NASILJE NAD DECOM U SRBIJI: Očevi zlostavljaju, majke zanemaruju

Zlostavljanje se ogleda u fizičkom, seksualnom, emocionalnom nasrtaju na decu, kao i u njihovom zanemarivanju ili eksploataciji. Alarmantno je to što su pojedina deca žrtve više od jednog pomenutog oblika nasilja. Deca su mahom fizički zlostavljana, čak dve trećine njih, ali je više od polovine doživelo i emotivno zlostavljanje. Od 301 mališana, jedna četvrtina je doživela seksualno zlostavljanje (22,9 odsto), a svako trinaesto dete je bilo svedok porodičnog nasilja

Dečaci u Srbiji imaju teže detinjstvo nego devojčice jer više trpe zlostavljanje i zanemarivanje u porodici. Bez obzira na pol, zlostavljanju su naviše izložena deca između 12 i 14 godina, ali je svaki treći zanemareni mališan mlađi od dve godine. Otac je najčešći zlostavljač, a majke drže primat u zanemarivanju potomstva. Naši lekari su - prateći zloupotrebu dece, koja se ogleda u zlostavljanju i zanemarivanju - kod gotovo polovine žrtava roditeljske neodgovornosti našli fizičke povrede ili trovanje, a kod čak trećine duševni poremećaj ili poremećaj ponašanja.
Do ovih zabrinjavajućih podataka došao je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" obrađujući podatke za 2013. godinu koje su im prosledile različite medicinske ustanove. Inače, ovo najnovije istraživanje je pokazalo da je 2013. u Srbiji zloupotrebljeno ukupno 476 dece. Lekari su svakom petom mališanu postavili dijagnozu zapostavljanje ili odbacivanje (T74.0), kod svakog šestog otkrili su fizičku zloupotrebu (T74.1), dok svako sedmo dete pati zbog nedostatka ljubavi (Z61.0).
Da nismo mimo sveta, pokazuje aktuelna procena Svetske zdravstvene organizacije po kojoj oko 40 miliona dece mlađe od 14 godina ima potrebu za zaštitom od zlostavljanja i zanemarivanja. Naime, ta deca pate od velikog broja fizičkih, emocionalnih i razvojnih problema, usled kojih, na početku, ne mogu da uče. U krajnjem ishodu, u svet odraslih ulaze kao oštećene ličnosti.
U takvom kontekstu, kod nas se tek tokom poslednjih godina razvija sistemska briga o dečjem razvoju, zdravlju i blagostanju. Tako je radna grupa beogradskog Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za javno zdravlje Srbije tokom 2013. pilotirala sistem izveštavanja o zaštiti dece u okviru državnog zdravstvenog sistema. Projekat je podržao Unicef, a rezultat je „Analiza rada stručnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije" iz 2015.
Prema podacima s terena, u 37 zdravstvenih ustanova tokom 2014. godine registrovano je 451 zlostavljano i/ili zanemareno dete (226 dečaka i 224 devojčice). Svako četvrto prijavljeno dete ima 12-14 godina, svako deseto je uzrasta 3-5 i 6-8 godina. Nasilje je ponovljeno više puta nad 25 dece. Gledano po okruzima, najviše nasrtaja na decu imamo u Beogradskom (167), Nišavskom (65), Južnobanatskom (38) i Rasinskom okrugu (21), a najmanje u Severnobačkom, Kolubarskom, Pirotskom okrugu i na KiM (po jedno dete).
Lekari su razdvojili zlostavljanje od zanemarivanja. Tako su prijavili 301 sumnju da je dete zlostavljano (51,8 odsto dečaci). Najmanje su zlostavljana deca do 24 meseca (svako dvadeseto dete, odnosno 4,7 odsto). Dečake češće zlostavljaju nego devojčice u uzrastu 6-11 godina, dok su devojčice češće žrtve zlostavljanja u uzrastu 15-17 godina.
Zlostavljanje se ogledalo u fizičkom, seksualnom, emocionalnom nasrtaju na decu, kao i u njihovom zanemarivanju ili eksploataciji. Alarmantno je to što su pojedina deca žrtve više od jednog pomenutog oblika nasilja. Deca su mahom fizički zlostavljana, čak dve trećine njih, ali je više od polovine doživelo i emotivno zlostavljanje. Od 301 mališana, jedna četvrtina je doživela seksualno zlostavljanje (22,9 odsto), a svako trinaesto dete je bilo svedok porodičnog nasilja.

Dečake češće zlostavljaju nego devojčice u uzrastu 6-11 godina, dok su devojčice češće žrtve zlostavljanja u uzrastu 15-17 godina

Dečaci su bili žrtve seksualnog nasilja najviše u uzrastu 9-11 godina (njih 40 odsto), a devojčice u uzrastu 12-14 godina (35 odsto). Seksualnog zlostavljanja nije bilo samo kod dečaka koji su mlađi od dve godine ili imaju između 15 i 17 godina. Prema nalazima lekara, dete može doći na pregled zbog nekog fizičkog problema ili promena u ponašanju pa se u ordinaciji ispostavi da je uzrok seksualno zlostavljanje, na šta ukazuju ne samo fizičke povrede genitalija već i, na primer, hronične infekcije urinarnog trakta. Kod te dece gotovo uvek postoji stid, uznemirenost, osećaj krivice, poremećaj ponašanja (emotivna tupost, samodestruktivnost, suicidne namere itd.).
Kad je reč o emocionalnom zlostavljanju, ono dečake najviše pogađa u uzrastu 12-14 godina, a devojčice u dobi 15-17 godina. Reč je o razvojno neprikladnom, nedovoljnom ili nedoslednom odnosu prema detetu, izlaganju deteta traumatskim događajima (npr. porodičnom nasilju), upotrebi deteta za ispunjavanje psiholoških potreba odrasle osobe, propuštanje da se unapređuje njegova socijalna adaptacija (uključujući izolaciju). Prema analizi, emocionalni zlostavljači dece su i njihovi vršnjaci, kao i pojedini zaposleni u institucijama u kojima deca borave i rade. Lekari su prijavili da svi oni decu omalovažavaju, ocrnjuju, okrivljuju bez razloga, prete im radi zastrašivanja, ograničavaju im kretanje, ismevaju ih... Kao posledica, ta deca zaostaju u razviju, imaju poremećaj navika (udaranje glavom, ujedanje), poremećaj spavanja, fobije, hipohondriju, noćno mokrenje, zastoj u mentalnom i emotivnom razvoju, pate od depresije...
Kad je reč o zanemarivanju dece, lekari su otkrili da im se uskraćuje hrana, da roditelji ne vode decu na kontrolne preglede kod doktora, neodgovarajuće ih oblače, ne upisuju u školu... Stručnjaci ukazuju na to da ovde moramo razdvojiti roditeljski nemar i siromaštvo, zbog čega roditelji, uprkos najboljoj volji, ne pružaju detetu sve što mu je potrebno.

Svako sedmo dete u Srbiji pati zbog nedostatka ljubavi

Zbog zanemarivanja je na nivou cele Srbije prijavljeno 216 dece, od toga 114 dečaka (52,8 odsto) i 102 devojčice (47,2 procenta). Frapantan je podatak da je svako treće zanemareno dete mlađe od 24 meseca (32 odsto)! I dečaci i devojčice su najčešće zanemareni u uzrastu 0-2 godine (svako treće dete), kao i u uzrastu 12-14 godina (svaki peti dečak i svaka četvrta devojčica).
Zanemarivanje deteta može da bude fizičko, edukativno, emocionalno i medicinsko. Kako je registrovano 216 prijava zbog zanemarivanja, očigledno je da su ista deca izložena višestrukom zanemarivanju ili su žrtve više od jednog načina zanemarivanja: lekari su ukupno prijavili 353 zanemarivanja. Od toga, fizičko zanemarivanje zabeleženo je u 83 slučaja, emocionalno u 100 slučajeva, medicinsko u 112 i edukativno u 58 slučajeva. Najviše dece je medicinski zanemareno (51,8 odsto), sledi emocionalno zanemarivanje (46,3 procenta). Dve četvrtine dece trpe fizičko, a jedna četvrtina edukativno zanemarivanje.
Fizički zanemarena deca slabo napreduju i zaostaju u razvoju, imaju neadekvatnu i prljavu odeću, promene na koži (npr. ojed), dok se kod starijih javljaju asocijalno ponašanje, bežanje iz škole, emocionalne krize i krize u ponašanju prema drugima. Nešto više dečaka (54 odsto) izloženo je fizičkom zanemarivanju u odnosu na devojčice (46 odsto). Najviše dece oba pola fizički je zanemareno u uzrastu 12-14 godina.
Edukativno zanemarivanje je, u stvari, onemogućavanje deteta da ostvari pravo na obavezno školovanje jer ga roditelji ne odvode redovno u školu, čime ga izoluju od vršnjaka, remete njegovo emocionalno i socijalno funkcionisanje. To razvija sklonost te dece ka nasilničnom ponašanju i drugim oblicima poremećaja ponašanja. Devojčice (57 odsto) su češće žrtve ovog zanemarivanja u odnosu na dečake (43 procenta). Roditelji edukativno zanemaruju decu oba pola najviše u uzrastu 12-14 godina.
Kod emocionalnog zanemarivanja roditelji se adekvatno staraju o fizičkim potrebama deteta, ali ne prepoznaju njegova osećanja, ne obraćaju mu se, retko ga grle, ne bodre ga i ne podržavaju. Žive pored deteta, a ne s njim. Prema izveštaju lekara, dečaci (59 odsto) su češće bili izloženi emocionalnom zanemarivanju u odnosu na devojčice (41 procenat). Ovo zanemarivanje najmasovnije je prema deci uzrasta 12-14 godina. Doktori su utvrdili da roditelji tu decu ismevaju, nazivaju ih pogrdno, prete ekstremnom kaznom, podstiču strahove iz ranog detinjstva, ohrabruju destruktivnost, antisocijalno i devijantno ponašanje. Zato takva odojčad i manja deca slabije napreduju (fizički i mentalno), a stariji su u većem riziku od upotrebe droge i alkohola, sve do destruktivnog ponašanja i samoubilačkog nagona.

Kad je reč o zanemarivanju dece, lekari su otkrili da im se uskraćuje hrana

Analiza medicinskog zanemarivanja pokazuje, između ostalog, da majke i očevi ponekad odbijaju da leče dete iz religioznih razloga ili svojih iracionalnih strahova. U izveštaju je navedeno da deca mogu imati komplikacije opasne po život (posledice hiperglikemije zbog odbijanja insulinske terapije kod dece s dijabetesom tipa 1 ili slepilo zbog odbijanja operacije kongenitalne katarakte). Prema prijavama, nasilju nad zdravljem izloženo je 55 odsto dečaka. Međutim, naviše madicinskog zanemarivanja deca trpe u uzrastu od rođenja do druge godine života - čak 48 odsto!
Ako posmatramo ukupnu zloupotrebu dece (zlostavljanje i zanemarivanje) po polu i uzrastu, statistika pokazuje da su deca oba pola bila podjednako žrtve zlostavljanja i zanemarivanja, i to najčešće u uzrastu od 12. do 14. godine. Sva deca su različite vidove zloupotreba trpela najčešće u porodičnom okruženju (57 odsto), jedna petina u lokalnoj zajednici, a svako osmo dete bilo je zlostavljano u obrazovnoj ustanovi. Sumnja naših doktora na zlostavljanje ili zanemarivanje, tokom konzilijarne procene stručnih timova, nije potvrđena samo kod jednog procenta dece.
Da li je otac kao kolac i da li niko ne voli kao majka? Otac je kao zlostavljač bio naveden u 164 prijave (na drugom mestu je vršnjak, sa 136 prijava). Po učestalosti i vrsti zlostavljanja, za fizičko zlostavljanje najčešće je imenovan vršnjak (76 prijava), za emocionalno zlostavljanje otac (70 prijava), za seksualno zlostavljanje poznata osoba (23 prijave), a majka za porodično nasilje (20 prijava). Ali kad je reč o zanemarivanju, najčešće je prijavljivana majka (286 prijava), a potom otac (218 prijava). Po učestalosti i vrsti zanemarivanja, za fizičko, medicinsko i edukativno zanemarivanje najčešće je imenovana majka, a za emocionalno otac. Kod fizičkog zanemarivanja, prijave protiv oca zauzimaju 39,9 odsto, a protiv majki 45,7 odsto. Kod emocionalnog zanemarivanja, na oca se odnosi 45,6 odsto, a na majku 41,9 odsto prijava. Kod medicinskog zanemarivanja, na oca ide 43,4 odsto prijava, a na majku 46,2 odsto.
Lekari su 76 puta podneli neodložnu prijavu policiji i centru za socijalni rad, a 256 puta redovnu prijavu centru za socijalni rad. Prijavljivanje je odloženo 34 puta. Tužilaštvu je stiglo sedam prijava. Na drugi način su lekari reagovali 94 puta, što zahteva dodatno istraživanje.
Nasilje nad decom ima i izrazito teške oblike pa je svako osmo dete iz doma zdravlja upućeno u bolnicu. Koje dijagnoze dobijaju deca kod kojih lekari otkriju zloupotrebu od roditelja? Kod 46,6 odsto dece dijagnoza je „povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora", a kod 31,6 odsto „duševni poremećaji i poremećaji ponašanja". Kako piše u izveštaju, „spoljašnje uzroke obolevanja i umiranja" imali smo kod osmoro dece.
„Deca su ljudi tako da ljudska prava važe i za decu", zapisano je u Povelji o ljudskim pravima UN iz 1948. Da to znaju, ali ne haju neki naši roditelji, pokazala je prva statistika zloupotrebe dece kod nas. Još jedna oblast u kojoj ne zaostajemo za svetom.