EKSPRES UVODNIK: Kako iskoristiti ljutog građanina

 Ima ljutih građana, ali nema politike koja je u stanju da se na opozicionoj strani bavi politikom. I koja bi postavila i prava pitanja i dala prave odgovore

Dakle, dobili smo novu kategoriju. Ljuti građani, tako sada sami sebe nazivaju učesnici protesta. I na stranu to što je za ozbiljnu raspravu to zašto je neko od šetača ljut (da li samo na "lošu državu", ili malo i na sebe i svoje neuspehe), ostaje pitanje šta jedan "ljuti građanin" danas hoće.

Po onome što može da se pročita, on želi da se reši odnos građana i vlasti, ili, kako je jedan od ljutih naveo:

"Od 1945. smo podanici. Slušamo državu kao da je bogom dana, biramo političare da nas vode tamo-amo, kao da smo predškolski uzrast, a ne odrasli ljudi, građani."

I tu negde jeste i početak i kraj čitave teorijske postavke subotnjih šetnji.

Nema je, jer i ne može da je ima. Zamišljena je baš za predškolski uzrast, po principu kako mali Đokica zamišlja.

Pa je osnova odnosa, od 1945. odnosa sa državom - podaništvo i poslušništvo, a ne bi trebalo tako, pošto država nije "bogom dana", bez ikakve naznake bar, kakvo je to drugo uređenje, organizacija društva "bogom dana", a mi nikako da je primenimo.

Onda je tu deo u kojem se kaže da "biramo političare", opet bez ikakvog uputa šta drugo da radimo nego da ih biramo.

A posebno je sladak deo posle, u kojem se kaže da smo političare izabrali da nas "vode tamo-amo", čega je ljutom građaninu svakako dosta.

Između ostalog, i zato što on ne prepoznaje, ni u čemu, a naročito ne u politici, bilo šta drugo nego nečiji pokušaj da ga vodi, ili da ga voda.

I tu nema pomoći. Ovakva postavka, koliko god da je sumanuta, jeste razlog okupljanja u subotu, i protiv toga nema pomoći.

Nekih 500.000 ljudi je nezadovoljno u Srbiji, a očigledno i da među njima ima onih koji su svoje nezadovoljstvo i ljutnju odlučili da pokažu urbi et orbi, pa bar dok im ne dosadi.

Opozicija, naravno, pokušava da ljutog građanina iskoristi, nudi mu "nova lica", glumce, profesore i sve ostale koji su takođe zbog nečega ljuti, do te mere da su spremni i da odu ako protest ljutih ne uspe.

Doduše, nije baš jasno šta bi bio uspeh protesta pošto on nema do kraja profilisane zahteve, osim ako se u njih ne računa ono što govori Đilas (promena sistema?!), ili ono što navode ljudi građani (vladavina prava, dosledna podela vlasti, sve nadzorne institucije u punom kapacitetu, i promene uređivačke politike RTS).

Takođe, nema odgovora ni na pitanje šta ako se deo toga dogodi, a deo ne?

Na primer, promeni se direktor RTS, ili se upotpuni sastav REM-a? Da li je protest tada uspeo? I kako se dokazuju "vladavina prava i dosledna podela vlasti"?

Ko je taj ko će ljutim građanima da kaže - e, sada imamo vladavinu prava?

A posebno kada Đilas priča o promeni sistema, kako će tačno to da se dogodi. Vladom eksperata, koji će da uvedu "vladavinu prava"? I sistem promene u neki drugi. U koji? Državni kapitalizam za koji se on zalaže?

I koliko ljutih građana mora da bude da bi se sve to dogodilo. I gde? Na ulici ili na izborima?

Demokratija je, po filozofima, pravnicima i sociolozima, nikako odličan, ali jeste najbolji mogući oblik uređenja koje čovek poznaje.

I jeste da je bilo, a i danas ima onih koji se zalažu za takozvanu aristokratiju, ili vladavinu najumnijih i najpravednijih.

Platon je bio prvi koji je o tome pričao, ubeđen da je demokratija jako slična vladavini ološa (olhokratija), i ceo život je pokušavao da pronađe lek za to.

I nije uspeo. Kao ni bilo ko drugi posle njega.

Demokratija je ustaljena kao najbolji društveni poredak, u većini država na svetu, uz opštu saglasnost da vlast donosi većina na izborima.
Drugim rečima, nema tu ljutih građana, bez obzira na to koliko im se to ne sviđa.

Ima, naravno, sporova oko raznih stvari, od izbornih uslova do medija, ali teško da je sve to moguće rešavati protestima.

Zato što, ako bi to postao način, onda bi sutra neki novi ljuti građani došli, rasterali ove ljute građane, i svugde gde žele postavili svoje ljute građane, a ne tuđe.

I tu je početak i kraj priče o protestima.

Ima ljutih građana, ali nema politike koja je u stanju da se na opozicionoj strani bavi politikom. I koja bi postavila i prava pitanja i dala prave odgovore.

Zato će i protesti trajati taman dok ljute građane ne zabole noge.

Pa koliko god da budu istrajni.

Pošto drugi rezultat ne postoji.

I niko ga čak i ne traži.