Svi Tamarini rafali na "škaljarce"

Tamara Zvicer, supruga Radoja Zvicera - šefa kavačkog klana koji je 26. maja teško ranjen u prestonici Ukrajine, treći put je postala glavna zvezda balkanskog podzemlja, a njeno ime se osim po rafalu koji je osula po napadačima i kojim je bukvalno mužu spasla život, našlo i u epicentru istrage koja na nikad direktniji način ilustruje vezu ovog klana i crnogorske policije, ali i mnogo bitnije - nameštanje istrage protiv vođe škaljarskog klana Jovana - Jovice Vukotića, kao i ozbiljnu ugroženost onih koji bi rekli istinu, ali nemaju kome, pa makar im šefovi bili i policijski načelnici.

Fotografija Tamare Zvicer sa pištoljem u ruci medijski je potpuno zasenila čak i video snimak na kome se vide dvojica napadača koji su ispred zgrade u kojoj je živeo sačekali Zvicera, a zatim osuli paljbu po njemu. Ocena da je napad izveden amaterski i da su napadači pobegli pre nego što su overili Zvicera dobila je objašnjenje tek kada je kijevski portal "Detective info" objavio Tamarinu fotografiju sa pištoljem u ruci. Tamara je, kako je utvrđeno, istrčala iz stana kada je čula hice, a zatim ispred zgrade repetirala pištolj i uz povike zapucala na napadače, koji su pod njenim rafalom i pobegli sa mesta napada, ostavljajući Zvicera živog. On je, pogođen sa sedam hitaca u stomak i grudi, prebačen u bolnicu, gde je operisan, ali je i dalje u kritičnom stanju.

Tamara Zvicer je posle napada saslušana u kijevskoj policiji, ali detalji njene izjave nisu poznati, kao što nema ni podataka da li će se ona zbog pucnjave naći pod nekom istragom.

Napad na Zvicera izazvao je brzu reakciju tamošnje policije, koja je, kako se ispostavilo, mesec dana ranije imala informaciju o mogućem atentatu na vođu kavačkog klana.

Nepunih dvanaest sati i pet stotina kilometara od mesta napada, uhapšeni su Srbi Petar Jovanović i Milan Branković, kao i Crnogorci Stefan Mandić Đukić i Emil Tuzović.

Uhapšeni Srbi do sada nisu bili poznati javnosti po kriminalnim aktivnostima, dok su uhapšeni Crnogorci evidentirani kao pripadnici barskog kriminalnog klana Alana Kožara koji je, prema poslednjim podacima bezbednosnih službi, preuzeo operativno vođstvo nad škaljarskim klanom, a koji, kako se pretpostavlja, i stoji iza napada na Zvicera.

Da organizovani kriminal po definiciji podrazumeva neizbežnu vezu klanova sa policijom pokazalo se i u ukrajinskoj akciji „škaljaraca“. Ovaj klan, kako se ispostavilo, na direktnoj vezi imao je policajca Rostislava Černobrovija, koji je bivši učesnik rusko-ukrajinskog rata kao pripadnik policijskog bataljona u Kijevu. Njegovo učešće u zločinu nije razjašnjeno, budući da ukrajinsko ministarstvo policije nije zvanično ni potvrdilo njegovo privođenje, a Černobrovij je ubrzo posle hapšenja pušten i vraćen na posao.

Povezane vesti - RAT KAVAČA I ŠKALJARA: Još jedna krvava osveta u kokainskom obračunu

Ono što je mnogo važnije jeste Tamarin rafal rečima, odnosno njena optužba iz maja 2016, a koja je jedan od razloga zbog kog se Jovica Vukotić, vođa „škaljaraca“, i nalazi u crnogorskom pritvoru. Optužba je u javnosti od početka pod znakom pitanja i povod za spekulacije da je nameštena samo da bi se dobio pravni osnov da se Vukotić stavi iza rešetaka.

Tamara je tada optužila Vukotića da je pucao u njen automobil u kome se nalazila sa maloletnim detetom, ali je ova istraga sada neočekivano dobila očekivani ili neočekivani obrt.

Naime, 23. maja 2016. Tamara je prijavila crnogorskoj policij da je pucano na njen automobil tvrdeći da ne zna ko je napadač. Četiri dana kasnije na saslušanju u tužilaštvu je promenila priču i direktno optužila Vukotića da je pucao u njen automobil.

"Kada sam krenula vozilom niz ulicu, ’audi’ je krenuo prema meni, a kada se to vozilo približilo, na mestu suvozača sam videla Veselina Vukotića. Vozač ’audija’ je neposredno pre mimoilaženja cimnuo automobil i tada sam videla da vozilom upravlja Jovan Vukotić. Nas dvoje smo se pogledali u oči i dobro sam ga videla. Razdaljina između naših vozila je bila veoma mala. Tada sam videla njegove ruke na volanu i da nosi crne rukavice. Kada smo se mimoilazili, videla sam da se i njegov otac Veselin nagnuo i pogledao me", rekla je Tamara tužiocu. Navela je da se na prethodnom saslušanju u policiji bojala da ispriča sve detalje i kaže imena osoba koje su pucale, i to iz straha za svoju bezbednost.

Vukotić je odmah reagovao na Tamarine optužbe.

Crnogorskim medijima poslao je pismo u kome je tvrdio da spornog dana nije ni bio u Crnoj Gori, kao i da je cela priča "najbolesnija prljavština koju mu pakuju". Na njegove reči javno je reagovala i Tamara Zvicer navodeći da je Vukotićevu ispovest doživela kao pokušaj zastrašivanja i pretnju za svoju porodicu.

Istraga o ovom slučaju trajala je pune tri godine. Tek u maju prošle godine, kada se Vukotić nalazio u beogradskom pritvoru, tužilaštvo u Crnoj Gori je protiv njega podnelo krivičnu prijavu za ovaj napad, a zatim i optužnicu. Skoro istovremeno protiv njega je pokrenut i postupak u kome se tereti za pokušaj ubistva Vojina Stupara i Miloša Radonjića, pripadnika kavačkog klana, u martu 2016. godine. I za ovu optužbu se Vukotić oglasio pismom medijima negirajući krivicu, ali i optužujući policiju da mu „crta metu na čelo".

Ono što menja celu situaciju oko Vukotića, a što je tek sada izašlo na videlo jeste izjava svedoka, očevica pucnjave na automobil Tamare Zvicer, koji tvrdi da je napadač muškarac koji je kasnije ubijen. I ova izjava, u opštem pridobijanju svedoka na ovu ili onu stranu, mogla bi da bude sporna i pod velikim znakom pitanja da svedok nije policajac, koji je izneo teške optužbe na račun kolega i njihove saradnje sa kavačkim klanom. Naravno da je i njegova izjava pod znakom pitanja, ali baš zato i zbog svih tvrdnji dovoljno ozbiljna za ozbiljnu istragu, bez koje će ceo predmet protiv Vukotića biti uzdrman.

Naime, ovaj svedok obratio se podgoričkom listu „Dan” navodeći najpre da je bio svedok pucnjave na Tamaru Zvicer.

Kako je objasnio, u tom momentu on se sa jednim rođakom vraćao iz Budve. Kada su došli u Kotor, zaustavili su se kod jedne prodavnice u naselju Dobrota. Nakon toga su krenuli kući, a u istom pravcu ispred njih je krenuo i crni „audi“ podgoričkih tablica, koji je prethodno bio zaustavljen iza njega dok je čekao rođaka koji je bio u prodavnici.

Povezane vesti – Najveći mafijaški rat na Balkanu

Kako je ispričao, nisu prošli ni pet-šest metara kada je „audi“ presekao put vozilu metaliksive boje. Nakon toga, kako tvrdi, otvorila su se vrata vozača i suvozača na „audiju“, a suvozač je izašao iz automobila i preko krova dva puta pucao ka metaliksivom vozilu. Policajac svedok je kazao i da se momak koji je ispalio hice nakon toga okrenuo ka njemu. Nekoliko sekundi su se gledali u oči, pri čemu je vozač galamio na tog momka, ali nije izlazio iz automobila. Potom je momak koji je pucao ušao na mesto suvozača, nakon čega su se brzo udaljili u pravcu naselja Sveti Vrači. Svedok je istakao da je zapamtio tablice „audija“ i da je kazao saputniku, koji je bio s njim i svedočio događaju, da pozove policiju i da im broj tablica. Na saslušanju u tužilaštvu, kako tvrdi, rekao je i da ne zna ko je bio u automobilu na koji je pucano, i da je jedino što je video da ga je vozila ženska osoba. Tužiocu je zatim rekao i da je zbog ovog slučaja već dao izjavu policiji i da je usred saslušanja inspektora kome ja davao izjavu pozvao Igor Božović, jedan od vođa kavačkog klana. Kako je naveo u iskazu, inspektor koji ga je saslušavao dao je Božoviću imena svedoka napada i kazao mu da će „sve biti u redu“.

Policajac sada tvrdi da je zbog ovog slučaja na poslu pretrpeo mnogo loših stvari, da je sebe i familiju doveo u opasnost, kao i da je pokušao da razgovara sa kolegama i nadređenima, ali da niko nije imao sluha za njegov problem.

Zatim su nekoliko meseci nakon pucnjave, u januaru 2017. godine u Budvi u međusobnom obračunu ubijene dve osobe. Policajac svedok sada tvrdi da se šokirao kada je u medijima video fotografiju jednog od ubijenih, Predraga Ilinčića, za koga tvrdi da je osoba koja je preko krova „audija“ pucala u sivo vozilo.

"Dobro sam zapamtio osobu koja je stajala ispred mog vozila, držao je pištolj u desnoj ruci i gledao me pravo u oči. Samo pukom srećom nije odlučio da rani ili ubije mene i mog rođaka, koji ga je takođe video. To lice nikada ne mogu da zaboravim, posebno zato što nije bio maskiran. Nema potrebe da ga sada opisujem jer je njegova fotografija izašla u medijima kada je ubijen“, tvrdi sada svedok.

https://www.youtube.com/watch?v=bkHr6d-g3W4

Naglasio je da od ovog događaja nikome više ne veruje osim jednoj osobi u policiji kojoj je i rekao da je Ilinčić pucao iz "audija". Taj kolega ga je potom obavestio da će ga zvati u Podgoricu da ispriča kako je prepoznao Ilinčića, ali ga dosad niko nije zvao tim povodom.

"Ne možete da zamislite kako se od tog trenutka osećam...

Kada moj kolega policajac u našim policijskim prostorijama ovako javno i na ovakav način razgovara sa nekim za koga svi u policiji držimo da se kotira kao jedan od vođa takozvanog kavačkog klana. Zbog toga nikome više ne verujem“, kazao je svedok „Danu” i dodao da ovo što je ispričao tužiocu nije rekao nikome ranije, osim kolegi kojem je verovao. Tvrdi i da je dosad ćutao samo iz bezbednosnih razloga i da ga ovo dugo pritiska.

Na njegovi izjavu, do sada policija nije reagovala.

Označeni Predrag Ilinčić (29) inače je državljanin BiH, koji je u januaru 2017. došao u Budvu sa zadatkom da ubije Miroslava Ćetkovića (30). Ćetković je navodno nekoliko dana pre pucnjave dobio informaciju da je „došao čovek koji će ga ubiti”, ali nije hteo da se skloni. Ubijen je u sačekuši ispred kafea „Poko”, ali je uspeo da i sam uzvrati hicima. Ćetković je povredama podlegao ispred kafića, a njegovo telo je policija zatekla u „audiju”, dok je Ilinčić po dolasku policije još bio živ, ali je kasnije preminuo u bolnici. Ćetković je navodno pripadao klanu Rafailovića i bavio se uličnom prodajom droge, zbog čega je bio i hapšen 2015. godine u policijskoj akciji „Čistač“.

Povezane vesti - Ko je bosu okrenuo leđa

Ilinčić je rođen u Puli, a živeo je u Bijeljini. Bio je osuđivan za pokušaj ubistva, a za njim je bila raspisana poternica zbog pucnjave ispred kluba „Klik” u Brčkom.

Da li je pominjanje njegovog imena kao napadača na Tamaru Zvicer iskrena ispovest policajca svedoka, ili je imenovan po principu „mrtva usta ne govore”, ostaje da se vidi.