INTERVJU, LET 3: Bivša Jugoslavija je mentalna i ekološka deponija Evrope

Posle naše pesme i spota o Jadranki Kosor dotična je danas de fakto politički penzioner. Na našem poslednjem albumu "Angela Merkel sere", u pesmi "Kurac Marko" opevali smo i tadašnjeg šefa HDZ-a, kojem se nedugo nakon toga izgubio svaki trag, a svedoci smo da se ni Angela u zadnje vrijeme ne osjeća baš najbolje

Riječki pankeri "Let 3" odavno su, bogami više nego zasluženo, poneli titulu najprovokativnijeg benda bivše Jugoslavije. A kako stvari stoje, držaće je još dugo jer ne prestaju da iritiraju političare, državnike, moraliste, cenzore, klerikaliste, nacionaliste. Na podužem spisku onih koje je ojadila i zabolela njihova inspiracija nalaze se Jadranka Kosor, Tomislav Karamarko, Angela Merkel...

Frontmen Zoran Prodanović Prlja objašnjava zašto su odlučili da krenu na turneju na kojoj će svirati isključivo prva dva antologijska albuma...

- Pre nekoliko godina smo objavili reizdanja ta dva albuma i tom prigodom održali serijal koncerata u našoj prostoriji za vežbanje koji smo nazvali "Let 3 u rupi". Na tim koncertima, kojima je moglo da prisustvuje po stotinak ljudi, a bilo ih je desetak u nizu, izvodili smo isključivo repertoar s ta dva albuma, iz dana u dan. Koncerti su izvrsno prihvaćeni, i to je jedan od razloga. Drugi je to što se pokazalo da je taj repertoar i danas svež i atraktivan za publiku, te da iskreno uživamo. Veseli nas što ćemo imamo priliku s tim repertoarom da nastupimo i pred našom novosadskom i pred beogradskom publikom (16 i 17. decembar).

Koliko smo danas manje ili više "izgubljeni" nego što smo to bili nekad?

- I dalje smo tu negdje, na osmom od deset stupnjeva na lestvici izgubljenosti.

Ta prva dva "uratka" nastala su u predvečerje rata i svega ostalog što je usledilo na ovim prostorima... Da li ste i koliko bili svesni onoga što će uslediti?

- I te kako se naslućivalo ono što će uslediti, samo mi možda nismo hteli da verujemo u takav scenario, ali istina je da se u zraku osećalo da dolazi nekakvo divljaštvo i euforija, koja je na kraju evoluirala u ono što se dogodilo.

Ovi jugoslovenski prostori zapravo su poligon na kom se isprobava koliko se daleko može ići u manipulaciji ljudima

Je li trebalo razjebati jednu zajednicu naroda (Jugoslaviju) da bi danas svi živeli ili težili životu u nekoj drugoj, koja se zove Evropska unija?

- Ta zajednica naroda bila je daleko od idealne i ne spadamo u one koji plaču za njom, ali grozan je način na koji se razjebala. Što se tiče ove druge, tzv. zajednice naroda, prema njoj ne gajimo baš nikakve emocije.

Ima već nekoliko godina kako je Hrvatska ušla u EU. Osećate li se lično bolje, sigurnije, slobodnije...? Koliko je EU ispunila očekivanja Hrvata?

- Pitanje je da li je narod uopšte išta očekivao od ulaska u EU. Možda je neko očekivao da će se ulaskom u tu tvorevinu rešiti svi njegovi problemi, ali to je iluzija. Stvarnost je takva da se svaka nova članica neminovno pretvara u svojevrsnu deponiju na kojoj veliki akteri odlažu svoje smeće u svim oblicima.

Najaktuelnija stvar u međunarodnoj politici jeste ulazak Trampa u Belu kuću. Kako komentarišete izbor Amerikanaca?

- Izbor Amerikanaca nas ne čudi. Zapravo, sve je uvek isto i predvidivo. Jedna velika predstava koja služi tome da se narodu zamažu oči i da se zavaraju da misle da odlučuju o nečemu u toj predstavi, a glavne uloge odavno su podeljene. Činjenica je da se dugi niz godina nije dogodilo da jedna od dve opcije osvoji treći mandat u nizu, to je uhodano kao ritam plime i oseke. Jedni kažu drugima: "Uskočite sad vi malo u sedlo, a mi ćemo malo u zavetrinu."

Je li moguće da jedan takav tip, bahati milijarder bez političkog iskustva, što ovih dana reče Slavoj Žižek, pokrene nekakve procese koji će izazvati pozitivne promene i ugroziti sistem koji kontrolišu korporacije, banke, naftaši i trgovci oružjem?

- Sve je moguće, ali nekako ne vjerujemo u to. I Tramp i Hilari i Merkelica i... (nastavi niz) samo su istureni manekeni tih istih struktura koje će učiniti sve da ne izgube kontrolu i monopol.

I Hrvatska je dobila novog premijera. Za razliku od prethodnog, ovaj govori domicilnim jezikom...

- Naše babe bi rekle "nije govno nego se pas posrao". Isti slučaj kao i u prethodnom pitanju, sve je to predstava.

Kako tumačite konstantne tenzije među eksjugoslovenskim državicama? Jesu li one odraz stvarne netrpeljivosti, neraščišćenih računa iz prošlosti ili tek dnevnopolitička šarada koju u cilju skupljanja jeftinih poena sprovode naše političke (nazovi)elite?

- Sigurno postoji jedna razina na kojoj će uvek biti nekih netrpeljivosti, ali u većini slučajeva te tenzije stvaraju se u svrhu skretanja pažnje naroda s mnogo bitnijih stvari. U te uvek osetljive strune udaraju političke, lobističke i crkvene strukture kad im je potrebna dimna zavesa kojom će pomoću medija skrenuti pažnju sa rasprodaje imovine, skrivanja afera, pljačke i grabeži, a sve u svrhu čuvanja njihovih guzica.

JADRANKA KOSOR U SVIM DEZENIMA: Let 3 u spotu "Omađijaj me"

Politika je na ovim prostorima zagađena i ogađena karijerizmom, korupcijom i bezmudošću. Levica ima problem jer se zbog svojih stolica dodvorava svima i ne usuđuje se da se žešće (kad ima priliku za to) obračuna s nekim pojavama u društvu, a desnica radi zapravo to isto. Rezultat je ovo što imamo - nekakve interesne skupine bez boje, ukusa i mirisa, kojima je prioritet da štitite jedna drugu umesto da budu oruđe naroda

I u Hrvatskoj i u Srbiji na vlasti su "ušminkani" desničari iz devedesetih. Šta je razlog što je levica na ovim prostorima izgubila dah i smisao? I ima li uopšte ideologije u politikama na Balkanu?

- Politika je na ovim prostorima zagađena i ogađena karijerizmom, korupcijom i bezmudošću. Levica ima problem jer se zbog svojih stolica dodvorava svima i ne usuđuje se da se žešće (kad ima priliku za to) obračuna s nekim pojavama u društvu, a desnica radi zapravo to isto. Rezultat je ovo što imamo - nekakve interesne skupine bez boje, ukusa i mirisa, kojima je prioritet da štitite jedna drugu umesto da budu oruđe naroda. Ta pojava nije ekskluziva vezana samo za ove prostore, to je globalni problem. Ovi prostori zapravo su samo jedan poligon na kom se isprobava koliko se može daleko ići u manipulaciji ljudima.

Ne mirišete se sa političarima. Svojevremeno Vas je zbog "nemorala u javnosti" kritikovao i "jugend" HDZ-a. Je li opscenost efikasan lek u borbi sa rigidnim režimima?

- Uvijek stremimo tome da narodu, koliko god možemo, ukažemo na one prave probleme. Zbog toga se ne libimo da koristimo i "teška" oružja poput provokacija, opscenosti i upotrebe onih tema koje su tradicionalno osetljive na ovim prostorima, kao što su pitanja nacionalnosti, seksualnosti, religije.

Svojevremeno ste pesmom i spotom "Omađijaj me" rekli šta mislite o tadašnjoj premijerki Jadranki Kosor. Šta je posle usledilo, je li bilo reprekusija?

- Pa usledilo je to da je dotična de fakto politički penzioner. Na našem poslednjem albumu "Angela Merkel sere" u pjesmi "Kurac Marko" opevali smo i tadašnjeg šefa vladajuće stranke (Tomislav Karamarko, prim. aut.), kom se nedugo nakon toga izgubio svaki trag, a svedoci smo toga da se ni Angela Merkel u poslednje vreme ne oseća baš najbolje. Mi smo zapravo "isterivači utvara". Sigurno i vi imate neku utvaru. Napravite popis, stižemo po pozivu.

Kulturna scena u Hrvatskoj žestoko je reagovala na čoveka koga je desnica postavila za ministra kulture i posle ponovljenih izbora ta osoba više nije ministar

Koliko politika ima upliva u hrvatsku kulturu, koliko je kontroliše preko institucija, ima li cenzure i novca za nepodobne?

- Tu se možemo vratiti na "ušminkane" političke opcije. Naime, u svrhu borbe za vlast ne preza se ni od potpuno suludih koalicija, pa smo imali slučaj da se u "pobedničkom" bloku nalaze i, recimo, pripadnik romske manjine, kao i predstavnici rigidnih nacionalističkih opcija. U jednom trenutku došlo je do toga da i ta ultradesničarska opcija mora da dobije svoj deo kolača u raspodeli vlasti. Dobili su ministarstvo kulture jer je u glavama tih krojača vlasti kultura nešto što nikog ne zanima. I tako smo u jednom trenutku imali ministra kulture sa izuzetno i otvoreno opasnim stavovima o hrvatskoj istoriji i kulturi. Kulturna scena žestoko je reagovala i posle ponovljenih izbora ta osoba više nije ministar. Iz svega toga da se iščitati da sigurno ima podobnih i manje podobnih, te da se politika i te kako upliće u kulturnu politiku.

Srpska rokenrol scena, čast izuzecima, jest omamljena i pasivizirana, ovde niko ili malo ko peva o onome što nam se dešava. Kakva je situacija kod vas, je li i kod vas tehnologija odmenila mozak i srce?

- Okruženje i dešavanja u njemu uvek su i bila naša inspiracija i motivacija. Zadržali smo taj neki pankerski angažman u izrazu. S druge strane, nismo dogmatici koji će zazirati od korišćenja novih tehnologija jer su one tu, ušle su u naše živote, domove, odnose... Sve se to da lepo uskladiti, to je na kraju krajeva i umetnički izazov. Zapravo, lepo je kad sebi tu i tamo možeš da priuštiš da ti tehnologija zameni mozak, srce, poneki ud, a da u toj interakciji ne izgubiš sebe.

Obrada pesme Šabana Šaulića "Dođi da ostarimo zajedno" već je ušla u antologiju. Rokeri se obično ježe kad im pomeneš narodnjake, a vi ste, čini se, ovome prišli s poštovanjem... Imate li na pameti neku sličnu ideju?

- Ta Šabanova pesma jeste velika pesma i ponosni smo na to što smo joj na naš način udahnuli novi život i pružili priliku nekim novim ušima da uživaju u njoj. Savršeno se uklopila u koncept našeg albuma "Bombardiranje Srbije i Čačka", koji se oslanjao na prikupljanje i naše tumačenje nekih kulturoloških fenomena i ikona s prostora od Triglava do Gevgelije. Ne verujemo da ćemo se uskoro ponovo upustiti u sličan zahvat, ali ko zna.} else {