PORTRET, SANDA RAŠKOVIĆ: Srbestina

Od oca je nasledila jednu danas retku vrlinu: govorio je smireno, istovremeno i duboko emotivno. Ali je stekla i jednu autentičnu, koja bi dolazila do izražaja kad bi se naljutila: "Jezik mi je brži od pameti." A nijedna od ove dve osobine se u politici ne cene. Naprotiv.

Po sopstvenom iskazu dobro se snalazi među šerpama, kolege koje je poznaju tvrde da se dobro snalazi i u ordinaciji, ali politika očito nije (p)ostala oblast njenog uspešnog snalaženja. Sanda Rašković Ivić, tek druga žena politički lider u Srbiji, ili se nije snašla među političkim gladijatorima ili je jednostavno odbila da i dalje deli surovosti te muške arene. "Ženi nije lako biti na čelu stranke jer je to sada nešto sasvim novo i za muški i ženski deo stranačke populacije, da treba da primaju naređenja od žene. Moj način je drugačiji od načina predsednika Koštunice, ja sam mnogo otvorenija i želim da razgovaram o svemu. To se ljudima dopada, ali neke pomalo i plaši."

Njena ostavka na mesto predsednice DSS-a usledila je samo tri dana nakon što je ova stranka proslavila 24. rođendan i dvadesetak dana pošto je ona javno demantovala medijske najave da će podneti ostavku. Povod je Sandino protivljenje da stranački odbori sklapaju koalicije sa naprednjacima na lokalu. To sigurno nije bio i razlog jer je koliko u martu ove godine imala drugačiji stav: "Na nivou republike - nikako. Na nivou nekih lokalnih samouprava, zašto da ne. Komunalna pitanja, kao kopanje kanala i dečji vrtići, nemaju nikakve veze s politikom." S obzirom na njenu doslednost, povod je samo sakrio razlog.

Da li je Sanda ipak zalutala u politiku, "delatnost" koja nije imanentna osobama iz visoke klase i porodica koje pripadaju elitističkim krugovima?

Da li je Sanda ipak zalutala u politiku, "delatnost" koja nije imanentna osobama iz visoke klase i porodica koje pripadaju elitističkim krugovima? Raškovići su do polovine osamdesetih bili vrlo ugledna primoštenska porodica, i među Srbima i među Hrvatima. Međutim, samo nekoliko godina kasnije zamašno materijalno bogatstvo koje su njeni roditelji lekari decenijama stvarali svojim profesionalnim i marljivim radom nestalo je u roku od nekoliko meseci. Veliku porodičnu vilu u Primoštenu su raspomamljeni nacionalisti najpre opljačkali, potom zatrpali gradskim đubretom i na kraju spalili. Posle javne peticije za izgon porodice Rašković iz njihovog dugogodišnjeg prebivališta, stan u Šibeniku je poharan do golih zidova. Veliki privatni stan u Zagrebu, u kojem je Sanda živela sa mužem i dvoje dece, oduzet je, a ona je, gotovo bez odeće, izbačena, noću, na kišu, a potom šutirana ulicama! Oba ova stana bila su opremljena probranim stilskim antikvitetima koje je Sandina majka, inače Hrvatica, godinama prikupljala. Otac je u Šibeniku imao impresivnu biblioteku koja je brutalno uništena, a nisu mu dozvolili čak ni da uzme svoju bogatu dugogodišnju prepisku s nekim od najuglednijih mislilaca današnjice.

Sve ovo je moralo da ostavi duboke tragove na dr Rašković Ivić, ali i da postane inspiracija za bavljenje politikom. "Razgovori s mojim ocem su presudno uticali na moju politiku!", rekla je svojevremeno, apstrahujući da su iste surovosti presudno uticale na sudbinu i život njenog oca Jove Raškovića. Ipak, od njega je nasledila jednu danas retku vrlinu: govorio je smireno, istovremeno i duboko emotivno. Ali je stekla i jednu autentičnu, koja bi dolazila do izražaja kad bi se naljutila: "Jezik mi je brži od pameti." A nijedna od ove dve osobine se u politici ne cene. Naprotiv.

Prešla je gotovo neprimetno put od zagovornika ulaska Srbije u EU, kao član Saveta za evropske integracije Vlade Srbije, do ljutog evroskeptika, što joj je i bio bazični predizborni pledoaje za ovogodišnje izbore

Traumatični predlošci njenog političkog angažmana nesumnjivo su uticali i na naglašenu prosrpsku orijentaciju i naginjanje nadesno, što joj je često spočitavano te je u jednom intervjuu otvoreno rekla: "Da, ja sam Srbenda, za mene je to kompliment. Nije to stvar nacionalizma nego ljubavi prema vlastitoj naciji i vlastitoj državi. Moj otac je bio Srbenda, a šta njemu možete prigovoriti?! Meni je to, možda, ostalo od Hrvatske. Srbendama su nas zvali u Hrvatskoj, ali vidim i ovde u Srbiji, nekog Srbina koji je patriota, kome je jako stalo do srpstva..."

Ipak, da i među "Srbendama" može biti razlika pokazao je Šešelj koji ju je nemilosrdno napadao - da je ustaški agent, da je bila udata za Hrvata i da bi "ukoliko bi ikada došla na vlast mogla da bude podložna ucenama zbog činjenica da njen sin živi među srpskim neprijateljima u Hrvatskoj". Spočitavano joj je i da ima ambicije da bude srpska Kolinda... Nije se previše osvrtala na Šešeljeve napade iz njegovog tradicionalnog arsenala, ali je oštro reagovala na optužbe i s njegove strane, ali i one iz okruženja demokratske provenijencije da je kao komesar za izbeglice sebi dodelila pola miliona dinara prilikom lokalnih izbora na Kosovu. Zbog čega je i smenjena početkom 2003. godine, čemu je više kumovalo to što nije uživala preterano Đinđićevo poverenje i naklonost.

Prešla je gotovo neprimetno put od zagovornika ulaska Srbije u EU, kao član Saveta za evropske integracije Vlade Srbije, do ljutog evroskeptika, što joj je i bio bazični predizborni pledoaje za ovogodišnje izbore. Tu njenu nedoslednost ili politički otklon naročito je potcrtala jedna problematična izjava - da je "teška srca" morala da kaže da je Republika Srpska Krajina morala da dođe pod jurisdikciju Hrvatske. No, tradicionalno loše pamćenje ovdašnjeg biračkog tela joj je išlo naruku, pa je uz pomoć Dveri uspela da DSS vrati u parlamentarni život Srbije, što će joj i te kako biti jak argument ako se do naredne izborne skupštine DSS-a predomisli pa se ponovo kandiduje za mesto predsednika stranke. A od te mogućnosti nije odustala, pa bi misija ove Srbestine još neko vreme mogla da političku scenu Srbije čini zanimljivijom.

TRI JEZIKA i TROJE DECE

Rođena je 1956. godine u Zagrebu. Odrasla je u Šibeniku, medicinu diplomirala u Zagrebu 1980. godine, a doktorirala u Beogradu 1993. Član svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva i humanitarne organizacije "Žene pomažu ženama". Govori engleski, francuski i italijanski jezik. Udata je za matematičara Aleksandra Ivića, profesora i člana SANU, što je bio i njen otac, psihijatar Jovan Rašković, lider Srba iz Hrvatske. Majka je troje dece.} else {