koristi kao distributivni centar za šverc jeste zaplena 77 kilograma heroina u Mladenovcu 2019. godine, zaplenjenog u manjim pakovanjima, a prošvercovanog iz Turske i namenjenog daljoj prodaji srpskim kriminalnim grupama.

U nekoliko policijskih akcija u poslednje dve godine otkriveno je i da se heroin iz Turske sve češće švercuje manjim brodovima, čak i jahtama, a glavne tačke za šverc su Elbasan, na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije, a zatim ka Novom Pazaru i Beogradu.

Dupla cena za marihuanu i skank

Za lokalno tržište ostavlja se manja količina heroina, uglavnom lošijeg kvaliteta, dok veća količina ove droge, i to čistije, odlazi dalje ka Zapadnoj Evropi.

Svi ovi podaci ukazuju da je Zapadni Balkan i dalje uglavnom tranzitni region, a ne tržište za švercere narkotika.

Marihuana je i dalje najprodavanija vrsta narkotika na Zapadnom Balkanu, a Albanija i dalje najveći proizvođač.

U Albaniji marihuana se prodaje po ceni od 1.200 do 1.400 evra po kilogramu, dok za višu klasu – skank cena ide i do 2.000 evra. Iz ove zemlje marihuana se dalje švercuje u nekoliko pravaca. Brodovima sve češće ka Italiji, gde cena raste na 2.000 evra.

Zatim ka Grčkoj drumskim putem preko Ohrida i Bitole, brodovima ka grčkim lukama, ali i planinskom rutom. Nakon prolaska granice Albanije i Severne Makedonije, cena u Grčkoj raste za deset odsto, na 2.200 evra za kilogram marihuane.

Kanabis koji se u Albaniji uzgaja u laboratorijama važi za jedan od najkvalitetnijih, po količini THC-a, i u Grčkoj ova vrsta marihuane može da dosegne i cenu od 2.800 evra, a u Italiji i do 3.200 evra po kilogramu.

Drugi švercerski kanal iz Albanije vodi ka regionalnom uličnom tržištu Zapadnog Balkana, zatim ka Turskoj i ka Zapadnoj Evropi.

Iz Albanije jedna ruta ide za Prizren i Gnjilane na Kosovu, gde je cena po kilogramu oko 1.300 evra za običnu marihuanu, i gotovo duplo veću za skank uzgajan u laboratorijskim uslovima.

Najznačajnija ruta vodi ka, a zatim preko Crne Gore. Tovari narkotika uglavnom idu preko Skadarskog jezera i preko Sukobina dalje na Debeli brijeg. Kod prenosa marihuane većinom se koriste automobili sa prepravljenim dnom ili se droga krije u krovnom tapacirungu, kao i u instrumental tabli. Većinu kurira predstavljaju mladi albanski bračni parovi, mada je bilo slučajeva da i stariji ljudi za dobru naknadu prenose skank, a sve kreće iz albanskog sela Lazarat koje već godinama nosi epitet fabrike za marihuanu sa godišnjom proizvodnjom od oko 900 tona kanabisa i „izvozom“ narkotika u tržišnoj vrednosti, koja se procenjuje na četiri i po milijarde evra, što je čak polovina bruto društvenog proizvoda Albanije.

Najisplativiji šverc skanka u Albaniji, prema podacima srpske policije, rade četiri mafijaška klana, odnosno četiri porodice. Jedna od njih bavi se samo švercom skanka, dok ostali klanovi rade i druge ilegalne poslove, uglavnom šverc oružja i organizovanje prostitucije u zemljama EU. Jedan od ovih klanova ima i zaštitni znak na svojim pakovanjima skanka – sliku kamile, po čemu je droga poznata pod nazivom „kamila skank“.

Kada je u pitanju ulično tržište u Beogradu, cena grama kokaina je od 60 do 100 evra, a cena marihuane, kada je u pitanju nabavka na veće količine, iznosi oko 1.000 evra po kilogramu za običnu „albanku“, a skanka od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta.
 

Podaci srpske policije ukazuju da se iz naše zemlje najveća količina narkotika ka zemljama Zapadne Evrope švercuje transportnim kamionima.

„Droga se švercuje kanalima koji oduvek važe za švercerske rute. U Srbiju narkotici stižu sakriveni u kamionima regularnih transportnih firmi, ali čije je poslovanje u mreži velikih narko-bosova. Na isti način i izlaze iz Srbije“, kaže za „Ekspres“ izvor iz MUP-a Srbije.
 

Podzemni tuneli
 
Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna vrednost ilegalne trgovine marihuane je 140 milijardi dolara. Meksiko je najveći proizvođač marihuane za tržište Sjedinjenih Američkih Država, a za šverc se koriste svi mogući putevi. Čak se izgrađuju i podzemni tuneli na granici ove dve države. Jedan od poslednjih otkrivenih podzemnih tunela bio je dugačak četiri stotine metara, spajao je dva ilegalna magacina s jedne i druge strane granice, a u njemu je upadom policije otkriveno 17 tona marihuane.
 
Pranje para ulaganjem u nekretnine
 
Rast cena stambenog i poslovnog prostora na Zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, takođe je deo posledice upliva značajne količine novca od trgovine narkoticima u tržište nekretnina, što je takođe deo nekoliko trenutnih policijskih istraga.
Ulaganje u nekretnine je najpraktičniji način pranja novca od svih nelegalnih aktivnosti, a pritom je i dobra investicija, zbog stalnog rasta cena. Osim izgradnjom nekretnina, novac od kriminala, posebno od šverca narkotika, pere se i kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, kao što su restorani, barovi, benzinske pumpe i taksi kompanije. Nelegalno stečen novac tako se meša sa legalnom zaradom iz poslovanja i ubacuje u bankarski sistem.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zavera ćutanja
Šverc kokaina

Šverc kokaina

27.04.2021. 13:37

Zavera ćutanja

Crnogorski pomorac Vladimir Penda osuđen je na pet godina i deset meseci zatvora zbog učešća u švercu gotovo 20 tona kokaina, zaplenjenog 2019. u Filadelfiji, ali američki istražitelji još nisu otkrili ko stoji iza najveće pošiljke kokaina ka Evropi. Misterija MSC „Gajen“ tako je i dalje nerešena, iako su dvojica osuđenih priznali da su za „posao“ angažovani u Crnoj Gori.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
23.07.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve