Politika
21.07.2016. 11:24
ekspres

INTERVJU, MRKONJIĆ: "Beograd na vodi" će biti srpski Menhetn!

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Projekat "Beograd na vodi" treba da od našeg glavnog grada konačno napravi šestu kapiju Evrope. Taj potencijal Beograd ima već 50 i više godina, splet loših istorijskih događaja usporio nas je na tom putu. Da bi se u tome uspelo, neophodno je da čitav projekat bude transparentan, da svi građani prepoznaju svoj interes u tom projektu. Da to bude projekat okupljanja, a ne projekat deljenja

Peđa Marković je u posveti kada mu je poklanjao knjigu napisao: "Titu srpske infrastrukture." U stranci ga mlađi zovu ćale. Na gradilištu je inženjer. U kafani Mrka. I svuda je na svom terenu. Osporavan i obožavan, Milutun Mrkonjić je autentična pojava na srpskoj političkoj sceni. Jedino što je izvesno kada pravite razgovor s ovim političkim teškašem jeste da nećete završiti na vreme. Ali kada završite, nećete se kajati zbog vremena koje ste potrošili.
Nema vas u javnosti u poslednje vreme, gde ste?
Tu sam, radim na gradilištu i u partiji, mnogo razgovaram s mlađim drugovima, mnogo pričam i s kolegama inženjerima. Ne dešava se sve u životu u medijima. Tamo caruju neki drugi, a i teme za koje baš i ne marim, pa izbegavam pojavljivanja.
Odbili ste da predsedavate skupštinskom Odboru...
U prošlom sazivu, dok sam ja vodio taj odbor, imali smo 55 sednica. Radili smo mnogo i dobro, predlagali neke razvojne projekte i zakone. Vreme je za neke mlađe.
Kako je radilo ministarstvo nakon vašeg odlaska?
Vlada je radila generalno dobro, i to je posledica master plana u kom su definisane sve aktivnosti vezane za razvoj kompletne saobraćajne infrastrukture. Taj dokument smo napravili dok sam ja bio ministar. Nije, naravno, to bio samo moj program, to je master plan koji su napravili stručni timovi iz EU i Srbije. Prelomna godina za infrastrukturne saobraćajne projekte bila je 2008, tada smo formirali Nacionalni savet za infrastrukturu, na čijem čelu je bio predsednik države, i započeli izradu master plana. To je dokument od koga se moralo početi, napravili smo ga u mom mandata i ja sam na to ponosan. E sada, ko to hoće, a ko neće da prizna, to je njegov problem, a i manje je bitno, meni je mnogo važnije da se po tom planu radi i da su odstupanja minimalna.
I šta ima u tom master planu?
Sve, reč je o master planu koji do u detalje govori o putnom, železničkom, avio i rečnom saobraćaju u Srbiji. Određeni su prioriteti, neki delovi su uslovljeni jedni drugima. To je vredan dokument koji su, ponavljam, napravili ljudi iz struke koja se često u poslednje vreme ne pita baš mnogo. Bilo bi sjajno da i u ostalim oblastima imamo slična dokumenta, stari-novi premijer je pričao o potrebi pravljenja tih planova pre nekoliko dana kada se vratio iz Pariza. Od najvećeg mogućeg značaja je ne samo da se ti planovi naprave već da se naprave kvalitetno. Da bi se u tome uspelo, neophodno je da ih prave stručni ljudi, a ne projektne firme sumnjivog kredibiliteta ili sumnjivog vlasništva. O potrebi davanja značaja ljudima od znanja pre nekoliko dana govorio je i predsednik SANU Kostić, nadam se da će budući premijer kako u kabinetu, tako i u državi naći više ljudi čija je glavna preporuka stručnost.
Do sada to nije bio slučaj?
Ministar mora da bude stručnjak. I kod raznih političkih promena stručnjake treba sačuvati u ministarstvu, njihovo znanje i iskustvo može da bude dragoceno, a ono je i garancija kontinuiteta koji nam je neophodan.
Da li je "Beograd na vodi" projekat kontinuiteta?
Naravno da jeste. Pa još je Branko Pešić govorio da je neophodno da spustimo grad na reke. I sjajna je stvar da je on započet. Da smo se pomakli s nulte tačke. Vučić je pronašao investitora. Radi se. To je sve zahvaljujući njegovoj ogromnoj energiji, koja je za svaki respekt. Međutim, dosta posla je vezano za taj projekat. Da bi on bio uspešno urađen, neophodno je uključiti stručnjake raznih profila, odrediti, pa ako treba i redefinisati u nekim delovima postojeći projekat kada je u pitanju odnos poslovnog i stambenog prostora i mnoge druge stvari koje su od krucijalnog značaja ne samo za taj projekat već za ceo Beograd. "Beograd na vodi" će zauvek promeniti Beograd i svaka moguća kritika ili savet treba da budu saslušani i prihvaćeni ako su smisleni.
Znači vi ste za "Beograd na vodi"?
Mi stalno imamo neke podele za i protiv. Evo ja sam za rad, uvek volim da se radi, da se gradi. Ja sam inženjer, to je valjda normalno. I to nije ništa sporno. Taj projekat treba od Beograda konačno da napravi šestu kapiju Evrope. Taj potencijal Beograd ima već 50 i više godina, splet loših istorijskih događaja usporio nas je na tom putu. Ali Beograd treba da bude centar usluga, a deo na kome se danas pravi "Beograd na vodi" treba da postane srpski, beogradski Menhetn i ja se tome radujem. Da bi se u tome uspelo, neophodno je da čitav projekat bude transparentan, da svi građani prepoznaju svoj interes u tom projektu. Da to bude projekat okupljanja, a ne projekat deljenja. U tom smislu sam uvek spreman da učestvujem i da onoliko koliko mogu objašnjavam značaj jednog takvog projekta, ali i da insistiram na redefiniciji onih njegovih delova koji treba i mogu da se poboljšaju i moraju da se redefinišu, i to na bazi mišljenja naših najvećih stručnjaka iz te oblasti. Razgovarao sam o tome i s premijerom, mislim da bi bilo sjajno da skupimo svu našu inžinjersku pamet na jednom mestu i da ih periodično pitamo za mišljenje, savet. To bi pomoglo i samim projektima, ali i boljem razumevanju takvih projekata u javnosti.
Kako gledate na inicijativu "Ne davimo Beograd" i proteste koje oni organizuju, a koji su inicirani ponoćnim rušenjem u Savamali?
Da se razumemo, prvo, to rušenje nema nikakve veze sa samim projektom. Rušenje u gluvo doba noći uz nepoštovanje procedura i maltretiranje građana je za svaku osudu i ja i ovu priliku koristim da to kažem. I tu nema opravdanja. Svi koji su na bilo kakav način imali veze s tim činom moraju da snose posledice - pravne i političke, i ja mislim da tu ne postoji nikakvo razmimoilaženje između mene i premijera. Zašto ta istraga ide ovim tempom, ne znam, ali sam da bude i temeljna. Mogu čak i da razumem nestrpljenje građana, ali nikako ne mogu da podržim bilo kakva okupljanja koja na neki način flertuju sa stranim faktorom, ma odakle on dolazio. A mnogo je momenata koji na to ukazuju. Zahtevi se šire, tako da mi se čini da je u cilju razobličavanje čitave te igranke neophodno ubrzati istragu, definisati odgovorne i učiniti čitav projekat transparentnijim. S druge strane, ne osporavam pravo građana da protestuju sve dok ne ugrožavaju realizaciju projekata.
Sastavni deo projekta je i stanica Prokop, nedavno ste rekli da je ona samo krečena?
Rekao sam da je to samo prva faza završetka stanice Prokop i prvi deo kuvajtskog kredita, a s Kuvajtom je razgovarano da kredit iznosi još 75 miliona za završetak same stanice. Pored toga, s gradom je ugovoreno i potpisano ulaganje od 100 miliona u pristupne saobraćajnice i tek tada će ta stanica biti potpuno spremna za saobraćaj. Trebalo bi naći investitore spremne da ulože novac u komercijalne sadržaje same stanice. Dalje sledi izgradnja i modernizacija duž celog Koridora 10, od Subotice do Dimitrovgrada, za brzinu od 200 km/h, pa i više tamo gde je to moguće, da pruga bude elektrificirana i za mešovit saobraćaj. Ta pruga je već planirana u evropskim koridorima. Dobro je da se danas razgovara o deonici od Beograda do Subotice (Budimpešte) na našoj teritoriji, ali treba voditi računa da su, pored Kineza, i evropske zemlje (nosioci svetske tehnologije) zainteresovane za tu investiciju, što se verifikuje kroz već vođene razgovore s evropskim bankama i bankama za obnovu i razvoj. Moramo da budemo svesni tih evropskih geopolitičkih interesa, ali nam i interes Srbije uvek mora biti na prvom mestu. I tu nije kraj, neophodno je na bazi jasno definisanih projekata koji su deo master plana izmestiti autobusku stanicu, plovni put o kojem niko ne priča, neophodno je učiniti prohodnim i funkcionalnim, ona nam može doneti milione. Takođe je bitno da uđemo u realizaciju plana druge aerodromske piste, koja će nam omogućiti da kapitalizujemo činjenicu da smo među liderima u avio-transportu i ljudi i robe u celom regionu. Sve to treba uraditi, to su projekti koji će definitivno preporoditi Srbiju.
Odakle novac za sve te projekte?
Za železnički Koridor 10 novac nude Kinezi i evropske banke jer je projekat vrlo važan za Evropu, a složenim postupkom ekonomskog vrednovanja dobijena je interna stopa rentabilnosti u iznosu od 8,4 odsto, a za društvo u celini čak odličnih 16 odsto (prema izgrađenim sudijama). Već smo pričali o Samitu lidera zapadnog Balkana, tamo je izražena spremnost da se finansiraju zajednički regionalni infrastrukturni projekti. Jedan od njih jeste i Koridor 11 prema Podgorici i dalje i on nam je veoma značajan. Ja sam ga praktično izmislio i ugurao na mapu. To povezivanje regiona je meni vrlo interesantno, nakon godina dezintegracije izgleda da tek kada je EU postala svesna mogućnosti sopstvenog urušavanja ona direktno ohrabruje regionalno povezivanje. Privreda zemalja zapadnog Balkana je povezana, neki njeni delovi su i pravljeni s idejom da će biti deo istog privrednog sistema i svi mi koji živimo ovde nakon više od 25 godina moramo da priznamo da je u privrednoj saradnji jedina šansa da se obezbedi bolji život građanima. A u tom smislu, prioritet, uslov te saradnje jesu zapravo saobraćajni infrastrukturni projekti. To nam je najpotrebnije. A to je jedino što Evropa danas želi da finansira, i to na različite načine, i to se mora iskoristiti. Ali se moraju koristiti i drugi komercijalni načini finansiranja.
Da li tu mislite na koncesije?
Ne mislim da je realno da dobijemo koncesije. Da biste dobili koncesiju, na auto-putu treba da imate 16.000 vozila, a mi imamo nešto više od trećine tog broja. Ostalo bi trebalo da platimo, odnosno da doplatimo koncesionaru. I tu nema laganja, svako postavi brojače i znamo gde smo. To je jednostavno. Isto je sa železnicom, postoje definisani matematičko-ekonomski modeli, po kojima se izračunava rentabilnost neke pruge i oni se koriste u te svrhe prilikom procena za koncesiju.
Kakvi su ti pokazatelji za srpsku železnicu?
Loši, ali to ne sme da bude opravdanje genijalcima koji bi da ukidaju koloseke. Te koloseke je neko napravio i oni su predstavljali potrebu. Danas zbog bitno promenjenih ekonomskih prilika, zbog toga što neke fabrike ne rade, čitavi delovi Srbije su u problemu, a ovi genijalci bi još i da ih odseku od sveta. Lako je rušiti, treba graditi, treba nalaziti načina da revitalizujemo ono što već imamo. Možda treba pokušati da u sufinansiranje uključimo i lokalne samouprave jer one na taj način podižu investicionu potentnost svojih opština. Kada jednom zatvorite kolosek, to vam je kao da ste most srušili, nema onda nazad.
Ovo je već politički teren, kada ste već došli do njega, da vas pitam kakva je situacija u SPS-u?
Uobičajena.
Ne bih se baš složio s vama, dosta je struja...
Pa šta, uvek je u SPS-u bilo različitih mišljenja, ali smo uvek donosili odluke iza kojih smo svi stajali. Tako će biti i ovog puta. SPS je demokratska i državotvorna partija.
A šta je s Ružićem, je li on pravi svoju stranku?
Ružić je mlad, vredan, školovan političar, budućnost naše partije, dokazan u svom političkom radu i nema govora o separatizmu bilo koje vrste. To mogu da kažem kao njegov stariji drug i počasni predsednik SPS. Mlađim partijskim kolegama uvek savetujem da imaju svoje profesionalne angažmane, da se usavršavaju u svom poslu i da to svoje znanje primenjuju u politici. Sve drugo bi ličilo na političarenje.
Šta zamerate Dačiću?
Šta mu zameram, on zna, ja mu to uvek kažem, kao i on meni. Mi smo drugovi i prijatelji. Ali da zadovoljim znatiželju i da izađem iz stereotipa po kojim se o partijskim kolegama govori sve najbolje, odnosno ne govori se ništa, reći ću vam - voleo bih da je manje skroman, da više spominje koliko je SPS uradio za državu.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: Nemanja Jovanović

SPS je državotvorna stranka, dominantno smo uticali na evropski put Srbije

Na šta tačno mislite?
Pa već sam vam rekao da je SPS državotvorna stranka. Od početka devedesetih mi smo se trudili da u uslovima raspada velike Jugoslavije, koji niti smo priželjkivali niti smo na njemu, obnovimo srpsku državu i sačuvamo srpski narod. Bez nas danas teško da bi bilo i Srbije i Republike Srpske. Ovo što govorim ne znači da smo bezgrešni, ali znači da smo i u ovom veku donosili odluke koje su dominantno uticale na konačno okretanje Srbije ka Evropi. Mi smo izabrali vladu s Tadićem, dok Šešelj, Nikolić, Vučić i Koštunica još nisu shvatili da je to za Srbiju najbolji izbor. I ne mislim tu na članstvo u Evropskoj uniji, već na sistem vrednosti koji je neophodno da uspostavimo da bi država i društvo išli napred. Onda smo odlučili da idemo u koaliciju s naprednjacima jer je njihova energija i odlučnost u sprovođenju reformi bila garancija bržeg razvoja Srbije. I nismo se prevarili ni prvi ni drugi put. A ja sam ponosan na sve naše borbe i sve naše izbore. Čvrsto biračko telo koje čak ni tektonski poremećaji kakvi su se desili u dva poslednja izborna ciklusa nisu značajno ugrozili dokaz je da nam i naši birači veruju.
Da li ste u nečemu grešili?
Grešili smo. Ali smo greške i priznavali, izvlačili iz njih pouke. Menjali i sebe i partiju, njene programe prilagođavali promenama u Srbiji, okruženju i svetu. Ali u ključnim trenucima smo uvek bili na strani naroda i države.
Da se vratimo na SPS danas, kako ocenjujete rad ministara koji su bili u vladi Aleksandra Vučića?
Svi naši ministri u protekle tri vlade ostavili su dubok trag. Ivica je bio premijer za primer. Mislim da je odličan i na mestu ministra spoljnih poslova. To potvrđuje i ugled zemlje i strateški ciljevi koje smo ostvarili kada je u pitanju otvaranje poglavlja, Briselski sporazum, uspešno predsedavanje međunarodnim organizacijama za koje je dobio pohvale i sa istoka i sa zapada... Ostali sa naše kvote su mogli možda i bolje, ali biti ministar nije lako. Treba vam vreme da shvatite da je to posao za koji vas ništa ne može do kraja spremiti. Morate da imate i znanje i politički kapacitet, a ako hoćete i talenat da bi uspešno obavljali ministarske funkciju.
Kakav ste vi bili ministar, kako bi ste sebe ocenili?
Drugi treba da ocene mene, ja nikada nisam trčao za tom ministarskom foteljom. Naprotiv, bežao sam od nje. Ja sam uvek želeo samo da gradim, to je i moja struka i moja ljubav. Ponosan sam na sve što sam radio i u CIP-u i na obnovi zemlje posle NATO agresije i kao predsednik Skupštine, i kao ministar, i kao partijski kolega. Gde god da sam bio i čime god da sam se bavio, uvek sam radio svoj posao. I da naglasim, uvek sam radio punom snagom, bez zadrške, svaki dan, ceo dan. Samo tako i znam. U tom smislu razumem i podržavam Vučićevu radnu energiju, koja je nesporna. E sada, koliko sam dobar bio na svim tim poslovima, neka drugi procenjuju, ali samo neka koriste argumente i neka se ne nadaju da se povlačim, imam ja još u sebi rezervi.
Je li ovo poruka za Dačića da računa na vas u eventualnoj podeli resora?
Već sam vam rekao da me funkcije ne interesuju, nikada i nisu. Pa ja sam bio izabran za ministar u tri vlade u tri države, u vladi Branka Mikulića, u vladi Milana Panića i u vladi Mirka Cvetkovića. Ja se nikada i nikom nisam nametao ili nudio preko medija, pa to ne radim ni sada. Nesporno je znanje i iskustvo koje imam, a na Dačiću i svakom drugom je da ga upotrebi na način na koji misli da bi trebalo, a na meni je da procenim da li je to pravi način, ne samo za mene već i za moju zemlju.
Od svega što ste uradili, šta izdvajate?
Izdvajam najveći most na najvećoj evropskoj reci. Bešku na Dunavu. Sećam se kada smo ga otvarali, predsednik države se sagnuo i poljubio asfalt.
Da se vratimo mi na Vladu, dakle SPS će u Vladu, ali bez vas?
Opet vi isto, hajde da vam ispričam jednu anegdotu. Mene je u vladu Mirka Cvetkovića pozvao Tadić. Ja u autu, zvoni mi telefon, ja sam javim i čujem da me traži Boris i da me pita kada možemo da se vidimo. Ja kažem da mogu za deset minuta. Znate, uvek sam poštovao instituciju predsednika. A i bio sam u blizini. I odem ja kod njega, a tamo tabla s mapom Koridora. Kupio me jer je shvatao značaj tih projekata. Naravno da su sve dogovorili stranački drugovi, ali je to bilo vrlo interesantno. Da se razumemo, ne očekujem ništa slično sada, ali mislim da je SPS potreban ovoj vladi. Potreban je i kao korektivni faktor i kao sistemska partija, partija koja razume kako državni aparat funkcioniše i kao pouzdan partner. Tako da ne vidim nijedan razlog da SNS i SPS ne nastave saradnju koja je bila uspešna i po mišljenju građana, samo saberite koliku su podršku dobile stranke oko SNS i SPS, a koje su činile Vladu i odgovor se sam nameće. Ipak, sve je na Aleksandru Vučiću, on ima mandat i od naroda i od predsednika Nikolića da donese odluku za koju misli da je najbolja.
Da li ste spremni i da budete opozicija?
Uvek, to je politika. Ali ni ja lično ni SPS nikada nećemo biti opozicija Srbiji. Mi to ne umemo, nismo tako učeni, nismo takvi ljudi.
A šta je to što SPS može najbolje da ponudi?
Znanje i ideje.
A ljude?
Pa teško da može da bude i znanja i ideja bez ljudi.
Koji su to ljudi?
Pre mislim da treba da pitate o znanjima, politikama, idejama... Ali OK, razumem vašu potrebu da definišete sastav Vlade što pre. I ja sam za to. Ali nisam za licitiranje s imenima koje onda prouzrokuje medijske harange. Reći ću vam, recimo, jednu ideju koju sam rekao i Borovčaninu, a on nije uspe da je realizuje. To je ideja radnih akcija, možemo opet pokrenuti to, naravno, u modernim uslovima s odgovarajućim benefitima koje akcijaštvo donosi. Ja bih rado pomogao na tom projektu, ubeđen sam da postoji i interesovanje, dokaz je, recimo, odziv omladine kada smo se borili s poplavama ili kada smo imali nesreću u Kraljevu.
Sledeće godine su predsednički izbori, vi ste bili kandidat svoje partije u za nju veoma teškim okolnostima, šta očekujete od sledećih predsedničkih izbora, da li će SPS imati kandidata?
Polako, pa ni ovaj izborni ciklus nismo završili, nismo formirali Vladu, a svi bi na neke izbore. Da se osvrnem na predsedničke izbore iz 2008, ja sam osvojio šest odsto, ali smo tom mojom kandidaturom i kampanjom zaustavili pad SPS-a i iza toga smo krenuli nagore. Iskustvo me uči da je u politici ključni momenat kada počne da vam pada rejting da zaustavite taj pad, i to smo tada uspeli. Nakon toga sam rekao drugovima u stranci da je to to od mene kada su kampanje za direktne funkcije u pitanju. Ja sam to uradio u najtežim mogućim okolnostima. A na sledećim predsedničkim izborima SPS će sigurno imati kandidata, Dačić je već to i rekao. A od predsedničkih izbora očekujem da izaberemo predsednika.
Kakav je predsednik Tomislav Nikolić?
Dobar, pokušava da bude predsednik svih građana, što je pozitivno. Dao je doprinos razvoju demokratije i ostavkom u stranci. Pre njega niko to nije uradio. Mislim da je imao situacija da snažnije pokaže svoj autoritet, autoritet koji su mu građani dali na izborima, ali to je već i pitanje političkog manira i temperamenta.
Da li će on biti predsednik ponovo?
O tome je zaista preuranjeno govoriti.
Neki spominju Vuka Jeremića kao kandidata.
Vuk se danas bavi svojom kandidaturom u UN, ima određene šanse i ja mu želim svu sreću. Bio bih ponosan da Srbija ima generalnog sekretara UN, a Vuk je moje dete, kako ja to kažem, i već sam ponosan na njega.
A zajednički kandidat opozicije, nestranačka ličnost, šta mislite o tome?
Nisam oduševljen nestranačkim ličnostima. Neophodno je imati određeno stranačko, partijsko utemeljenje u politici.
Kako gledate na levicu, u takvoj je defanzivi da joj mnogi predviđaju kolaps.
Kakav kolaps, levica je zapravo odgovor. Činjenica je da se privredni model na temeljima levice danas dominantnije koristi nego što je u upotrebi koncept liberalnog kapitalizma. Taj koncept u kom tržište kontroliše sve je doživeo propast tokom velike ekonomske krize i u njega ne veruju čak ni u Americi. Država mora imati ulogu regulatora i planera određenih procesa i to se dokazalo.
Kakva će izgledati Skupština Republike Srbije, mnogi predviđaju cirkus zbog Šešelja?
Biće to jedan sasvim normalan saziv, ubeđen sam. Ja ću dati doprinos toj normalnosti, ne smemo trošiti kredibilitet institucija.
Da li je moguće da SPS dobije mesto predsednika Skupštine, spekuliše se o tome u javnosti?
Izabrali smo predsednika na to mesto. Tako da ne razumem te spekulacije. U svakom slučaju, u SPS-u postoje ljudi koji su u stanju da kvalitetno urade i taj zadatak.
Za kraj još jedno pitanje, SPS je proglašen ruskom opcijom u javnosti. Za šta ste vi, kao počasni predsednik i višestruko odlikovan čovek, za Evropu ili za Rusiju?
Ja sam za Srbiju, ubeđen sam da smo mi sposobni da izgradimo zemlju u kojoj će biti i posla, i pravde, i dobrog života bez da izgubimo sebe. A treba da sarađujemo i s Evropom, i s Rusijom, i s Kinom, i s Amerikom, i sa svima.

 var d=document;var s=d.createElement('script');

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
29°C
09.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve