Zašto su i kako reke u Srbiji odnele tri života u jednom danu

Telo černaestogodišnje devojčice posle više sati u vodi pronašli su pripadnici MUP-a, a Više javno tužilaštvo naložilo je obdukciju.

Pecanje ispod železničkog mosta trojice dečaka četvrtog razreda Osnovne škole "Vojvoda Prijezda“ u Stalaću završilo se tragično.

Na samo nekoliko metara od obale utopila su se dvojica. Treći koji je bio van vode pozvao je pomoć.

"Tu je reka pevelika, preko tri metra dubine, mi smo ronili. Žao mi je što smo zakasnili i nismo spasili te nevine duše. Tuga do neba. Mi smo ih izvukli iz reke, našli smo ih posle pedesetak minuta. Teške scene, teške slike za sve, tagedija, reka je to, deca nisu znala da plivaju“, rekao je Filip Stamenković iz Stalaća, a prenela Radio-televizija Srbije.

U Srbiji se na rekama, jezerima i kupalištima tokom godine u proseku utopi između 50 i 80 ljudi. Sezonski pikovi dešavaju se leti, a crne statistike često beleže i tragične gubitke više života u istom danu.

Većina nesrećnih slučajeva dešava se na takozvanim divljim plažama, odnosno na mestima na kojima nije uređeno kupalište, ne postoji spasilačka služba niti uređen prilaz vodi.

Nadležni stalno upozoravaju da se građani leti rashlađuju na bazenima, uređeni plažama ili na kupalištima koja poseduju svu neophodnu infratsrukturu.

Nemaju, nažalost, svaki grad ili opština uređen prstor pored neke reke i jezera pa se zato građani "samoorgaizuju“ i određena mesta proglase za plaže, iako to nisu.

U Srbiji na republičkom nivou, inače, ne postoji nekakav registar uređenih plaža ili  kupališta. "Ekspresu“ je to potvrđeno na dva mesta – u Javnom preduzeću "Srbijavode“, kao i u Turističkoj organizaciji Srbije. O tome bi trebalo, kako kažu, da brine svaka lokalna samouprava za sebe.

U "Srbijavodama“ kažu da su oni nadležni samo da daju dozvolu kojom se utvrđuje da je na nekom delu obale moguće urediti plažu ili kupalište.

"Uređenje plaža nije u našoj nadležnosti i, koliko znam, na nivou države ne postoji registar uređenih plaža i kupališta. To su stvari za koje je nadlažna lokalna samouprava. Oni od nas samo traže dozvolu kojom se utvrđuje da li negde postoji mogućnost da se uredi plaža ili kupalište. A to konkretno znači da je reč o prostoru koji nije u zoni uže sanitarne zaštite (vodoizvorišta), ili da se ne nalazi u zoni odbrane od poplava“, kaže za "Ekspres“ dr Jelena Puzović iz JP "Srbijavode“.

U praksi je, dodaje, bilo slučajeva da su opštine tražile dozvole od JP "Srbijavode“, ali da je iz već pomenutih razloga nisu dobile. Ove godine, kako kaže Puzović, još nijedna opština nije ni tražila od njih bilo kakve dozvole, koje se inače izdaju godina za godinu.

Puzovićeva se slaže da bi bilo dobro da svaka lokalna samouprava kroz koju protiče neka reka ili jezero uredi jedan deo kao plažu, ako za to postoje mogućnosti.

Do tada će se građani, osim na uređenim kupalištima, okretati i divljim plažama na kojima je moguće rashladiti se, ali i nastradati.

Instruktor ronjenja i spasilaštva Dejan Đurović rekao je za RTS da je greška koju ljudi najčešće prave procenjivanje plivačkih sposobnosti.

"Mi možemo da budemo i dobri plivači i dobri ronioci, ali ako precenimo neku situaciju – neki novi događaj koji nas je uzbudio ili poremetio, tekuća voda, konfiguracija dna, naglo gubljenje tla pod nogama ili trava – onda fizička sposobnost i zdravstveno stanje, kao i grčevi, mogu uticati na to da se, iako ste dobar plivač, okolnosti u tom trenutku promene po vas“, rekao je Đurović.

On ističe da je jedan od rizika utapanja i nagla promena temperature.

"Ako je napolju 40 stepeni, a temperatura vode 10 stepeni, nagla promena temperature može dovesti do neželjenih efekata. Savetujem svima da se pre ulaska u vodu postepeno rashlade pa da tek onda uđu u vodu“, istakao je Đurović.

Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije rekao je za RTS da ga ovakvi događaji plaše i podsetio da smo 2021. godine u jednoj nedelji izgubili šest mladih života.

Naglasio je da na mestima gde ima virova nema šta da se traži.

"Ne mogu da vas savetujem kako da se ponašate tamo gde ne treba da budete“, upozorio je Kerkez.

On je ocenio da su poslednja utapanja pokazala da smo kao društvo i kao pojedinci zakazali i da smo preskočili neki bitan korak.

"To je da iz kuće mora da dođe jedna velika lekcija, jedna velika odgovornost, jedna velika briga. Poslednje moje gostovanje bilo je kada smo pričali na temu maturanata. Može da se poveže čitava ta tema – još jedno ozbiljno upozorenje. Nažalost, moramo tako, na taj način da im dajemo primer. Bolje je da pričamo u teoriji šta se može desiti, nego da pričamo na lošim primerima“, naveo je Kerkez.

On je istakao da je očigledno da će morati da se uloži još mnogo napora kako bi se mladima objasnilo da se neke stvari ne rade.

"Prema dostupnim informacijama koje imamo, ova dva deteta su se utopila u Moravi naočigled mnogih ljudi. Kažu da je tu bila neka plaža, a posle su se oni malo udaljili, malo plivali, malo pecali. Za mene je to poražavajući podatak – ne samo zbog te dece, nego i zbog svih onih koji su bili prisutni, koji su skočili da pomognu i izvukli decu, nažalost kasno. Moje pitanje je: šta tražite tu? Nema tu kupanja, ma kako to zvučalo surovo“, naveo je Kerkez.

Napomenuo je da, ako vezujemo pojas u automobilu, ne postoji razlog da se ne stavlja bezbednosni prsluk kada se boravi u čamcu.

Na pitanje šta treba reći detetu kada ga pustimo da ode na plažu, Kerkez odgovara da ne treba da ga pustimo.

"Idemo sa detetom i sve vreme smo pored njega“, naveo je Kerkez dodajući da ne postoji starosna granica i da dva deteta koja su se utopila u Južnoj Moravi nisu smela da budu sama tamo.

Istakao je da ima brojnih slučajeva utapanja i u kućnim bazenima, a da se sa rekom ne treba igrati.

"Reka može da vas poštuje, reka može da vas voli, ali samo u onoj meri koliko je vi poštujete, a reka je deo prirode, a sa prirodom niti ima takmičenja, niti nadmudrivanja, niti bilo čega drugog“, rekao je Kerkez.