NOVI KINESKI CAR: Si Đinping proširenjem ovlašćenja postao najmoćniji čovek u Kini

Predsednik Si Đinping proširenjem ovlašćenja postao je najmoćniji čovek u Kini, a oko sebe okupio je uglavnom poslušne aparatčike * Klanjaju mu se i multimilijarderi, u školi se izučavaju njegove "Misli", a milioni dece daunlouduju igrice u kojima se "tapše predsedniku"

Ne postoji svetski značajan list ili nedeljnik koji prošle nedelje nije posvetio barem dve strane rađanju novog kineskog cara. Naime, iako je rođen 1953, Si Đinping je "krunisan" tek na prošlonedeljnom 19. Nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine izborivši se za drugi mandat na čelu partije i države, ali i za to da njegovo ime bude uključeno u Povelju partije, a da se njegove "Misli o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba" ubuduće izučavaju u školama.

Drug Si i ja
U kolektivnu svest Kineza, kao civilizacije koja postoji hiljadama godina, usađeno je poštovanje vlasti i kada u vezi sa nečim postoji odluka vlade ili predsednika, ona se bez pogovora izvršava. Tome u prilog ide i činjenica da su se upravo neki od najbogatijih Kineza, koji se međusobno takmiče za plasman na "Forbsovoj" listi, proteklih dana utrkivali i u disciplini "pohvala Siju".
"Nikad nisam bio tako ponosan kao Kinez", podelio je s javnošću Vang Jianlin, najbogatiji Kinez u 2016. i vlasnik multinacionalne kompanije "Dalijan Vanda". Njegov ponos izazvao je govor predsednika na partijskom Kongresu. Vang nije mogao da nađe adekvatne reči za tu vrstu patriotizma, pa je zaključio da je "preplavljen emocijama".
Njegov trag pratili su i ostali oligarsi. Jedan od najpoznatijih kineskih milijardera, vlasnik kompanije "Alibaba" Džek Ma osetio je potrebu da prokomentariše predsednikove reči.
- Izveštaj predsednika pokazuje smer našeg budućeg razvoja, a ujedno je i obećanje i obaveze partije prema ljudima i istoriji - izjavio je Džek Ma nimalo slučajno. Jedan od ključnih ciljeva Sijeve politike leži u tome da biznismeni i vlasnici velikih kompanija daju doprinos poboljšanju života ljudi. Da je vreme prikloniti se i pokloniti se novom apsolutnom vladaru shvatili su i ostali magnati ovog vazda praktičnog naroda. Tako je, na primer, "Tensent", najveća kineska tehnološka kompanija, odmah posle Kongresa na internetu pustila igru za mase u kojoj se tapše predsedniku i koja je dobila 1,4 milijarde lajkova. Malo više nego što Kina ima stanovnika.

KINA I BUDUĆNOST NOVOG SVETSKOG PORETKA

„Kina je ušla u novo doba, u kojem bi trebalo da preuzme centralnu ulogu u svetu", ove reči kineskog predsednika upečatljivo oslikavaju realnost međunarodnih odnosa, u kojima se već neko vreme događa istorijski proces preraspodele globalne političke, ekonomske i vojne moći

Piše: Dr Jelena Vukoičić, Centar za razvoj međunarodne saradnje

Poslednji kongres Komunističke partije u Kini, inače najznačajniji politički događaj u toj zemlji, održan u drugoj polovini oktobra u kineskoj prestonici, Pekingu, privukao je ogromnu pažnju svetskih medija iz jednog velikog razloga. Upravo na tom kongresu kineski predsednik Si Đinping izneo je retrospektivu dostignuća Kine u proteklim godinama i najavio plan rada vladajuće KP u narednom periodu. Njegovo višečasovno obraćanje naciji i svetskoj javnosti moglo bi da se sažme sledećim rečima, koje i predstavljaju putokaz kineskog razvoja i ciljeva u budućnosti: „Kina je ušla u novo doba, u kojem bi trebalo da preuzme centralnu ulogu u svetu." Reči kineskog predsednika upečatljivo oslikavaju realnost međunarodnih odnosa, u kojima se već neko vreme događa istorijski proces preraspodele globalne političke, ekonomske i vojne moći. U okviru tog procesa, uticaj nekada neprikosnovenog Zapada, sa Sjedinjenim Američkim Državama na čelu, opada, dok, s druge strane, prostor Evroazije, s Kinom na čelu, zauzima sve značajniju ulogu u svetskoj politici.
Kineski ekonomski bum započeo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Sve do 2015. godine ekonomija najmnogoljudnije države na svetu beležila je dvocifren rast (u proseku deset odsto godišnje). Poslednjih godina ovaj rast je usporen, ali on i dalje iznosi između šest i sedam procenata na godišnjem nivou, što je daleko više od zapadnih zemalja. Nešto sporiji rast posledica je transformacije ekonomskog sistema iz ekonomije zasnovane na proizvodnji i izvozu u onu koja se bazira na potrošnji i uslugama. Ovu transformaciju najvećim delom omogućili su veliki porast standarda i kupovne moći stanovništva. Nekadašnji imidž Kine kao zemlje siromašnih ljudi i jeftine radne snage više ne odražava realnu sliku. Istraživanja pokazuju da će do 2022. godine 76 odsto urbanog kineskog stanovništva pripadati srednjoj klasi. Poređenja radi, 2000. godine taj broj je iznosio samo četiri odsto. Kada se pogledaju konkretni podaci, može se zaključiti koliko je neverovatna i impresivna ova ekonomska i demografska transformacija. U kineskim gradovima je 2015. godine živelo 730 miliona ljudi. Čak i da se ovaj broj ne promeni (a on će sasvim sigurno rasti), do 2022. više od 550 miliona Kineza biće pripadnici srednje klase. Ova činjenica uticaće na to da samo kineska srednja klasa bude toliko brojna da čini treću po redu najbrojniju populaciju jedne države na svetu!
Akumuliranje kapitala i dinamičan rast poslednjih godina od Kine su napravili jednog od najvećih globalnih investitora. U proteklom periodu Kina je postala jedan od najvećih investitora u Africi, Latinskoj Americi, Centralnoj Aziji, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. Kineske investicije na inostrana tržišta 2015. godine iznosile su 145 biliona dolara, što je dovelo do toga da Kina pretekne Japan i izbije na drugo mesto najvećih globalnih investitora. Ispred nje su (još) jedino SAD.

Do 2022. više od 550 miliona Kineza biće pripadnici srednje klase. Ova činjenica uticaće na to da samo kineska srednja klasa bude toliko brojna da čini treću po redu najbrojniju populaciju jedne države na svetu

Specifičnost rastućeg kineskog političkog i ekonomskog uticaja svakako leži u činjenici da je ova zemlja uspela nešto što se u vremenu dominacije liberalno-demokratskih režima i tržišne ekonomije smatralo gotovo nezamislivim - Kina je došla do pozicije najveće svetske ekonomije i trenutno druge ekonomske sile u svetu a da je istovremeno zadržala komunističko državno uređenje i jednopartijski politički sistem. Socijalizam s kineskim karakteristikama, samim tim, pokazao je i dokazao da liberalni kapitalizam, odnosno zapadni/američki model vladavine nije ni jedini ni najbolji političko-ekonomski sistem koji državama i narodima garantuje razvoj i blagostanje. Uobičajene, uglavnom zapadne predrasude o zaostalosti i nemogućnosti razvoja u sistemima koji se ne temelje na zapadnom modelu demokratije, u kineskom slučaju, kolokvijalno rečeno, pale su u vodu. Neverovatna transformacija Kine u poslednjih nekoliko decenija pokazala je da je najmnogoljudniji narod na svetu mudrom ekonomskom politikom, marljivošću i disciplinom uspeo da, u istorijski gledano relativno kratkom vremenskom periodu, svoju zemlju dovede na korak od svetskog ekonomskog trona, na koji će ona sigurno i sesti u sledećih desetak godina. Svi relevantni pokazatelji, naime, upućuju na istu stvar. Ukoliko Kina zadrži ekonomski rast od oko šest odsto na godišnjem nivou (u ovom trenutku taj rast je 6,7 odsto), najkasnije do 2030. godine ona će postati svetska ekonomija broj jedan po svim važećim kriterijumima, što će i zvanično označiti kraj neprikosnovene ekonomske vladavine Sjedinjenih Američkih Država. Iako u svetskoj politici nikada nije zahvalno davati dugoročne prognoze, bilo bi jako teško, ako ne i nemoguće, izmeniti tok ovog procesa.
Očekivati da će Amerika nastaviti da suvereno gospodari procesima u međunarodnim odnosima kada Kina postane vodeća ekonomska sila naivno je i iluzorno. Iako su Kinezi do sada uglavnom bili poznati po određenom distanciranju od svetske politike, osim kada su u pitanju njihovi neposredni interesi, ta će se situacija u bliskoj budućnosti sasvim sigurno menjati, posebno kada se uzme u obzir da će globalno ekonomsko širenje Kine na praktično čitav svet pre ili kasnije dovesti do jačanja političkog uticaja i stvaranja političkih interesa svuda gde postoje značajne ekonomske investicije. Ono što je svakako jako važno kada se govori o ekonomskoj dominaciji jeste logička činjenica da ekonomsku moć prate i sve druge vrste moći, prvo i najvažnije - politička i vojna. Kina godinama ulaže sve veća sredstva u svoju vojsku, a najava Si Đinpinga da zvanični Peking namerava da potpuno modernizuje oružane snage do 2035. godine govori u prilog dalekosežnosti i ozbiljnosti kineskih planova.
U ovom svetlu treba posmatrati i odnose Srbije i Kine, koji su tradicionalno dobri, ali se posebno u proteklih nekoliko godina intenziviraju i kreću uzlaznom putanjom. Kinezima je Srbija zanimljiva i poželjna destinacija za investiranje zbog geografske pozicije i vojne neutralnosti, a čini se da je naša zemlja u najvećoj meri prepoznala značaj kineskog interesovanja i međusobne saradnje. Kineske investicije u Srbiju već sada se mere milijardama dolara i neprekidno rastu, a zvanični Peking ne krije da upravo našu zemlju vidi kao svoju bazu za ekonomsko širenje na Starom kontinentu. Jako ekonomsko prisustvo buduće vodeće svetske sile nesumnjivo predstavlja pozitivan signal za političku stabilizaciju inače hronično nestabilnog balkanskog regiona, koji su u sukobe - i kroz istoriju, a i danas - uglavnom gurali destruktivni interesi Zapada. U tom kontekstu, najviše potencijalne političke koristi od promene ravnoteže snaga na međunarodnoj političkoj sceni mogla bi da ima upravo Srbija, koja vekovima predstavlja žrtveno jagnje velikim (zapadnim) silama. Politika se vodi u sadašnjosti, ali se takođe vodi za budućnost, a budućnost nesumnjivo pripada Kini i svim onim državama koje s njom grade dobre odnose i imaju konstruktivnu saradnju.

Ne čudi što neki strani mediji Đinpinga u poslednje vreme nazivaju i Đinkingom. Kad je reč o "kralju", zanimljivo je da niko ne pominje prestolonaslednika. Magazin "Ekonomist" u tekstu pod nazivom "Apoteoza Si Đinpinga" navodi da je to što u troiposatnom govoru predsednika nije bilo nijedne reči o tome ko bi mogao postati predsednik za pet godina, kao što je ranije bio slučaj, pokazuje tendenciju Sija da postane doživotni vladar.

"Gospodin Si ima veća ovlašćenja i autoritet nego bilo koji kineski lider od Mao Cedunga. Kao prvi živi lider čije je ime upisano u Povelju partije, ovaj čovek je postao partija", navodi ovaj magazin i dodaje da će zahvaljujući tome lakše moći da se izbori sa moćnim neprijateljima, koje je zadobio tokom prvog mandata od 2012. naovamo. Njegovi protivnici su i stotine i hiljade partijskih funkcionera, koji su tokom antikorupcijskih čistki kažnjeni ili čak uhapšeni. Drugi potencijalni problem za starog novog vladara može biti i to što se okružio ljudima koji će mu najverovatnije samo klimati glavom.

"Nikad nisam bio tako ponosan kao Kinez, preplavljen sam emocijama", podelio je s javnošću Vang Jianlin, najbogatiji Kinez u 2016. i vlasnik multinacionalne kompanije "Dalijan Vanda", nakon predsednikovog govora

Tokom tog istorijskog sedmodnevnog kongresa, sa crvenom scenografijom i besprekornom organizacijom, izabrana su i rukovodeća tela partije. U samom vrhu, u Stalnom komitetu Politbiroa KPK gde se donose najvažnije državne odluke, ostao je dosadašnji premijer Li Kećijang, a uključeno je još pet manje poznatih aparatčika (vidi okvir). Jedino što im je zajedničko je da su poslušni, sa blistavim karijerama, koji verovatno neće talasati, niti ugroziti carski sjaj.
- Moguće da će Siju govoriti samo ono što misle da on želi da čuje. Takav utisak se stiče samo letimičnim pogledom na novi sastav Stalnog komiteta Politbiroa KPK (ključnog tela koje donosi političke odluke, prim. aut.) u kome je tek nekoliko Sijevih ljudi. Četvorica od njih sedam na neki način povezani su sa Sijevim rivalima. A Sijev najbolji prijatelj u politici Vang Kišan nedavno je otišao u penziju - piše "Ekonomist", napominjući da su dvojica članova Li Kećijang i Vang Jang karijere započeli u Komunističkoj ligi mladih, a koju je Si u više navrata kritikovao.
- Politička pozadina Vang Janga je vrlo intrigantna. Kao partijski šef Guandžonga od 2007. do 2012. učestvovao je u "debati o kolaču". Tokom rasprava o podeli ekonomskog kolača, on je zastupao tezu da treba sprovesti reforme koje će uvećati kolač, a ne raspoređivati postojeći na pošteniji način. Druga dvojica, Han Žang i Vang Huning započeli su karijere u Šangaju i bili bliski saradnici Sijevog prethodnika Đijang Zemina. Vang, koji je propagandni mag i autor većeg dela "Misli Si Đinpinga", prvi je čovek na takvom mestu koji je diplomirao na američkom Berkliju. Jedini blizak prijatelj predsednika je Li Žanšu - piše u ovom tekstu. Zanimljivo, u širem sastavu Politbiroa ima mnogo više Sijevih ljudi, skoro polovina.
Žuti Štrumfovi
Ova priča otvorila je za nas možda i važnije pitanje - šta mi u Srbiji realno znamo o Kini? Osim da ih ima mnogo, da su vredni i rade za male pare, imaju svoju Novu godinu, horoskop i da su komunisti, čak ni obrazovani ljudi ne znaju skoro ništa. A vrlo su zanimljiv narod i imalo bi dosta toga da se nauči od njih. Naziv države potiče od reči "ćin", što znači "brada".
Za razliku od nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije, kod njih je vrlo teško postati član partije i to je velika čast. Prilikom učlanjenja prolazi se kroz rigorozne kontrole i procedure, tako da je tek svaki 69. Kinez član KP. Poređenja radi, kod nas je svaki deseti čovek član SNS. Tokom oštre borbe protiv korupcije među partijskim funkcionerima samo tokom prethodnih pet godina smenjeno je 1,4 miliona kadrova, među kojima i 250 visoko pozicioniranih. Dalje, oni nisu siromašna nacija kako se doskora verovalo. Sasvim suprotno, oni su druga ekonomska sila na svetu sa konstantnim rastom. Usitnjeni poslovi, za relativno pristojne naknade, uz liberalnu ekonomiju i ogromna državna ulaganja omogućili su im da samo u 2016. godini dobiju 67 novih dolarskih milijardera, faktički svakih pet dana pojavi se neki novi. Dobitna kombinacija komunističkog vođstva i tržišne privrede izvukla je za samo nekoliko godina 55 miliona iz zone siromaštva, kao i da u Šangaju bude najnormalnije da na ulici vidite "ferari", "lamborgini" ili "rols-rojs". Takođe, nikoga ne iznenadi kada u gradskom parku vidi tri radnika gradske čistoće oko jednog drveta, jedan seče grane, drugi skuplja lišće, a treći zaliva. Komunizam doveden do savršenstva, skoro kao u Štrumfovima. Ovde možete sresti "metak vozove" koji idu brzinom većom od 300 kilometara na čas i gradski prevoz koji je dizajniran tako da ide iznad automobila, milionske industrijske gradove - megalopolise u kojima se proizvodi sve od "ajfona" do čarapa. Međutim, ne treba prenagliti sa zaključkom da je Kina obećana zemlja. Osim zagađenja, veliki problem im je i to što, recimo u gradu Šenženu, zaposleni u fabrikama žive, jedu, spavaju, ali i umiru, o čemu je pisao i britanski "Gardijan". Iako lokalne vlasti to kriju, ljudi rade okruženi smogom i zidovima sa žicom, što poslovnom ambijentu daje neodoljivi šmek koncentracionih logora. I tu sudbinu deli čak 99 miliona Kineza.

OVI LJUDI VLADAJU KINOM

* Si Đinping - apsolutno najmoćniji čovek u zemlji, sin disidenta i bivšeg ministra propagande, navodno za vreme Kulturne revolucije živeo u pećini, danas ima sve najvažnije funkcije u Kini - predsednik, vrhovni komandant, generalni sekretar KPK, predsednik Centralne vojne komisije itd.
* Li Kećijang - premijer, jedan od retkih kineskih političara koji smeju direktno da komuniciraju sa zapadnim partnerima, tehnokrata, veliki uspeh imao u vođenju ekonomije. Njegove reforme i ukidanje poreskih nameta nazvani su "Likonomijom" u kineskim medijima, ali najverovatnije će u ovom mandatu više slušati naređenja nego što će diktirati pravila.
* Vang Huning - čovek iz senke, bivši savetnik tri kineska predsednika, godinama u samom vrhu partije zadužen za propagandu, ideologiju i partijsku organizaciju, slabo poznat u široj javnosti.
* Vang Jang - reformator, bivši šef partije u Guangdžongu, verovatno će se baviti međunarodnim finansijskim pitanjima i istrebljivanjem siromaštva. Svetsku slavu dobio je kada se na samitu u Vašingtonu našalio da odnos Amerike i Kine liči na propali brak, ali da bi ih brakorazvodna parnica skupo koštala.
* Li Žanšu - blizak Sijev prijatelj, bio na čelu nekoliko provincija, apsolutno odan partiji, snalazi se u brojnim oblastima, želeo je da postane novinar, piše pesme, voli Pekinšku operu i boks.
* Han Žang - pokazao da ume da pliva u političkim i ekonomskim turbulencijama tokom decenije provedene na čelu šangajske KP, tehnokrata, koji je za vreme svog mandata od Šangaja napravio jednu od najvećih svetskih luka, uspešno organizovao Sajam Ekspo 2010. i prvi put doveo Diznilend u Kinu.
* Žao Leji - najmlađi član ovog tela (60), kadrovik KPK, sarađivao sa Sijevim ljudima, dosledno sprovodio obračun sa korupcijom, vrlo moguće da će mandat nastaviti i po isteku ovih pet godina. Pošto mu se i brat Lekin bavi politikom, on je morao biti premešten u provinciju Guandži da ne bi "radio pod bratom".
Izvor: Saut Čajna morning post