RUSKI ISTORIČAR BONDAREV: Tito je lagao šta je radio u ruskom zarobljeništvu i ko ga je zarobio, a Staljin je znao da radi za Engleze

Ako je zarobljen u Prvom svetskom ratu i šta je radio u ruskom zarobljeništvu? Je li Tito bio Josip Broz ili su ga zamenili? Šta se zna o njegovom boravku u SSSR-u, radu u Kominterni i konfliktu sa Staljinom? Zašto Staljin nije želeo videti Tita na čelu Jugoslavije? Na ova pitanja portala Russia Beyond odgovara dr. Nikita Bondarev, istoričar, poliktolog, docent Ruskog državnog humanističkog sveučilišta, autor knjige "Enigma Tito. Moskovske godine Josipa Broza".

Tito je i sam voleo pričati o tome kako su ga, navodno, zarobili Čerkezi iz "divlje divizije". Vladimir Dedijer u Brozovoj biografiji opisuje kako je strašni Čerkez sa kopljem skočio pravo u rov u kome je sedio Tito. Odmah se postavlja pitanje: zašto je uopšte sedio u rovu ako je bio izviđač? To je već čudno.

Posle proučavanja dokumenata iz arhiva utvrđeno je da tamo čak ni u blizini nije bilo nikakvih Čerkeza, već da su Tita zarobile jedinice kojima je komandovao Karl Gustaf Emil Mannerheim. Budući predsednik Finske zarobio je budućeg predsednika Jugoslavije. Pravi istorijski kuriozitet!

Kasnije je Tita sudbina dobro prošetala po Rusiji. Nakon što je bio ranjen, prvo je smešten u bolnicu koja se nalazila u pravoslavnom manastiru u Svijažsku, u današnjem Tatarstanu. I kasnije se sve vreme nalazio na periferiji Rusije, u krajevima sa većinskim neruskim stanovništvom. Tatarstan, Mordovija, jug Sibira, kazahstanske stepe. Dugo se, kako je i sam pričao (a arhivski podaci to potvrđuju), krio u kazahtanskim stepama kod kazaškog "kulaka".

Tito je generalno za vreme svojih putovanja po Rusiji retko i kratko boravio među ljudima ruske nacionalnosti. Je li Tito za vreme svojih tumaranja po Rusiji (1915.-1920.) video Moskvu ili Peterburg? Dedijer u biografiji piše da je Tito krenuo u Peterburg, da je nameravao preći sovjetsko-finsku granicu i pobeći. Ali uhvaćen je i zatvoren u Petropavlovsku tvrđavu, odakle je pušten na jedvite jade. Međutim, tu informaciju, prema mojim podacima, dokumenti ne potvrđuju.

SKRIVENI DETALJI HLADNOG RATA: Operacija Velveta kako je Tito spasao Izrael

Ako bismo sudili samo na temelju činjenica, najveći ruski grad koji je Tito video za vreme boravka u Rusiji bio je Omsk. A to ni izdaleka nije prestonica. Usput, upravo se u Omsku Tito u pravoslavnoj crkvi venčao sa svojom ruskom ženom Pelagijom. Taj podatak dokazuje da je Tito oduvek bio potpuno indiferentan prema pitanjima religije. On nije bio neki zadrti ateista: ni u mladosti, ni u zrelim godinama. Da, kada je došao na vlast, on je kao komunista provodio antireligijsku propagandu. Ali kasnije, na primer, kada je kiparski arhiepiskop Makarios izabran za predsednika Kipra, u Jugoslaviji su prestali aktivni progoni protiv Pravoslavne crkve kako se ne bi kvarili odnosi s njim.

Tito je jednostavno uvek bio veoma pragmatičan. Je li Tito bio Josip Broz ili su ga zamenili? Postoji veliki broj nagađanja o tome ko je ustvari bio Tito. Priča se da nije bio Hrvat, da je u SSSR-u zamenjen, da je vanbračno rođeni potomak Habsburgovaca ili mađarski Jevrej sa prezimenom Ambroz... Izvori ništa od toga ne dokazuju. Insinuacije o tome da nije znao dobro govoriti srpsko-hrvatski i da po svojoj spoljašnjosti nije bio sličan čoveku s Balkana počele su tek kada se našao na čelu Jugoslavije. Kažu da je imao čudan "poljski" naglasak. Postavlja se pitanje: zašto nikom nije padalo na pamet analizirati njegov naglasak ili njegovu spoljašnjost dok je predvodio partizanski pokret?

TITOV TAJNI PROJEKAT ALFA: Istorija prebega pilota Varšavskog pakta u Jugoslaviju i tajna saradnja sa SAD

Ni najmanje ne sumnjam u to da je Tito bio Josip Broz. Zapravo je očito da stanovnici zemalja bivše Jugoslavije, posebno sa područja odakle je on rodom, mogu izgledati potpuno različito, pa, između ostalog, mogu imati i plave oči kao Tito. Što se tiče poznavanja jezika, video sam ankete koje je Tito popunjavao na ruskom jeziku dok je radio u Kominterni. Tamo se pojavljuju greške koje je mogao napraviti samo nosilac srpsko-hrvatskog jezika. Osim toga, o neobičnom Titovom izgovoru pišu obično samo Srbi, dok se Hrvatima on ne čini tako čudan ili neobičan.

Što se zna o Titovom radu u Kominterni?

Kada je Tito konačno izašao iz zatvora, 1934. godine, partijsko rukovodstvo je zaključilo da će ga u Jugoslaviji vrlo brzo opet uhapsiti i zatvoriti, pa su ga zato poslali u Moskvu. Što je radio u Moskvi veliko je pitanje. Formalno je trebao raditi u Kominterni, ali zapravo nije tamo radio, nego na potpuno drugim mestima. I ja i srpski novinar Pero Simić smo nezavisno jedan od drugog došli do zaključka da je Tito pohađao obuku u izvesnim strukturama koje su istovremeno bile podređene Kominterni i sovjetskoj spoljnjoj obaveštajnoj službi. Nazovimo te strukture uslovno "Partizanska akademija Kominterne", a naravno, službeni naziv nije ni postojao.

https://youtu.be/96XUZAqG5xc

Negde u Moskovskoj oblasti oni su pripremali kadrove za partizansku borbu. Imam sve osnove za predpostavku da su i Tito i Edvard Kardelj, kao i značajan deo jugoslavenskih komunista koji su se tih godina našli u Moskvi, prošli obuku u istoj akademiji. U Španiji se vodio građanski rat i sovetsko rukovodstvo je počelo verovati da se socijalistička revolucija može podići svuda po Europi, uključujući i Balkan. Za to su bili potrebni obučeni kadrovi. Nijedan izvor izravno ne govori o tome da se Tito školovao u takvom centru. Svi dokumenti nose oznaku poverljivosti i nosiće je još sto godina. Ali ima nekoliko nezvaničnih dokaza koji potvrđuju da je bilo upravo tako. Danas se za izdavanje na ruskom i srpskom jeziku priprema priručnik koji je korišten za obuku u toj partizanskoj akademiji. Ako se uputstva iz te knjige usporede s onim što je Tito radio za vreme Drugog svetskog rata, sve postaje jasno. Kada ta knjiga bude objavljena, sva pitanja o tome bit će rešena.

Zašto je 1948. godine došlo do razlaza između Staljina i Tita?

O tom pitanju nema konačne jasnoće. Zna se da Tito od samog početka nije bio čovek kog je Staljin želeo videti na čelu Jugoslavije. Za to ima mnogo razloga. Možda zato što je Tito imao suviše bliske veze s Velikom Britanijom. Neki kažu da ga je još pre rata vrbovala engleska obaveštajna služba.

Za vreme rata on se, u svakom slučaju, veoma zbližio s njima. Kod njega je dolazio čak i Čerčilov sin Randolf. On je bio veoma zadovoljan i nadahnut posle razgovora sa Titom i govorio je ocu o tome kako je on neverovatan i divan čovek. Uopšte uzevši, Tito je bio previše blizak s Englezima, a Staljinu je bio potreban čovek koji je znatno manje povezan sa Zapadom.

Drugi mogući odgovor: Tito je imao suviše vlastitih ambicija. I one su bile opravdane, jer je on rukovodio jedinim uspešnim i masovnim partizanskim pokretom u celoj istočnoj Europi. Bio je na čelu države koja je dobila najveću teritoriju od svih "zemalja s narodnom demokratijom". Jugoslavenska vojska bila je, čini mi se, treća u Evropi u vreme raspada Jugoslavije. U trenutku nastanka Jugoslavije vojska u pravom smislu reči nije ni postojala, a stvorena je velika, kvalitetna, sposobna vojska. To jest, Tito je nesumnjivo imao osnove za vlastite geopolitičke ambicije i, naravno, Staljinu se to nije sviđalo. On je u državnom rukovodstvu u istočnoj Evropi želeo da vidi poslušnije, manje ambiciozne ljude. Što se tiče formalnog razloga za konflikt, u nauci je to sve već opisano i malo što se može dodati. Kamen spoticanja postalo je pitanje o Balkanskoj federaciji, o tome trebaju li Bugarska i Albanija biti njen deo. Tito je počeo raditi u tom pravcu bez prethodnog dogovora s Moskvom. Staljin, koji je sve to vreme samo čekao povod da se naljuti na Tita, iskoristio je ovu priliku, što je za Tita bilo sasvim neočekivano. Ni Tito, ni jugoslavensko rukovodstvo u celini, nisu mogli shvatiti zašto se to događa, jer je sam povod bio potpuno formalan. Staljin se odlučio na raskid. Amerikanci su tome takođe doprinijeli. Američki časopis Life objavio je Titov portret na naslovnojstrani i ogroman tekst posvećen njemu pod naslovom "Proleterski prokonzul". To je Staljina strašno razbesnilo.

NE PROPUSTITE:

DUŠKA JOVANIĆ, TAJNA ISTORIJA: Tito (ni)je bio bolji

ARHIVI CIA: Tito se žalio Niksonu, plašio se vojne intervencije SSSR

ISPOVEST TITOVOG LEKARA: Broz bi duže živeo da smo poslušali Amerikance umesto Rusa

TITOVA ŠTAFETA: Od komunističkog spektakla do slutnje krvavog rata