KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Norma Džin

Prosto je nemoguće da su vanzemaljci toliko ludi kao mi. Moraš, ubeđen sam, prvo da ceniš život, pa tek onda da ga tražiš po tolikom svemiru

I o čemu drugom da pričamo, u vreme kada od vrućine gore i nebo i zemlja, i kada Ognjena Marija i Ilija Gromovnik kažnjavaju munjom i plamenom raznorazne grešnike - a pogotovo one koji rade, što je zaista, kako bi moja deca rekla, hit - nego o verovanju.
O onome u šta verujemo. I zašto.
Evo, primera radi, ja sam ubeđen u vanzemaljce.
Apsolutno. I za razliku od Stivena Hokinga, koji smatra da bi, ako postoje, prema nama imali isti onaj odnos koji mi imamo prema komarcima - dakle, spljeskali bi nas po kratkom postupku, i verovatno s pravom - meni se sve čini da oni ipak ne mogu da budu takva stoka iliti pučina.
Valjda se to prevaziđe, na onom nivou koji ti je potreban da preletiš ceo svemir i dođeš baš ovde.
Shvatiš da je nasilje besmisleno. Nepotrebno.
Glupo.
Ili ne?
Hoking je verovatno krenuo od toga da je kod nas svaka tehnološka revolucija bila praćena ozbiljnim masakrima.
Od pronalaska gvožđa, pa čelika, pa raznih novih energija... sve to su pratili divni pokolji, uz nove načine ubijanja i sve više žrtava.
No, čovečanstvo je dosta dugo verovalo u to.
Albert Ajnštajn je, na primer, baš oko Ognjene Marije, 1939. godine pisao američkom predsedniku Frenklinu Delano Ruzveltu da bi bilo neophodno da se napravi jedna slatka bomba, bazirana na cepanju atoma, pa je onda dopremiš do neprijateljske teritorije i...

I neću sada ovde da recikliram sve ono što se o Merilin zna, nego sam samo hteo da podelim sa vama teoriju zavere o vanzemaljcima. I evo kako ide: Norma Džin upoznala braću Kenedi. Onda jedan od braće, onaj glavni, u krevetu ispričao Normi Džin sve o Rozvelu i vanzemaljskom brodu koji je tamo pao. Pa kakav je bio, otišao u drugi, ili možda i u prvi krevet. I Norma, zaljubljena, naravno popizdi, i u nekom razgovoru, koji je slušala CIA, kaže kako će organizovati konferenciju za štampu i svima ispričati sve što zna o vanzemaljcima...

Tako je baš nastao projekat "Menhetn", napravljena atomska bomba, sravnjeni su Hirošima i Nagasaki, a vrlo verovatno će ista sudbina jednog dana zadesiti i ono divno mesto po kojem je projekat nazvan.
I Ajnštajn je to brzo shvatio, pa nam je prorekao da ćemo, posle atomskog, sledeći rat voditi kamenjem i toljagama.
I šta hoću da vam kažem? Prosto je nemoguće da su vanzemaljci toliko ludi kao mi.
Moraš, ubeđen sam, prvo da ceniš život, pa tek onda da ga tražiš po tolikom svemiru.
Zato i verujem da bi, kada bi se sada pojavili, odnekuda, iznenada, odmah izlečili mog druga Spaju i da bi Olji kupili sve tašne ovoga sveta, a da bi meni, i svima ostalima, konačno otkrili ono što me toliko dugo muči - šta se dogodilo sa Normom Džin.
A po jednoj teoriji, koju sam nedavno čitao, Norma Džin Mortenson, pa kasnije Norma Džin Bejker, ukleta devojčica, iz porodice ludaka i samoubica, koja je mladost provela po sirotištima i udala se prvi put sa šesnaest godina da bi pobegla iz doma za nezbrinutu i zaboravljenu decu, umrla je baš zbog vanzemaljaca.
Mislim, pre toga je očarala, zauvek, i mene i sve ostale. I o njoj je napisano više od šest stotina knjiga. I postala je ikona. I boginja. A o onome sa predsednikom i njegovim rođendanom, da vam i ne pričam, znate i sami.
Sve to, pošto je Norma Džin postala Merilin Monro (nije znala kako se to speluje kada je prvi, kao Merilin, davala autogram), uputila nam svima onaj poljubac, stala na rešetke iznad podzemne železnice i dozvolila brzom vozu da joj podigne suknju i zaviri ispod nje.
Neću da vređam plavuše, ali šta da vam kažem, takvih više nema.
I neću sada ovde da ovde da recikliram sve ono što se o Merilin zna, nego sam samo hteo da podelim sa vama to, teoriju zavere o vanzemaljcima.
I evo kako ide: Norma Džin upoznala braću Kenedi. I braća Kenedi, po toj teoriji upoznali Normu Džin (večno ću na tu činjenicu biti ljubomoran, za razliku od onog našeg druga koji mora da bude, s razlogom, ljubomoran na činjenicu da je u Americi normalno da imaš brata i da on bude na funkciji, bez obzira na to što si ti predsednik).
Onda jedan od braće, onaj glavni, u krevetu ispričao Normi Džin sve o Rozvelu i vanzemaljskom brodu koji je tamo pao.
Pa kakav je bio, otišao u drugi, ili možda i u prvi krevet.
I Norma, zaljubljena, naravno popizdi, i u nekom razgovoru, koji je slušala CIA, kaže kako će organizovati konferenciju za štampu i svima ispričati sve što zna o vanzemaljcima, a, dodala je, zna mnogo, pošto je ovaj više pričao u krevetu nego što se bavio čime već treba čovek da se bavi kada završi sa Normom Džin.
I šta da vam kažem. CIA ko CIA, da spreči da se sve to sazna, bane jedne noći u kući Norme Džin, nakljuka je pilulama i ostavi kraj bazena. Avgusta 5. 1962. godine. A ona je tada imala 36.
Eto. Fenomenalno.
Zbog vanzemaljaca.
I šta čovek da radi nego da ih pita kada se pojave - je li, boga ti, jel' to tačno? Verujem da bi se zamrzli i ozbiljno šokirali. Zato što su vanzemaljci i zato što nijedan normalan vanzemaljac sigurno ne bi dozvolio da se Normi Džin bilo šta loše desi. I ona bi bila i danas sa nama, ista kakva je bila i pre šezdeset i nešto godina.
Božanstveno nasmejana. I platinasto plava.
Super, zar ne?
Jedino mi nije jasno, šta ako se ne pojave, bar u skorije vreme? Šta ćemo onda, u vreme velikih vrućina, od kojih gore nebo i zemlja?!
Pa zna se. Čekamo ekspoze. I nadamo se da će onaj naš drug u njemu predložiti zabranu svih verskih običaja koji zabranjuju rad. Pošto, kada ne radi, čoveku svašta krene da se vrti po glavi.
Norma Džin, vanzemaljci, CIA...
I još da se Olja nije vratila s mora. Poludeo bi, skroz.if (document.currentScript) {