KOLUMNA, BASARA: Ostavka Ljiljane S, neopoziva ili privremena?

Politika pod njenom komandom - umesto da, kako bog žurnalizma zapoveda, izveštava, analizira i komentariše zbivanja iz čaršijske i mahalske stvarnosti, počela je sve više da ispoljava tendenciju da tu stvarnost uobličava i kontroliše

U prošli ponedeljak Srbijom se kao cunami raširila vest da je glavna urednica "Politike" Ljiljana Smajlović dala ostavku, kojoj ja - poučen iskustvom - ne bih dodavao ono uobičajeno - "neopozivu", nego bih je pre, takođe poučen iskustvom, nazvao - privremena.
Kako to ovde već ide, ta vest - šta vest, grom iz vedra neba, jer je Smajlovićka takoreći do juče izgledala apsolutno nedodirljivo - momentalno je pokrenula svesrpsku lavinu telefonskih i SMS spekulacije na temu - ko stoji iza Smajlovićkine ostavke?

Kao glavni osumnjičeni označen je Aleksandar Vučić, koji je - natuknivši onomad negde nešto o tome da bi on bio vlastan da smeni urednicu i da i "Politiku" "upodobi", ali da to, je li, neće - i sam dolio kantu ulja na vatru sumnjičenja, ne sasvim neosnovanih, uostalom, dok je "Politikina" (sada već bivša, ako se drugačije ne naredi) glodurka ostavku protumačila kao "protest protiv menadžmenta koji sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom", uz napomenu da "direkcija ne bi zauzela neprijateljski kurs prema listu i glavnoj urednici da u tome nema podršku vlasnika".

Ko je vlasnik "Politike", to je već pitanje za milion dolara, koje će, po svemu sudeći, zauvek ostati bez odgovora, ali to nije tema današnjeg Orijent ekspresa, bar ne glavna. Ja, naravno, nisam upoznat s unutrašnjim "Politikinim" poslovima i odnosima (ko uopšte jeste), ali sam poslednjih godina čitajući "Politiku" stekao utisak da je dama Smajlovićka vrlo samostalno - možda je bolja reč samovoljno - rukovodila redakcijom i da je sve to vreme imala podršku "direkcije" i "vlasnika", ma ko on bio, jer da nije, ne bi ovoliko dugo redakcijom "rukovodila" onako kako je rukovodila.

Smajlovićkino urednikovanje "Politikom" obeležila je zapanjujuća provincijalizacija naših najstarijih i najuglednijih novina, a bojim se da je strah komentatora koji je ispod vesti o glodurikoj ostavci napisao - (doslovce prenosim) - "Samo da je ne zameni Jakšić" (Boško), neosnovan. Kako stvari stoje, na mesto Ljilje Smajlović verovatno će biti postavljen neko zbog koga ćemo zažaliti zbog njene ostavke

Kao decenijskom čitaocu i (nekadašnjem) saradniku "Politike", meni se to "rukovođenje" nimalo nije dopadalo, pa sam u više navrata - i na različitim mestima - kritikovao Ljiljanu Smajlović i njene uređivačke politike i poetike. Poenta mojih u početku drugarskih kritika bila je da "Politika" kao najstariji i najugledniji list u Srbiji sebi naprosto ne sme dozvoliti - naročito ne posle stravičnog posrnuća tokom mračnih devedesetih - da se pretvori u provincijske, poluprivatne novine, koje životare na staroj slavi, kojoj bivša glodurka i ekipa njenih bliskih saradnika apsolutno ništa nisu doprineli, iako se iz Smajlovićkinih tekstova mogao steći suprotan utisak.
Kakve su, dakle, bile Smajlovićkine uređivačke politike i poetike?

U profesionalnom smislu osrednji novinar, ali osoba istančane socijalne inteligencije, "Politikina" bivša glodurka je besprekorno poznavala puls i ukus beogradske čaršije - istinskog glavnog urednika svih "Politika" od osnivanja do danas - i "Politiku" je uređivala u ritmu sa čaršijskim pulsom i u skladu sa čaršijskim ukusom i sve bi to bilo u redu jer "Politika" ne izlazi u Londonskom sitiju, nego u beogradskoj čaršiji, kakva god da je, da Smajlovićku ambicija nije navela da ode i korak dalje, tako da je "Politika" pod njenom komandom - umesto da, kako bog žurnalizma zapoveda, izveštava, analizira i komentariše zbivanja iz čaršijske i mahalske stvarnosti, počela sve više da ispoljava tendenciju da tu stvarnost uobličava i kontroliše, a stvar je posebno eskalirala kada je glodurka u nastupu "Politiku" poistovetila sa Srbijom. I obratno.

Kao u onoj Borhesovoj priči o kartografima koji su u preciznosti i pedanteriji otišli tako daleko da im se mapa na kraju do u milimetar poklopila sa teritorijom koju predstavlja, Ljiljana Smajlović je pokušala (i umalo uspela) da čitavu Srbiju ugura u "Politiku", a da ono što se tu ugurati nije moglo (ili nije htelo) označi kao neprijateljsku teritoriju nastanjenu izdajnicima, stranim plaćenicima i ostalim bićima iz srpske pseudomitologije, što je neprestano psihotizovalo ionako psihotizovanu ovdašnju javnost.

Istini za volju, u "Politici" su se sve vreme Smajlovićkinog urednikovanja mogli pročitati tekstovi koji su oštro odudarali od glodurkinih preferencija - naricanja nad teškom sudbinom Srba i Srbije, vulgarnog patriotizma i neskrivene rusofilije - ali to, ako mene pitate, nije bio izraz širine istinskih glodurkinih pogleda, nego manevar vajkadašnje politike "dobar dan, čaršijo, na sve četiri strane".
Ako me pamćenje dobro služi, nikada, ni u najcrnje "Politikino" vreme, ondašnji gloduri - koje direkcija, za razliku od Smajlovićke, nije opstruisala - nisu stranice "najstarijeg lista na Balkanu" koristili za lične obračune sa živim (i mrtvim) neistomišljenicima, a sve pod maskom nedremane brige za srpstvo.

Groteskni su bili - ne ponovili se, mada nisam siguran da neće - "Politikini" i Smajlovićkini pokušaji da se "istraživačkim novinarstvom" obradi goruća, a pod tepih neprestano gurana tema o zastrašujućem opadanju nataliteta, što je stvar koju je jedna od glodurkinih miljenica pripisala neidentifikovanim 30-godišnjakinjama koje sede po kafićima umesto da rađaju Srpčad, a još je grotesknija bila "Politikina" akcija "Sačuvajmo srpski jezik i ćirilicu", koju je Smajlovićka htela da iskoristi da "Politiku" (protivzakonito) oslobodi plaćanja PDV-a.

I u tome je zamalo uspela.
Smajlovićkino urednikovanje "Politikom" obeležila je zapanjujuća provincijalizacija naših najstarijih i najuglednijih novina, a bojim se da je strah komentatora koji je ispod vesti o glodurikoj ostavci napisao - (doslovce prenosim) - "Samo da je ne zameni Jakšić" (Boško), neosnovan. Kako stvari stoje, na mesto Ljilje Smajlović verovatno će biti postavljen neko zbog koga ćemo zažaliti zbog njene ostavke.

 document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);