MILOŠ TEODOSIĆ, PIKASO NBA KOŠARKE

 On poznaje magiju, on se sve vreme, od prvih košarkaških koraka, igra košarke. Nije on samo velemajstor pikenrol igre nego ima i bujnu maštu i nepredvidivost, koju demonstrira i u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu

Svet košarke, a i šire, ovo odlično zna: Miloš Teodosić je (vele)majstor pikenrol igre. Posle sjajne evropske karijere, kapiten srpske reprezentacije se pre par meseci preselio u najmoćniju košarkašku ligu sveta. Za mnoge (ne)očekivano. Višemilionsku ponudu moskovskog CSKA podredio je magiji NBA lige i obukao dres Los Anđeles Klipersa za daleko manje novca. I to u 30. godini, u smiraju karijere, kad mnogi kroz poslednji ugovor rešavaju svoju budućnost. On je definitivno u svakoj prilici, pa i u ovakvim momentima, apsolutno svoj. Da li je, uprkos svemu, pogrešio, precenio sebe i svoje fizičke mogućnosti, izabrao loš trenutak ili ekipu u kojoj možda neće imati željenu minutažu.

- Danas su male šanse da se napravi greška poput one kada je krajem osamdesetih Žarko Paspalj upao u NBA tim s tri krila. Klipersi su, dakle, dobili ono što su tražili. Teova igra često nudi neverovatna rešenja i verujem da je to ono što se od njega zahteva. Reakcija mu je brza i lopta često stigne baš tamo gde treba - objašnjava Vladimir Kuzmanović, nekadašnji reprezentativac i internacionalac, danas košarkaški TV komentator.

Sve izgovoreno je - istina! U predsezoni je oduševio dodavanjima. U debiju u najjačoj ligi sveta, 19. oktobra, postigao je šest poena i imao šest asistencija u pobedi nad Lejkersima (108:92). Dva dana kasnije, protiv Feniksa, Teodosić je zabeležio pet poena i imao dve asistencije u trenutku kada je doživeo povredu stopala. Pre dve nedelje ponovo se u velikom silu, a na radost poslodavaca i navijača, vratio živ i zdrav na teren. U meču s Reptorsima je igrao 20 minuta, ubacio 12 poena, ostvario sedam skokova. I još nešto, njegove dve trojke u završnici meča su pomogle da Klipersi naprave preokret.

- On je momak s neverovatnim sposobnostima. Prosto je zadivljujuće koliko je nadaren za asistencije, kako lako razigrava ekipu a da pritom uopšte ne drži loptu dugo. Zapravo, lopta je u njegovim rukama samo koliko traje treptaj oka. Veoma je teško tako igrati i pritom biti koristan igrač za celu ekipu. On to jeste i te kako. Uostalom, nije tajna da je kao košarkaš poseban u mnogo čemu - govorio je, ne krijući oduševljenje Teovim igrama u startnim NBA mečevima, trener Klipersa - Don Rivers.
Brži i od Žoca

Boško Đokić, sjajni srpski stručnjak, Teodosićevu sposobnost kojom posle Evrope fascinira i NBA objašnjava ovako:
- Dok traje igra, mi treneri unapred znamo gde će lopta ići. U toj priči je genije Željko Obradović, stručnjak koji 1,5 sekundi ranije tačno zna na koju će stranu lopta. Teo, zahvaljujući svojoj igračkoj genijalnosti, to zna i pre Željka.
Da li je sve izgovoreno dovoljno da evropska zvezda, što Teodosić godinama jeste, postane za samo jednu sezonu i NBA mag? Goran Karadžić, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde, naglašava:

On je momak s neverovatnim sposobnostima. Prosto je zadivljujuće koliko je nadaren za asistencije, kako lako razigrava ekipu a da pritom ne drži loptu dugo. Zapravo, lopta je u njegovim rukama samo koliko traje treptaj oka. Veoma je teško tako igrati i pritom biti koristan igrač za celu ekipu

- Teo je lucidan igrač, čak toliko lucidan da ne može biti običan ni u NBA ligi. Ako neko misli da će tamo biti samo epizodista ili dobitnik Oskara za sporednu ulogu, grdno se vara. On igra glavom, njegove poteze malo ko može da razume. Kad ste na terenu, vi zapravo znate šta možete da očekujete od protivnika ili saigrača, ali kad je Teo u pitanju, bio on vaš saigrač ili protivnik, vi zapravo ne znate ništa. Teo je naprosto nepredvidiv. Zato on i nije običan košarkaš, on je umetnik.
Za Boška Đokića, stručnjaka koji je, kao trener FMP juniora, Teodosića prekomandovao u seniorski tim, Teo je „rođen kao dijamant".

- Košarkaški dijamant! Mi treneri smo ga brusili, a koliko smo to uspešno radili, pokazaće vreme ili istorija košarke, kojoj on već sada pripada. Teodosić, uprkos godinama, još nije rekao sve. Bio sam ubeđen da nikada neće otići u NBA. Ali on je daleko od običnog momka, njegova misao je neuhvatljiva. Otišao je, siguran sam, ne zbog novca već da svoju karijeru nadogradi na novom, neuporedivo višem nivou.

Đokić je od prvog susreta bio fasciniran talentom Teodosića, koji je iz Valjeva, preko Čačka, stigao u Železnik.

- Videlo se još tada da je on plej u izvornom obliku - priča danas Đokić. - U tom trenutku svi su zapravo tipovali njegove vršnjake Labovića i Aleksandrova kao buduće zvezde, dok sam je još tada, a pred 50 svedoka, govorio da će Teo postići najviše - podseća Đokić. - Te sezone je u Vršcu osvojio i prvi trofej, Kup SCG. Već tada se videlo da je atipičan igrač koji mnogo zna o košarci. On to nešto apsolutno svoje od prvog košarkaškog koraka pa sve do danas nosi u sebi, a odakle mu je to stiglo, niko ne zna. Mi treneri možemo mnoge stvari, ali ne i da nekoga obučimo kroz trening da naraste do 2,20 ili da igra pleja kako to danas radi Teodosić. Teo je jednostavno rođen da bude zvezda. Za sva vremena, svetska zvezda vodilja na poziciji pleja. I još nešto moram da kažem. Upravo zbog onoga što poseduje kao košarkaš, ali i kao ličnost, on je je više sam uticao na svoje košarkaško odrastanje nego što smo to mi, njegovi treneri, uistinu činili.

Rođen da bude prvi

Sve ovo na neki način potvrđuje, kroz izjave od pre nekoliko godina, i prvi Teov trener Miodrag - Beli Teofilović. Govorio je...

- Da je ostao da trenira fudbal, bio bi vrhunski golman, šahom da se bavio, bio bi velemajstor. On je naprosto rođen da bude uspešan.

Na sreću košarke, danas je košarkaški velemajstor, jedan od najboljih plejmejkera na svetu. Da će biti naj, naj, trebalo je, međutim, naslutiti te davne 1996. Kada se Miloš pojavio na čuvenom valjevskom košarkaškom terenu pored reke Ljubostinje. Mnogo puta posle toga Teofilović je ponavljao priču kako se pri prvom kontaktu s loptom videlo da je Teo nešto posebno, da je na tom njegovom prvom treningu sve izgledalo kao da je rođen s njom.
Ali Miloš je tada više ljubio fudbal. Bio je dobar golman u najmlađoj selekciji valjevske Budućnosti. Ipak, na sreću košarke, i sasvim u skladu s njegovim već tada izraženim karakterom, brzo se predomislio. Dribling i smisao za pravovremeno dodavanje bili su startni košarkaški atributi, koji su Tea izdvajali u odnosu na ostale. Posle četiri godine, svestan da je Teo prevazišao mogućnosti koje je imao u Valjevu, pre svega uslove za trening, Teofilović je njegovim roditeljima predložio da promeni sredinu. Njegov talenat prepoznali su prvi ljudi iz beogradskog FMP-a.
Miroljub - Dugi Damjanović, jedan od najvećih šmekera beogradske i jugoslovenske košarke, takođe daruje zanimljivu priču za ovu priliku:

- Podsetiću vas na nešto bitno. Dakle, i ja i mnogi drugi naučili smo košarku u mestu gde smo živeli. Ako postaneš igrač u Valjevu, Kraljevu ili Čačku, u sredinama gde publika zna sve, ako tamo dobiješ aplauze na otvorenoj sceni, onda možeš da kažeš da si na dobrom košarkaškom putu. Međutim, kako u tamošnjim sredinama publika ništa ne zaboravlja, ti više nikada nećeš smeti da igraš slabije. Kad si počinjao, kad se slutilo da možeš, postavio si sebi visoke kriterijume, koje si morao ili da održiš ili da nadmašiš. Mnogi su, među njima i Teo, na tom putu uspevali. To je bila ta čudesna košarka na naš, srpski način.

I nastavak priče je zanimljiv. Damjanović, koji je početkom sedamdesetih predvodio beogradski Radnički na putu do šampionskog trona ondašnje košarkaške Jugoslavije, naglašava:

- Sve više je igrača iz Evrope u NBA. Ono što je najznačajnije jeste da igrama i umećem podižu kvalitet najvećeg klupskog takmičenja u svetu. Sticajem okolnosti, Teo je nešto kasnije odlučio da ode u obećanu zemlju. Međutim, to ga nije sprečilo da od prvog dana na svakom treningu ili na svakoj utakmici nekom novom čarolijom dovede svog trenera u stanje šoka. Dakle, i u dalekoj Americi iz Tea izvire magija njegovog rodnog Valjeva i ona sublimirana košarkaška inteligencija mnogih briljantnih valjevskih košarkaša. Igrače kao što je on ne možeš napraviti po američkom modelu. Takav igrač sam stvara košarkašku igru i treba ga pustiti da to čini na svakom treningu i na svakoj utakmici. Zato pusti ga i uživaj u njegovoj genijalnoj interpretaciji košarke.

- Dolaskom Teodosića u Kliperse, NBA liga je mnogo više dobila nego što je u mogućnosti da mu ponudi - uverava Vladimir Kuzmanović. - Teo je u godinama kada ne bi trebalo da ga sjaj i glamur NBA fasciniraju do te mere da podlegne tom uticaju, što se događa znatno mlađim evropskim košarkašima. Dakle, stigao je u pravo vreme. Takođe, on kao najbolji evropski igrač ovog trenutka čvrsto stoji na zemlji. Pretpostavljam i da je uspeo da zaradi dovoljno da odlazak u NBA nije povezan ni s finansijama. Verujem zapravo da je odlaskom u NBA jednostavno SAMO ŽELEO DA NASTAVI DA SE IGRA KOŠARKE, sada na nekom novom nivou, ne bih rekao višem jer izuzetno cenim evropsku košarku, ali na svakako drugačijem nivou. Siguran sam da će Teo NBA ligu oplemeniti evropskim, zapravo, što lepše i zvuči - srpskim košarkaškim šmekom.

Kako je to nekada izgledalo, koliko su Evropljani bili opčinjeni NBA ligom i njenim asovima, više nego ilustrativana je priča koju prepričava nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Dugi Damjanović:

- I sada se sećam trenutka kada je naš trening uoči OI u Minhenu 1972. bio prekinut. Pamtim da je iz mraka izašlo nekoliko ljudi da nas pozdravi. Bili su to Amerikanci, predvođeni legendarnim Bilom Raselom. Noge su nam klecale, a srca ubrzala otkucaje. Tresla nas je trema, ali i neverovatno zadovoljstvo što nam je ukazana takva čast. Bio je to naš prvi pravi kontakt s legendom. Kasnije smo svi mi, reprezentativci Jugoslavije, konstatovali da je u ono malo filmova u kojima smo ga gledali bio mnogo strašniji nego u prirodi.
Imaginacija i kreativnost

Bilo pa prošlo. U međuvremenu, Evropljani su potvrdili da mogu ne samo da igraju u NBA klubovima već i da forsiraju bržu košarku s mogo više fizike. I da budu istinske zvezde i pored navika koje sa sobom donose.

- Slažem se da Teo fizički nije u istom rangu s velikim brojem NBA igrača na njegovoj poziciji - analizira Vlada Kuzmanović. - Međutim, njegova imaginacija i kreativnost su njegovo oružje jer ja u košarci uvek dajem prednost glavi u odnosu na telo. Uostalom, neverovatno zakucavanje preko tri igrača se i dalje računa s dva poena, kao i Teovo polaganje u kontri. Voleo bih, ali mislim da to neće ići tako lako, da i tamo Teo bude jedan od najboljih, ako ne i najbolji, kakav je bio u Evropi. Međutim, biti samo jedan od najboljih ne verujem da zadovoljava njegove ambicije i mislim da će uložiti sve da to i postigne. Ipak, nekoliko godina bez odmora, njegovo telo možda neće moći da istrpi napore koje stotinak NBA utakmica nosi. Ali uprkos svemu, navijam za njega.

- U Evropi ima malo Teodosića - konstatuje Boško Đokić. - U NBA je više dobrih košarkaša na poziciji pleja i tamo je zapravo mnogo teže napraviti veći broj asistencija. Mislim, međutim, da ni to neće biti problem za Teodosića. Siguran sam da će iz utakmice u utakmicu biti statistički sve moćniji, a košarkaški istinska atrakcija NBA lige.
Boško Đokić s razlogom i naglašenim poštovanjem upire prstom u još jednu osobinu Miloša Teodosića.
- Igrajući u Evropi, Teo je uticao i na karijere drugih. Siguran sam da će za par godina ista vest stići i iz NBA lige.
- Teo će se vratiti jednog dana. I drugi su se vraćali, i ovo što sada kazujem je moje lično zapažanje. Dakle, niko se iz NBA lige nije vratio bolji nego što je otišao. Primetno je bilo i da su obrazovaniji i disciplinovaniji, ali i da su izgubili imaginaciju i ideju. Uneli su u igru mnogo više fizike, ali su negde usput izgubili našu košarkašku prepoznatljivost, trik nepredvidljiv i za rivala zbunjujući pas - reči su gospodina Damjanovića.

I Vlada Kuzmanović ima za Teodosića jedan drugarski savet. Svodi se na poruku:

- Želim mu da se što pre i lično uveri šta NBA jeste, da uživa u tome, ali i da se jednog dana vrati i da i ubuduće bude pobednik. Naravno, i da sačuva samo za nas još malo one njegove čudesne košarkaške magije.
Za Boška Đokića nema dileme da li će Miloš Teodosić biti zvezda i NBA terena.

- Ljudi, setite se samo koliko je velikih ljudi na početku karijere bilo neshvaćeno, nepriznato. I Teo genije mora da prođe kroz to dok ne uhvati NBA ritam. On je, uverićete se vrlo brzo, ne samo velemajstor pikenrol igre već i Pikaso košarke.

U poslednjem izveštaju s NBA mečeva pisalo je: „U meču protiv San Antonija, naš Miloš Teodosić odigrao je 28 minuta za Kliperse u ulozi startera, šutirao je 3/7 iz igre, imao skok, pet asistencija, dve ukradene i tri izgubljene lopte, kao i osam poena..."

Belog ne zaboravlja
Valjevski košarkaški stručnjak Milovan - Beli Teofilović u poslednjih nekoliko godina, pa i malo više, ne propušta nijedno jedino veliko takmičenje. Bio je na evropskim i svetskim šampionatima, završnim turnirima Evrolige, odnosno na svim mestima i velikim sportskim događajima na kojima košarka veliča svoje ime i na kojima je prisutan Teodosić.

Nije tajna da je ovako nešto Belom Teofiloviću omogućio niko drugi nego njegov najbolji košarkaški đak Miloš Teodosić, koji svog učitelja očigledno nikada nije zaboravio.
antrfile

Šmek odbrana

Šta sve Miloša Teodosića krasi kao košarkaša i šta bi to moglo da bude minus kad je u pitanju njegova igra?

- Dosta je toga što tog momka izdvaja od drugih igrača, čini ga posebnim i kao čoveka i kao košarkaša. Ono što je za mene bila istinska fascinacija kada smo sarađivali bilo je to s koliko je samopouzdanja ulazio u svaki meč. On tremu kao pojam jednostavno ne poznaje. Takvog igrača nikada nisam imao, niti ću ponovo imati - kategoričan je i iskren Boško Đokić

- Da li mu nešto nedostaje? Da, nedostaje mu. Na primer, neki detalji igre u odbrani. Zahvaljujući ličnoj inteligenciji, ali i drugim sposobnostima, on danas i poslednjih godina uopšte igra tu šmek odbranu. Ali sve to je zapravo nebitno jer i u ovoj i u svakoj drugoj priči njegov talenat premašuje sve njegove slabosti.