BORIS TADIĆ: Gospodin potpisnik

Ne laže Boris Tadić. Ma kakvi. Još kad kaže da on nikada ne bi potpisao ono što je Vučić potpisao u Briselu. Ne laže nijednu reč. On to zaista ne bi potpisao. Da je bilo do njega, potpisao bi Mirko Cvetković ili Vuk Jeremić. Može i Boža Đelić. On ne bi sigurno.

Kao što nije Boris Tadić ni sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom u kojem se jasno navodi kako će izgledati granice u kojima nas Evropa vidi. Pogađate, ne vide nas s Kosovom unutar Srbije. Potpisao je nesrećni Božidar Đelić, ministar za evropske integracije. Ali odluku je doneo Boris Tadić, koji je za tu priliku tog 29. aprila 2008. godine bio u publici zajedno sa nesrećnim Vukom Jeremićem, Olijem Renom i Havijerom Solanom.
Kao što nije on bio na sednici Generalne skupštine UN u septembru 2010. godine kada je Vuk Jeremić otišao u Njujork sa jednom rezolucijom o Kosovu i Metohiji, a zatim noć pred usvajanje tekst je promenjen, ili kako su to nazvali saradnici Borisa Tadića, "usaglašen sa EU". Iako smo se tada odrekli Rezolucije 1244 i nadležnosti SB UN u pogledu Kosova, iako je Vuk Jeremić plakao jer nikoga u Beogradu nije mogao da dobije na telefon, pa ni Borisa Tadića, opet on nije ništa potpisao. Ali je opet doneo odluku.

Pravo pitanje je šta bi, a ne šta ne bi Boris Tadić. On bi verovatno da ponovo nešto bude. Recimo, predsednik čega god. A šta bi se desilo kada bi mu neko na sto stavio list papira na koji treba da stavi svoj potpis i s druge strane ponudu da ponovo bude predsednik nečega. Strahujem da ne bi ni pitao šta piše na papiru koji potpisuje.