Olimpijske igre 2024
10.08.2024. 10:43
Olimpijske igre 2024
14.08.2024. 02:05
R.E.
Iznenađeni?
Naučnici su objasnili ZAŠTO je OVA TRKA najteža na Olimpijskim igrama
Predhodne dve nedelje uživali smo u Olimpijskim igrama i bez daha posmatrali veštine najboljih sportista na svetu.
Najveći utisak, kao i obično, na gledaoce su ostavili gimnastičari i atletičari jer su radili stvari zbog kojih smo mislili da su sa druge planete.
Kada je reč o atletici, posebno su bile atraktivne sprinterske discipline... Gledati sportiste kako trče neverovatnim brzinama zaista je bilo impresivno, naročito kada se u obzir uzme jedno istaživanje.
Naime kanal "Outperform", koji svoje sadržaje temelji na naučnim istraživanjima, otkrio je kako je trka na 400 metara najteža pojedinačna u svetu profesionalne atletike. Na tek završenim Olimpijskim igrama u Parizu Amerikanac Kvinsi Hol osvojio je zlatnu medalju s vremenom 43,40 sekundi, ispred Britanca Meta Hadson-Smita (43,44s).
Kada je u pitanju disciplina 400 metara kod žena, zlato s Olimpijskih igara u Parizu odnela je Merilejdi Paulino iz Dominikanske Republike, koja je tom prilikom postavila novi olimpijski rekord - 48,17 sekundi.
Olimpijske igre 2024
29.07.2024. 19:35
Atletika je kraljica sportova, ali i DOPINGA
Naučno objašnjenje
Razlog zbog kog se ova trka smatra najtežom jeste zbog energije koju telo proizvodi tokom cele trke i tri energetska sistema koja telo koristi.
0-50m ATP-CP – telo sportista prvo koristi zalihu energije koja mu omogućuje oštar nalet kako bi dostigao najveću brzinu i potroši se u prvih 5-10;
50-200m anaerobna glikoliza – sagoreva glukozu bez kiseonika, što dovodi do nakupljanja mlečne kiseline i umora mišića pa trkači trče ispod svoje maksimalne brzine;
200-300m aerobna energija – koristi kiseonik za razgradnju glukoze, proizvodi ga mnogo sporije od druga dva izvora energije, što znači da ne može da prati potražnju
300-400m anaerobne rezerve energije su iskorišćene dok je aerobna energija prespora da bi popunila praznine, nakupljanje mlečne kiseline – telo tada pokušava da proizvede više aerobne energije, ali se bori da proizvede dovoljno kako bi potpomoglo konačni sprint prema liniji, što ostavlja vrlo negativan i štetan uticaj na mišiće, prenosi SPORTbible.
"Dobar, tačan opis efekta na telo sprinta na 400 metara. Razumevanje ovog procesa mi je pomoglo da oborim svetski rekord i konstantno trčim ispod 43 sekunde", prokomentarisao je ovu naučnu analizu legendarni američki sprinter Majkl Džonson.
Džonson je osvojio četiri zlatne olimpijske medalje (200m, 400m i 4x400m), jedini u istoriji sa zlatima na 200 i 400m na istim Igrama, te osam puta bio svetski šampion tokom devedesetih godina prošlog veka.
Držao je svetske rekorde na 200 i 400 metara pa se smatra jednim od najvećih sprintera u istoriji atletike.
Njegov rekord na 400m postavljen 1999. u Sevilji nadmašio je tek 2016. godine Južnoafrikanac Vejd van Nikerk sa 43,03 sekundi.
Foto
08.06.2024. 16:25
Atletika iz (malo) drugačijeg ugla
Komentari
