Vesti
18.03.2025. 18:50
Hronika
03.11.2025. 02:25
Marko R. Petrović
Cr(ve)ni talas
Zašto jače kontrole, veće kazne... NEĆE sprečiti saobraćajne nesreće
Crni bilans na srpskim putevima za samo dva dana uvećan je za četiri. Na spisak žrtava saobraćajnih nesreća upisana su, nažalost, i imena dva deteta, od devet i 16 godina.
Ironija je i da je jedna od žrtava saobraćajni policajac, koji je poginuo sa ženom i sinom kada se u njihov "hjundai“ na Novom Beogradu zakucao momak koji je u krvi imao 1,76 promila alkohola, bio pod dejstvom marihuane i vozio brzinom od 132 kilometra na sat, gotovo tri puta brže od dozvoljenog.
Još sedmoro dece je teže povređeno kada se kombi kojim su se mladi džudisti vraćali sa takmičenja prevrnuo na auto-putu kod Novog Sada.
Broj poginulih na putevima se, tako, u ovoj godini povećao na gotovo 400, a broj povređenih narastao je na više od 15.320.
I ponovo će, naravno, da bude najavljena oštra akcija policije za kontrolu saobraćaja, uvođenje nove opreme, tehnologije, softvera, povećanje kazni, donošenje novog zakona... I sve to, naravno, ništa neće vredeti ukoliko bude kampanjski, stihijski, bez jasnog sistema kako treba da se radi i bez, naravno, spremnosti da se preuzme odgovornost za provođenje akcije, ali i da se snosi odgovornost za neučinjeno i loše urađeno.
Tako je profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac ocenio da su visoki brojevi poginulih i povređenih direktna posledica nerada onih koji su zaduženi za bezbednost saobraćaja.
"Odgovor je jednostavan ‒ problem je nerad. Oni koji treba da rade ozbiljne poslove u bezbednosti saobraćaja, uporno odbijaju da to rade. To kreće od vrha vlasti, od ministara i vlade, pa sve do pojedinca“, rekao je Lipovac za "Euronews Srbija“.
I on je podsetio da zakonske obaveze institucija gotovo redovno ostaju mrtvo slovo na papiru, ocenivši kako bi, prema njegovom mišljenju, Skupština makar dva puta godišnje trebalo da razmatra stanje bezbednosti saobraćaja, baš kao i vlada.
"Nacionalno telo za bezbednost saobraćaja, u kojem sede ministri i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, zakonom je obavezano da se sastaje četiri puta godišnje ‒ ali se u punom sastavu nije sastalo od 2009. godine. Neki ministri jednostavno nemaju vremena za to“, navodi Lipovac.
Prema njegovim rečima, sistemska nebriga vodi do situacije u kojoj Srbija prvi put stoji gore od svih evropskih zemalja po pitanju bezbednosti u saobraćaju.
"Država više ni ne finansira bezbednost saobraćaja, i to prvi put u istoriji. Novac koji je bio namenjen tim programima preusmeren je na druge svrhe. To je porazno“, dodao je profesor, ne navodeći na koje je programe novac preusmeren.
On je saglasan i sa time da će novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji predviđa i trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje, doneti pomake, ali samo ako se dosledno sprovodi.
Lipovac podseća i da je Srbija još 2009. pokušala da uvede sistem koji bi pratio rizične vozače, ali da su od mnogih mera sprovedene samo pojedine.
"Kazneni poeni su dobar početak, ali nije dovoljan. U svetu postoje čitavi programi rada sa rizičnim vozačima, gde se kroz edukaciju menja ponašanje. Kod nas se to svelo na oduzimanje dozvole kada se nakupi 18 poena“, objašnjava Lipovac.
Lipovac smatra da puko povećanje kazni neće promeniti ponašanje vozača.
"Radije bih da povećamo izvesnost kažnjavanja. Učesnici u saobraćaju moraju imati osećaj da će sigurno biti kažnjeni ako naprave prekršaj, da ne mogu da podmite policajca ili da izbegnu sankciju. Trenutno ispada da samo naivni plaćaju kazne“, ocenjuje profesor.
Na kraju, Lipovac podseća da bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na nauci i analizi podataka.
"Postoji velika zabluda da su semaforisane raskrsnice automatski bezbedne. Našim istraživanjima pokazali smo da se najveći broj teških saobraćajnih nezgoda u Beogradu dešava upravo na raskrsnicama sa semaforima“, navodi on.
Profesor smatra da bi svaki projekat izgradnje ili rekonstrukcije raskrsnice morao da prođe reviziju bezbednosti saobraćaja, kako bi se unapred otklonili rizici i greške u projektovanju.
"Sve drugo je, bukvalno, prolivanje krvi na asfaltu“, zaključuje Lipovac.
Sa druge strane, Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u polupravdajućem tonu, ističe da nijedna mera ne može preko noći doneti rezultate.
"Bezbednost saobraćaja je mukotrpan proces koji zahteva učešće svih institucija i sistemski rad. Rezultati dolaze tek nakon pet do 10 godina“, objašnjava on.
Kako kaže, edukacija mora početi od najranijeg uzrasta i trajati tokom čitavog života.
"Od trenutka kada dete izađe iz porodilišta i sedi u auto-sedištu, preko osnovne i srednje škole, do polaganja vozačkog ispita ‒ svaka faza mora biti deo sistema. Edukacija ne sme da stane dobijanjem vozačke dozvole“, navodi Ćurčić.
Govoreći o tragediji na Novom Beogradu koja je potresla javnost, Ćurčić naglašava da odluka o bezbednosti počinje pre nego što vozač sedne za volan.
"Vozač od 24 godine, pod dejstvom alkohola i narkotika, nije samo ugrozio sebe, već i život drugih. Odluka da se ne sedne u auto nakon i najmanje količine alkohola mora postati čvrst stav svakog vozača“, poručuje.
Ćurčić dodaje da Agencija već ima evidenciju vozača koji su izgubili dozvolu i prolaze obavezne seminare, ali da bi dodatna baza rizičnih vozača mogla doprineti većoj bezbednosti.
"Imamo slučajeve da ljudi koji su izgubili vozačku dozvolu dolaze na seminar ‒ autom. To je poražavajuće i pokazuje koliko neki potcenjuju rizik i sistem“, kaže on.
Tu, dalje, treba razmotriti i ulogu ostalih faktora u društvu, koji i te kako utiču na ponašanje, pre svega mladih. A to su njihovi "idoli“, mediji, društvene mreže...
Jer, kakva se poruka šalje ako popularni pevač na svakih nekoliko meseci lupa po jedan skup auto, pritom u jednom od udesa i sam bude teško povređen, a niko ne postavi pitanje kako on uopšte sme da sedne za volan? A tabloidni mediji od svega prave spektakl i zabavu za one koji bi od vrednosti jednog pevačevog uništenog automobila mogli da žive bar dve godine.
Drugo, koliko ste puta videli nekoga da vozi dete u automobilu koje ili nije u propisanom dečjem sedištu, ili nije vezano, već glavicu protura između naslona vozačevog i suvozačevog sedišta? Da ne govorimo o najekstremnijim slučajevima gde vozač u krilu drži dete koje nema ni godinu dana. A pritom je vozač uredno vezan sigurnosnim pojasom.
Nije, dakle, sve ni u zakonu, kaznama... Jer ako nekome nije jasno da takvim ponašanjem ugrožava i sebe i svoje najmilije, ako već na druge ne misli, administrativne mere tu teško mogu da imaju efekta.
Na kraju, Ćurčić upozorava i na pojavu aplikacija i viber grupa u kojima vozači dele informacije o policijskim patrolama.
"To pokazuje potpunu neodgovornost. Neki bukvalno prate na aplikaciji gde je patrola, da bi brže vozili kada misle da su bezbedni. Takvo ponašanje je pogubno“, ističe.
KAZNE I BEZ POLICIJE
Uvođenje trajnog oduzimanja vozila, bez obzira na to čije je vlasništvo, kao i drastično povećanje novčanih kazni, načini su da se ova krvava statistika zaustavi, uz kontinuirano sprovođenje preventivnih aktivnosti, navedeno je u pisanoj izjavi v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branka Stamatovića.
Agencija, zajedno sa MUP-om ‒ Upravom saobraćajne policije, već radi na postavljanju novih stacionarnih i mobilnih radara, koji će beležiti ne samo prekoračenje brzine, već i korišćenje telefona tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa.
"Uređaji su već nabavljeni, a njihovo puštanje u rad očekujemo ubrzo. Apelujem na sve učesnike u saobraćaju ‒ poštujte propise jer će kazne stizati i bez prisustva policije! Poštujte propise zbog svoje bezbednosti, kao i bezbednosti svih u saobraćaju“, istakao je Stamatović.
Vesti
30.10.2025. 23:05
"Mladi džudista Partizana operisan, ostali van životne opasnosti"
Hronika
14.11.2024. 21:29
U saobraćajnim nesrećama u Srbiji mesečno strada JEDNO DETE
Komentari
