DNEVNIK ROBIJAŠA: Turski sultan u poseti kralju Aleksandru

Ima li vjere u Turčina? Predsednik kaže, nije ovo 1389. Dobro, ali nije ni 2089, kada bi, po nekim medicinskim proračunima, Srbi trebalo iz DNK da nekako izbace strah od turskog danka u krvi. Umalo ne priznah sebi: „Ima" kad je pre neki dan turskom predsedniku u Beogradu svaka druga reč bila „moj prijatelj Vučić", ali kad mi zatvorski „Black Panthers" zasviraše „Janičara", vratih se momentalno na pređašnji kurs. Cune je mrtav, živeo Cune!
Jebi ga, ne znam kud ću pre, da l' prvo o Erdoganu, da l' o Naseru, što bi rekli Turci, đah ovo, đah ono, što bi u duhu srpskog jezika značilo malo viski, malo koka-kola.
Redžep Tajip Erdogan, vladar moćne Turske, prilikom posete Srbiji pokazao je slabost prvog dana. Na konferenciji za novinare u Palati Federacije govorio je o pizdariji sa američkim konzulom. Da Tursku ruši jedan ambasador. Koliko je Turska jaka kad je jebe jedan ambasador? Dakle, nismo jedini, i to nam je uteha.
E, sad ta, izvinjavam se na izrazu, jebačina poprima i oblike ozbiljne perverzije jer Tursku ruši američki diplomata. Tursku, članicu NATO-a? Onda nešto što je u seksu kao 150 nijansi sive - Amerikanci prošle godine učestvuju u vojnom puču kojim je trebalo srušiti Erdogana s vlasti. Ali, kao što kaže ona pesma, „jedan poziv menja sve". Rusi dostave Erdoganu presretnute razgovore o zaveri, ali dostave blagovremeno, i turski sultan raskrinka pučiste. Pohapsi ih, jebe im kevu, usput i nekoliko stranih novinara, a baš kad je bio u Srbiji, osudiše novinarku „Volstrit žurnala". Krk, sedam godina za zaveru! (D)osmanlijski, nema šta.
O pitanju s početka teksta ću opširnije sledeći put, i o tome kako su srpsku decu, kad ih odvedu iz Bosne, prvo vodili pet godina u Anadoliju da se bave zemljoradnjom, da zavole tursku zemlju, jer zemlju jedino možeš zavoleti ako na njoj radiš, pa tek onda ih slali u vojne škole... Nego, more, da li neko upita sultana što u znak dobre volje i prijateljstva ne povuče priznanje Kosova, i tako nas zaustavi da sutra priznamo pravo turskim Kurdima na nezavisnost? Ili, pošto su mu svojevremeno na noge privatnim avionom dolazili Tači, Čeku, Limaj i Kadri Veselji, da kaže da li ima neka saznanja o trgovini organima jer od 3.000 otetih Srba na Kosovu jedna kost im nije nađena... Gde se dedoše, ili čiji su bubrezi svojevremeno transplantirani Osami bin Ladenu?
Oriću, svaka ti se dala! On je car, majke mi, kad je uspeo nakon zločina nad Srbima mirno da se šeta Sarajevom. I treba da je na slobodi kad se za ovih dvadeset i kusur godina od tih tragedija nije našao nijedan Srbin da mu presudi. Nasred Sarajeva. Pa, zar ću ja i to morati? Šta je, frka?
Da sam ja žensko, i da mi je Naser zaklao nekog mog na Božić, pa ja bih rodio dete, nema veze muško ili žensko, i odgojio ga samo s jednim ciljem - da rokne Nasera Orića!

Zašto je proglašen nevinim?! Pa zato što su tužioci i dalje one komunjare najgore, pa umesto da podignu optužnicu za ubistvo stotina Srba, zaklanih na pravoslavni Božić, tužilac bazira optužnicu za ubistvo sudije Ilića. Jer je za tužioca sudija Ilić vredniji nego stotine drugih pobijenih Srba.
Sad malo niskih strasti by Zabela. Svi hoće da preuzmu na sebe delo, svi ovde hoće da priznaju da su oni umesto Soraje zapalili „maserati". Svađaju se između sebe ko je piroman. Svi imaju samo jednu želju, kad ih osude da im Soraja dođe u posetu. Pakete ne mora da donosi. Ubeđujem ih, „to je, bre, neki murijaš zapalio da bi priveo Soraju i s njom popričao, inspirativno blejeći u njeno poprsje". Ali ipak jedan broj njih ovde smatra da je svrsishodno da organi istraže Soraju, mislim, ne da joj miluju pupak iznutra, već da utvrde da li je ona bacačica plamena, i da se, kad je osude, uvede nova kategorija garderobe - robijaško odelo za starlete. Ti odevni komadi, naravno, morali bi biti dizajnirani u duhu posla kojim se bave na slobodi. Dakle, jedan triko dubokog dekoltea s prugama koje izdužuju liniju...
Ej, dovedoše pre neki dan na izdržavanje kazne sveštenika. Dobio sedam godina zbog bluda nad devojčicom. Odaziva se na Bludni Milovan. Došao negde iz Bosne, kaže, završio bogosloviju, a ja sumnjam i da je pravoslavac. Prišao meni, počeo da se poziva na patrijarha Pavla, ja mu kažem: da te Paja sad čuje, ošinuo bi te onim kandilom u čelo da nikad ne ustaneš. On me gleda zbunjeno, a ja mu objasnim kako ovde stvari stoje:
„Slušaj, pope, ovde se strada uglavnom zbog onoga što si napolju uradio, ako si ubio, bićeš ubijen, ako si krao, bićeš pokraden, ako si karao, bićeš karan."
Biće poslat u Peti paviljon, u pakao!