Olimpijske igre 2024
01.08.2024. 12:35
Olimpijske igre 2024
15.08.2024. 20:05
Zoran Šećerov
O NJIMA SE PRIČA...
Pogled sa Ajfelovog tornja na ASOVE OLIMPIJSKIH IGARA U PARIZU
U svakoj budućoj priči o 33. Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024. njihova imena izgovaraće se s neskrivenim poštovanjem.
Reč je o američkoj plivačici Ketlin Dženeviv Ledeki i francuskom plivaču Leonu Maršanu koji su sjajnim rezultatima, svako na svoj način, svoja imena za sva vremena upisali u istoriju najprestižnije sportske smotre planete.
Boljih od njih u Parizu u konkurenciji 10.500 sportista iz celog sveta jednostavno nije bilo uprkos tome što u ovom trenutku Igre zvanično još nisu završene.
Zahvaljujući četvrtoj uzastopnoj pobedi na Olimpijskim igrama u trci na 800 metara slobodnim stilom, Kejti Ledeki, rođena 17. marta 1997. u Vašingtonu, doplivala je do devetog olimpijskog zlata u karijeri.
U konkurenciji žena devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama osvojila je pre Igara u Parizu jedino gimnastičarka iz nekadašnjeg SSSR-a Larisa Latinjina. Ali, ovo nije kraj niza fenomenalne Amerikanke.
Sasvim je izvesno da će se Ledekijeva pojaviti u bazenu i za četiri godine u Los Anđelesu spremna da nastavi žetvu medalja i tako nadmaši do juče nenadmašnu rusku gimnastičarku po broju zlatnih odličja na OI.
Ledekijeva je istovremeno postala i tek šesta olimpijka koja je u jednoj disciplini trijumfovala četiri puta u nizu. Moguće je da će na narednim Igrama postati i jedina kojoj je to uspelo pet puta zaredom.
Odavno je neprikosnovena na dugim plivačkim stazama. Prvo olimpijsko zlato osvojila je na Igrama u Londonu (2012) kada je imala samo 15 godina. Titule je odbranila u Riju (2016), Tokiju (2020) i sada u Parizu.
Grad svetlosti pamtiće po trijumfima na 800 metara i 1500 metara slobodno. Srebro je osvojila u štafeti 4x200, a bronzu na 400 metara slobodnim stilom. Posle svega pripao joj je i epitet najuspešnije sportistkinje Amerikanke u istoriji Letnjih olimpijskih igara.
Plivač Leon Maršan novi je sportski heroj Zemlje galskih petlova, sportista čiji pogled s vrha Ajfelovog tornja dostiže unedogled. Superstar iz Tuluza zapravo je prvi Francuz koji je na jednim Olimpijskim igrama osvojio četiri zlatne medalje, što je opet i najvrednije sportsko ostvarenje 33. Letnjih olimpijskih igara.
Maršan je takođe i prvi plivač kome je posle 1976. pošlo za rukom da u istoj takmičarskoj večeri osvoji dve zlatne medalje u dve individualne discipline. Prvo je trijumfovao na 200 metara delfin stilom, a nešto kasnije do zlata je doplivao i u disciplini 200 metara prsnim stilom.
Ovako nešto nije uspelo, ponosni su Francuzi, ni Felpsu, apsolutnom rekorderu po broju osvojenih medalja na Letnjim olimpijskim igrama svih vremena. Na podvizima Maršanu je prvi čestitao upravo njegov plivački uzor, Amerikanac Felps.
“Dve zlatne medalje u istom danu u dve različite discipline je neviđeno u istoriji našeg sporta. Uz to, u obe trke je postavio i nove olimpijske rekorde, što je samo potvrda da dečko baš zna da pliva“, izgovorio je Felps.
Ono što još povezuje dva plivačka šampiona je i ime trenera. Bob Bauman je i jednog i drugog uveo u svet besmrtnih plivača.
Najuspešniji sportista Olimpijskih igara svih vremena izrazio je i nadu da će mladi francuski plivač još dugo biti na sceni i da će “napraviti još mnogo buke u svetu ovog sporta“.
Prvi trijumf Maršan je ostvario na 400 metara mešovito. Zatim je u istom danu bio najbrži u trkama na 200 prsno i 200 delfin.
Četvrtu zlatnu medalju osvojio je na 200 metara slobodnim stilom. Od tog trenutka postao je neko čiji život neće biti ni nalik na onaj u godinama pre 33. Olimpijskih igara. Sada je idol Francuza, sportska ikona.
Kažu da je jedan od najvećih fanova 22-godišnjeg momka iz Tuluza predsednik Francuske Emanuel Makron koji je sve njegove trke u Parizu ispratio uživo.
Pred Maršanom je budućnost. Moguće je da neće dostići svog idola Felpsa, ali nije nemoguće da bude uz rame onima koji su na Olimpijskim igrama osvajali pet, šest, sedam ili osam zlatnih medalja. A to mogu samo odabrani ili oni kojima nije bitno da na Olimpijskim igrama samo učestvuju, već i da pobeđuju.
Njihova fantastična ostvarenja danas imaju karakteristiku mitskih vrednosti.
Ko su nadljudi Olimpijskih igara, odnosno sportisti sa najviše zlatnih medalja?
Legendarni američki plivač Majkl Felps i posle Pariza ostaje rekorder po broju osvojenih olimpijskih medalja.
Prvi put na Olimpijskim igrama pojavio se u Atini 2004. Zatim je plivao i u Pekingu (2008), Londonu (2012) i Riju (2016). Osvojio je čak 23 medalje od kojih je 18 bilo zlatno.
U Atini je osvojio šest zlatnih medalja. Malo mu je nedostajalo da podno Akropolja izjednači rekord svog sunarodnika Marka Spica (Minhen, 1972) kome je uspelo da na jednim Olimpijskim igrama osvoji čak sedam zlatnih medalja.
Već u Pekingu Majkl Felps bio je na visini zadatka. Osam puta stajao je na prvoj stepenici pobedničkog postolja.
Usput je postavio i sedam novih svetskih rekorda. Jedini mu je izmakao u trci na 100 metara delfin.
Svet, zapravo, ni danas nije siguran ko je u toj trci pobedio. Da li američki unapred projektovani šampion Felps ili srpski plivač Milorad Čavić koji je po viđenju mnogih prvi stigao do cilja.
Presudili su “Omega“ satovi, inače sponzori američkog plivača. Naknadno je kao ustanovljeno da je Felps pobedio. Štoperice su navodno izmerile da je Felps plivao 50,58, Čavić 50,59 sekundi. Zanimljivo je da je baš u ovoj trci Felps stigao do sedmog zlata čime je izjednačio Spicov rekord. U Londonu je osvojio četiri zlata, u Riju još pet.
Gimnastičarka Larisa Latinjina, takmičarka nekadašnjeg SSSR-a, sa 18 medalja je druga na večnoj listi sportista koji su osvojili najviše olimpijskih medalja.
To ostaje i posle Pariza uprkos tome što se s njom po broju zlatnih medalja izjednačila Amerikanka Ledeki. Na Igrama 1956, 1960. i 1964. godine, Latinjina je, pojedinačno i ekipno, svoju kolekciju medalja obogatila sa devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane medalje.
Briljirala je u Melburnu, na debitantskim Olimpijskim igrama. Bila je zlatna u četiri discipline.
Olimpijsku karijeru završila je u Tokiju sa još dva zlata. U istoriji Olimpijskih igara upisana je kao najodlikovanija gimnastičarka, ali i učesnica Igara. Danas ima 89 godina.
Olimpijske igre ponose se i ostvarenjima jednog finskog atletičara.
Pavao Nurmi, treći sa liste sportista sa najviše olimpijskih medalja, sakupio je 12 (9, 3, 0). Bio je najuspešniji dugoprugaš dvadesetih godina 20. veka. Na Igrama 1920, 1924. i 1928. godine osvojio je ukupno šest zlatnih medalja. Svet ga pamti kao neprikosnovenog takmičara na deonicama od 5000 i 10.000 metara, odnosno kao vlasnika svetskih rekorda na svim dužim prugama.
Četvrti na ovoj listi besmrtnih je plivač Mark Spic sa 11 (9, 1, 1), a peti američki atletičar Karl Luis sa 10 osvojenih medalja (9, 1, 0)...
Lista onih koji su osvajali najviše medalja na jednim Igrama je nešto drugačija. Felps je osvojio osam, Mark Spic sedam. Po šest zlatnih medalja na jednim Olimpijskim igrama imali su Felps (OI u Atini 2004. godine), ruski gimnastičar Vitalij Šerbo (1992. godine u Barseloni) i istočnonemačka plivačica Kristin Oto (Seul 1988. godine).
Džesi Ovens bio je junak Igara 1936. godine. Trijumfovao je u četiri atletske discipline – 100 i 200 metara, štafeti 4x100 i u skoku udalj. Isto je ponovio gotovo pola veka kasnije Karl Luis u Los Anđelesu... Ali to je prošlost.
U budućnost sada gledaju junaci Pariza – Leon Maršan i Kejti Ledeki, najuspešniji sportisti 33. Letnjih olimpijskih igara.
Foto
12.08.2024. 17:05
LEPOTA na vodi i pod vodom! Gledajte i uživajte...
Komentari
