INTERVJU, MILUTIN MRKONJIĆ: Ne zanima me imunitet, idem na sud!

O Milutinu Mrkonjiću mogu da se napišu mnoge priče. Mnoge od njih prete da prerastu u legendu. Svi ih prepričavaju, ali niko ne zna koliko su zaista tačne. Ipak, jedno je sigurno: počasni predsednik SPS je redak primer gotovo izumrle vrste živopisnih ličnosti na političkoj sceni Srbije. Iako je novinarska praksa da se na početku intervjua na neki način opiše sagovornik i situacija u kojoj je tekao intervju ili prikaže neki deo neformalnog razgovora kako bi javnost dobila koloritniju sliku, ovoga puta to ćemo preskočiti.
Nekada ono što se kaže u socrealističkim kancelarijama i treba tamo da ostane, jer jednostavno nije za ozbiljne novine...
Zamolio je jedino da u njegovo ime kažemo da je slobista i da se nikada nije bavio politikantstvom. I zaista, o navodima da je protiv njega Ministarstvo saobraćaja podnelo krivičnu prijavu zbog propusta na koridoru 11 nije želeo da govori kroz prizmu dnevne politike. Kaže - ja sam pre svega inženjer.
- Lično mislim da je to neozbiljna stvar. To je moja procena. Jedan ozbiljan ministar to nikada tako ne bi uradio. Pre svega, nisam video prijavu u kojoj se navodno optužuju velika građevinska preduzeća, četiri sjajna izvođača. Ta preduzeća su stvarana godinama, a sada se vrte po novinama kao loši izvođači. Prijava je neozbiljna, iz onoga što vidim u medijima, ima samo nekoliko činjenica koje mogu da objašnjavam. Nije dovoljno stručno napisano da bi prijava otišla tamo gde treba.

Koje su to činjenice?
- Prvo, skoro dve godine u medijima ministarka koja sada vodi taj resor često pominje tu deonicu puta kao problematičnu. Po mom mišljenju, ta deonica ni po čemu nije problematična. Zato ja shvatam da ova prijava sada i postoji i da postoji neka ozbiljna namera. Ali ovako napisana, sa minimum detalja koji ništa ne znače, prijava je neozbiljna. Ne znam ko je potpisao tu prijavu, ali ako mediji kažu da je ministarstvo iza toga stalo, onda mora ministar da potpiše. Dakle, ja se sada obraćam ministru, bez obzira na to što ne znam ko ju je potpisao. Zato se i ograđujem i zbog toga u prvom momentu nisam ni hteo da idem u javnost povodom toga. Kada me pozovu, idem na sud i tamo ću objasniti. Sada sam navodno optužen, a da vidim za šta?
Što se tiče navoda da je bilo puno aneksa, što inicira da je preplaćeno, nije tačno. U istom tom tekstu u novinama lepo je napisano da je posao urađen za 8,5 milijardi, čak i za 200 miliona manje od onoga što je ugovoreno. Posao je urađen 2015, a ja sam prestao da budem ministar 2012. Taj posao sam vodio u početku, od 2010. do 2012. godine. Predao sam svoju dužnost bez ijedne mrlje sa svim čistim zapisnicima na tom delu autoputa. Ceo koridor 10 je otvoren u mom mandatu i druga deonica od Ljiga do Preljine je otvorena u mom mandatu. Dakle, za sve to ja odgovaram i tu problema nije bilo. Drugo, ne mogu oni koji su utvrdili nepravilnosti da budu istovremeno i učesnici u projektu. Ako već ima problema, zna se kako se to radi. Vrši se ekspertiza stručnjaka iz drugih kuća i oni napišu šta je problem ili propust. Treće, naravno da je bilo mnogo aneksa jer je procedura u Vladi takva. Tri puta je ministarstvo menjalo organizaciju u mom mandatu. Prvi put je bilo od 2008. do 2011. Ministarstvo za infrastrukturu onda je preraslo posle rekonstrukcije vlade u Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, da bi na kraju postalo Ministarstvo saobraćaja. Sva tri puta je svaki ugovor promenjen, zato ima toliko aneksa. Činovnik to može da pogleda za dva minuta i kaže da to nema veze. Suština u aneksima je u tome da dinar jedan nije plaćeno više, jer su plaćali posle mene. Plaćala je gospođa ministarka od onoga što je ugovoreno. Dakle, aneksi su čisti i nema mesta za prijavu.

Ako ima mesta oko strategije, ja sam to shvatio jer je nekoliko puta ona davala izjavu da ne valja to od njive do njive itd. Odmah da vam kažem, Vlada u kojoj sam bio ministar 2008. prihvatila je prostorni plan i generalni projekat celog autoputa od Beograda do Preljine, odnosno skroz do Crne Gore. U prostornom planu je definisana trasa, dakle nema promena, to je glavna strateška odluka. Samo je Vlada donela odluku da počne sa tom deonicom koja je bila najspremnija. Završena je eksproprijacija, projektovanje i raspisan tender za izvođača. Zašto smo počeli tada, sad neko pita. Pa teško je bilo sa parama... Mislim da je danas lako razgovarati sa Vučićem koji obezbedi novac vrlo brzo pa je lako ministru da radi. U moje vreme nije bilo tako, bila je muka doći do para i mi smo samo trećinu posla platili tih 8,5 milijardi, a dve trećine su finansirali izvođači. Za to treba ljudima datim orden, a ne terati ih na sud, oni, domaći izvođači su kreditirali taj posao. Lako je danas graditi kad imate Vučića i neviđenu energiju koju nosi čovek. To mi svi moramo da iskoristimo i da mu pomognemo. Da svi stanemo sada iza njega.

Ko su bili izvođači?
- Vrlo veliki potez je bio što je napravljen konzorcijum srpskih preduzeća. Odmah sam pitao Todorovića (direktor GP "Planum") zašto je Milo Đurašković nosilac konzorcijuma. Jer je imao najbolju firmu, najviše para u to vreme. Svi su bili u tom konzorcijumu, išli na tender, poštovane su procedure da dobiju posao. A nisam ja završio put, nego ga je ona završila. Šta su oni radili od jula 2012. do 2015, to neka pitaju nju, ali nije bitno, posao je završen. Zašto tehnička komisija nije 2015. odmah utvrdila te propuste, nego danas, posle dve godine. Zato ja mislim da se problem politizuje, nikakve veze sa tim nema SNS ili SPS, to su budalaštine.

Mislite da Vam konkretno namešta ministarka Mihajlović?
- Pa ne verujem. Nemojte ta pitanja. Zorana verovatno ima neku ambiciju da utvrdi da smo mi lopovi, neko da je lopov, to je njen zadatak. Dakle, prijava je neozbiljna i isključivo zastupam interese izvođača, ti ljudi to nisu zaslužili. Ima grešaka naravno. Bio bih maliciozan kada bih podsetio koji su problemi danas na koridoru 10, koji sam ja takođe trasirao i otvarao. Koliko tamo ima strahovitih problema, ali neću to da radim. Bitno je da se putevi završe. Naravno, nisam protiv odgovornosti, ali zna se ko je odgovoran za šta i kako se ta odgovornost dokazuje i sprovodi. Dakle, strateška odluka je doneta, donosi je Vlada Srbije i Nacionalni savet za infrastrukturu, ja sam predlagač toga i završava se taj proces. Ministarstvo ne gradi, ja sam promukao ovih dana to govoreći. Grade preduzeća - "Putevi Srbije" i u to vreme formirani "Koridori Srbije". Pazite, tada je bio veliki problem sa "Putevima Srbije". Oni su dugovali 300 miliona evra tim istim građevinarima, pa svetske banke nisu dale pare. E za koridor 10 su banke dale pare, dve evropske i jedna svetska banka.

Ko sprovodi nadzor?
- U procesu izgradnje autoputa postoje dve faze. Jedna je faza pripreme, gde se donosi odluka šta će da se radi, gde se obezbedi projekat kako će da se radi, gde se reše imovinsko-pravni odnosi i da se obezbede pare. To je zadatak države, u tom slučaju Vlade i ministarstva. I treba da kontrolišemo da li to imamo. Kada se to završi, dolazi faza izgradnje, koja je isto tako komplikovana ali i prosta, definisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Sve tamo lepo piše. Investitor, "Koridori Srbije", izvođač - četiri preduzeća ili konzorcijum, nadzorni organi - zna se ko su bili, tenderi su bili raspisani, projektant - CIP, supernadzor... Sve to se zna. U zakonu tačno piše ko je za šta odgovoran. Dakle, sad je kraj puta. Ovo što su oni uradili, meni samo nije jasno kako su to primili. Kod normalnih ljudi to ne ide van struke. U ugovoru sve piše, pokažeš izvođaču, greške, garancija, kraj. Popraviš, utvrdiš odgovornost. Nije ministar dužan da gleda da li je ugrađena glina ili nije. Bez obzira na to što sam ja građevinski inženjer. Bilo je tu i mnogo težih propusta. Most Beška... ugovoren je za 35 miliona, a završen za 105 miliona. I niko nije odgovarao. Još nas je izvođač tužio međunarodnoj arbitraži...

A šta se dešavalo na koridoru 11?

- U mom mandatu, priprema, građenje za koridor 11 sve besprekorno. U realizaciji koridora 10 može da bude problema, posao ide, živa materija. Ali to se ne rešava prijavama. Do nivoa investitora struka, ako to prevazilazi struku, onda pravosuđe. Nikakva mešanja medija u struku.

Ministarka ima mehanizam da pokrene garancije, da naplati štetu i da onaj ko je potpisao naknadno odgovara...
- Tako je. Ja ne bih dao ostavku i otišao da nisam sve to definisao. Objekat je otvoren u njenom mandatu. Ja bih voleo da učestvujem u toj ekspertizi ako je stvarno ima, baš da vidim šta je uzrok. Ona je imala organski otpor prema našim izvođačima. Neozbiljna je prijava, ali ako zaista do toga dođe, ja se neću braniti imunitetom. Ako treba, evo, sutra idem da odgovaram, ali tražim da ove poznate graditelje ne vučemo po medijima, nego neka državni organi utvrde stanje. Priprema nosi onoliko vremena koliko i realizacija. Kada bih je pitao šta je sa ostalim projektima, zašto posle mene nisu nastavljeni, je l' otvoren neki nov projekat? Nije.

Šta biste Vi uradili?
- Na primer, rupe na putu... Odmah zovneš izvođača da ti kaže ili pravnika ako si veliki direktor "Koridora". Znači, investitori su "Koridori" i "Putevi", sve pare idu preko njih. Preko ministarstva idu pare vezane za budžet. Mi smo potpisivali situacije, ali "Koridori" su tu šefovi. Ekspertiza za dva dana utvrdi koliko procenta je šteta, do pet odsto plaćaju podizvođači. Pozoveš izvođača da zakrpi sve to i kraj. Ako nećeš da praviš aferu, ali ako hoćeš da budeš zvezda... što mislim da je delimično stvar u tome, jer je ona htela da uhapsi nekoga. Na koridoru 10 ima takvih gluposti... Čak savetujem poslednjih par meseci da ministri ne šetaju po gradilištima. Pustite ljude, sad je već kraj posla na koridoru. Ide odlično, ja sam vrlo zadovoljan. U uslovima u kojima smo radili ide fenomenalno, završićemo taj koridor 10. I onda napravite analizu i vidite šta je.
Svi poslovi su išli na tendere, i za nadzor. Nije tu bilo protekcije. Izvođača da zaštitiš maksimalno. Njima duguje država 300 miliona evra. Oni prihvataju ugovor na 75 miliona evra i kažu vi finansirajte sa 20 posto, mi sa ostale dve trećine... I sad ja da ih tužim. Nisam siguran ko je kriv i ne znam, možda je projektant dao nalog da se ugradi glina.

Je l' se kajete zbog Mila Đuraškovića?
- Ne, zašto?

Pa on je upropastio mnoga putarska preduzeća?
- Ja sam Mila upoznao tada, ja ga nisam video nikada pre nego što sam postao ministar. Prvi dan, primopredaja 9. jul. Velja u ministarstvu, 15 minuta traje primopredaja. Sa svim tim problemima, ja kažem: Veljo, jedno pitanje. Moj cilj je koridor 10, šta danas radiš na koridoru 10? Kaže on: Mrko, obilaznica oko Novog Sada, "Putevi" vode posao. Most Beška, ugovor potpisan, tri meseca ne rade - "Putevi" vode posao, oni su odgovorni, svi znamo nismo ludi. Obilaznica kod Beograda, sa Đilasom dogovoreno, Đilas plaća i on je investitor. I Levasoje-Preševo 20 kilometara, pare uzeli "Putevi Srbije" i Milo i nisu počeli ništa već tri meseca. E, onda sednem istog trenutka u kola, na gradilište u Preševo, i tamo upoznam njega. Skupi sve direktore, od toga tri kriminalca i dva fudbalera vode firme. Da sam ja počekao, ni danas ništa ne bi bilo. Ja lepo podvučem crtu, nastavim dalje. Velja je krajnje korektan, ali se izgubio jer je verovao da će evropske banke dati pare za Čačak, ali jok. Problem je što evropske pare dolaze za projekte od nacionalnog značaja. Ja sam tu proverio još jedanput koliko koridor 10 vredi. Za šest meseci Mlađa Dinkić je doneo milijardu i 200 miliona. Za koridor 11, koji je teži, nema tih para i tih banaka nego smo morali da se dovijamo da krenemo, da bi došao Azerbejdžan i sada Kinezi. Znači, komercijalnim parama zemalja radimo taj posao. To su strateške odluke i naravno da naša preduzeća uđu, koja su tada bila kilava. E, danas ne dam na njih! Mi smo izmislili i severni krak koridora 10, oko 200 miliona evra smo im dali iz budžeta, da bi stali na noge. Nisu imali licence, reference niko nije izgradio više od 10 kilometara autoputa, a garancije banaka tek... Onda su se pojavili stranci, ali je poenta da se biraju naši, da se poslovi daju našim firmama. Pa i ti stranci koji dođu, oni uzmu naše firme kao podizvođače, a oni skinu kajmak. Naše firme koje rade posao faktički opet rade za siću. E, to su oni ispustili posle mene, za to ću im jebati mater. Ni mrtav ne bih pustio to što je bilo.

Ko je radio?
- Azerbejdžanci. Ugovor je potpisan, mi dve trećine, oni jednu trećinu. Mi naše izvođače biramo sami, "Koridori Srbije". To će tek da bude cirkus.

Dobro, ajde da pređemo malo na politiku i na Vaše stranačko dvorište. Šta se dešava u SPS?
- Ništa.

Kako sada ništa...
- Kunem ti se, ništa. Socijalistička partija Srbije je jedna ozbiljna politička stranka, živi i radi 27 godina. Uvek je bila državotvorna, i sada je državotvorna. Prvi zadaci u našoj partiji su uvek bili interesi građana. I sada su interesi građana na prvom mestu, posebno u resorima koje vode naši kadrovi i da se pomogne Vladi da poboljša standard i život naših građana. I naši članovi u Vladi, Ivica Dačić, Slavica Đukić Dejanović, Saša Antić i mladi član Branko Ružić, rade svoje poslove izvanredno. Ja sam ponosan na njih. Mlađima predlažem da nastave da rade jer imaju divne resore.

Ali iz izjave Ivice Dačića se ne vidi baš takav zaključak... On je negde već najavio svoje povlačenje?
- Pa dobro, Ivica pravi politički folklor. Stvar naše partije je da naši ministri budu što je moguće bolji jer time čine najveću stvar za naš narod. To je suština i to nije nikakva fraza. Ostalo sve ide prema našim planovima. Dakle, kada bude bio kongres, izabraćemo našeg predsednika stranke. Ivica Dačić se nije umorio, on je sjajan predsednik...

Ali on je sam rekao da razmišlja o tome da se više ne kandiduje za šefa partije.
- To je njegova stvar. I ja često kažem nešto...

Znači, ne date mu da se ne kandiduje?
- Pa nema govora da se ne kandiduje. I ne samo da se kandiduje, biće izabran! Pa nismo mi partija za zezanje. Prvo smo ga napravili za ministra, pa šta sada treba, da ga smenjujemo?

Znači, Branko Ružić nema nameru da smenjuje Dačića, je l' to hoćete da kažete?
- Nema. Ružić ima takav resor i takve zadatke i mogućnosti da postane sjajan profesionalac u politici, a završio je i Fakultet političkih nauka, da on to sada ne sme da ispusti. To mu toplo i prijateljski savetujem. U partiji sve besprekorno funkcioniše, jer smo mi najviše demokratizovana partija u Srbiji. I Ivica je takav tip...

Mislite zato što svako može da kaže šta god hoće?
- Tako je.

Znači, i kad Ružić kaže šta god hoće, Vi sa tim nemate problem?
- E ne, to ne sme. I ja sam isto pravio probleme Ivici jer se izletim na stručnom planu. Ali sam sebe disciplinovao.

A kako komentarišete Dačićevu najavu da ćete Vi ili Antić, ukoliko ne bude koalicije sa SNS pred gradske izbore, biti kandidat SPS za beogradske izbore?
- Pa to je nagrada za ovo! Već sam dobio nagradu? Šalu na stranu, poštujem stav mojih mlađih drugova i stav Ivice. Mislim da je Saša u punoj snazi i može taj posao da iznese kako treba. Znam odakle to ide, jer jedna grupa građana na Vračaru, tamo gde sam ja rođen i gde sam odrastao, ima te ideje već nekoliko meseci. Ja to poštujem i to će se sliti u glasove moje partije. U svakom slučaju, stranka će doneti konačnu odluku.

Ako Dačić odluči da Vi treba da budete kandidat za gradonačelnika, Vi ćete pristati?
- Ne ako Dačić odluči, nego ako bude interes stranke i naših koalicionih partnera. Možda bude i koalicija, može i to da bude. U svakom slučaju, poštujem Dačićev stav i uvek ću se odazvati ako bude trebalo. Uvek.