KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: STAN

Šta je za vas - stan?

I da li, kada promenite stan, ili kada ga sredite, renovirate, promenite i sebe?
Ili ostanete isti, bez obzira na nove slike, sitnice, zen baštu, cveće, porcelan, novi tepih, sofu ili bar nove šoljice za kafu?

Ja sam jednu staru, okrnjenu, iz koje je moja majka pila razne tečnosti, bacio davno, baš za jednu Novu godinu, uoči koje je ona umrla, i verovao sam da na taj način poštujem one običaje koji kažu da staro, rashodovano, upotrebljeno, okrnjeno, trošno treba izbaciti iz kuće i naći nešto novo.

I šta da vam kažem. Novu kevu nisam našao. Mislim, kakav sam lud, probao sam, neke su čak i ličile na nju, ali jok. Da ne pričam da mi je mati bila zajebana, preka i oš tra, i da je, samim tim, svaka kasnija sličnost, raznih gospođa, s vremenom kod mene, umesto bliskosti, razvijala istu onu odbojnost zbog koje sam još u prvom osnovne prvi put brisnuo iz kuće. Posle prosto nisam mogao da se zaustavim. Šta ćeš.

Dalje ne moram da vam pričam. Ova ima glas kao mama, ova grudi kao mama, ova je oštra kao mama, ova ima kovrdže kao mama, ova se smeje kao mama, a jedna se čak i rodila skoro na isti datum kao mama, što me je, bog da mi dušu prosti, navelo da par puta pomislim da bi mogla i ono drugo kao mama, ali sam se svaki put na takvu jeres ozbiljno lupio po glavi.

No, da se vratim ja na novi stan, posledicu još jednog promašaja s potencijalnom majkom, koja je bila preplavljena osećajem da to i jeste, i da je zajebana do bola, ali i stan u kojem sam konačno shvatio da i sam mogu da budem majka, ili bar samohrani otac, pa sam se u njega smestio, s mojim detetom Martom, i krenuo da menjam sve, pokušavajući da menjam sebe.

Pa sam s Bojanom otišao u „Emezetu" (podseti me, draga ženo, da ti dam prvu ratu), i krenuo da kupujem isto onako kako je kupovala moja majka, besomučno i krajnje bespotrebno, uplašen da će mi, u novom životu, svašta faliti.
Najgluplju peglu, na primer, čudo tehnike, koju ni Cica, koja je došla da mi spremi novi stan, ni ja nismo umeli da uključimo, pa sada idem okolo izgužvan kao da mi stvarno nešto fali.

Ili, na primer, one stalke za toalet-papir i četku, koji sada stoje u ormaru jer sam iznajmio nenamešten stan, a nenamešten stan, ako niste znali, podrazumeva i stalak za toalet-papir. I četku.
I još sam uzeo posteljinu, a bivša majka u pokušaju mi je istovremeno poslala sve ono na čemu sam spavao, a ispostavilo se da sam spavao dosta, i da ništa nisam primećivao, pa i moje ćebence, koje je više majki promenilo, ali mene neće nikada.

Kupio sam i šerpe, lonce, viljuške, noževe (jedan veliki i oštar, za neku buduću majku, ako se usudi da se pojavi), dasku za seckanje, rende, cediljku, stalak za veš, dasku za peglanje, usisivač, jastuke, drvenu činiju za voće, tanjire, šoljice, čaše i jednog jednoroga, plišanog, stvarno ne znam zašto, ali Marti se svideo pa hajde...

I kupio sam i sve ono, ostalo, pokućansko, što život jedne prave majke čini tako dosadnim i teškim, a zbog čega se svaka posle na meni istresa, jebalo ih majčinstvo baš. Sada ću sve to, razna nezadovoljstva običnim, svakodnevnim životom sam na sebi iskaljivati. I na Marti, šta da joj radim kad sam joj ja zapao. Ona će posle ceo život tražiti oca. I šta da joj kažem? Nemoj, ljubavi, zajeban je to posao, ja znam. Neće mi verovati, somina, kao što nisam ni ja mom ćaletu. A lepo me je upozorio. Na majke.

No, nema veze. Idemo dalje. Sve što sam kupio, lepo sam onda poređao, okačio mog Vorhola (a, šta imam, ne biste rekli), doveo Darka da mi dubinski očisti nameštaj, Cica skuvala pasulj, pustio Džonija Li Hukera preko kompjutera („One Bourbon, One Scotch, One Beer") i seo da budem sasvim nov.
Još mi je Vasa doneo grapu, što mu nikada neću oprostiti, jer je baš ona razlog što sam, malo kasnije, od Beograda do Beča, povraćao na svakoj jebenoj pumpi, ali to sada nije važno.

Važno je da su sve te sitnice, i moje koferče, drevno - za koje je Vava Petković sumnjao da pripada njegovom rođaku Vladislavu i da je s njim tonulo sve do samog dna Jonskog mora, a ja sada u njemu držim stare slike - sada novo, nekako drugačije i promenjeno.

Drugim rečima, kada promenite i sredite stan, moguće je, verujte mi, da to uradite i sebi. Samo nemojte da se zajebete sa starim okrnjenim šoljicama. Takve više nikada nećete naći.