SLUČAJ NOVINARA I ONIH KOJI TO NISU

 Petnaest godina je prošlo od ubistva Slavka Ćuruvije do momenta kada je Specijalno tužilaštvo 2014. godine podiglo optužnicu za njegovo ubistvo

U početku svega beše - vest. Novost. Nazovite to kako hoćete. Nešto novo. Valjda se zato i ovo što čitamo zovu novine. Nekada sama reč kaže. Kažu da je ona, vest, tu još od doba starog Egipta. Kažu da su je prenosili trgovci koji su putovali s Istoka na Zapad, i svi drugi na sve četiri strane sveta. Tako je oduvek. Vest - jedina prava vrednost ovog našeg posla. Suština, koje više nema.

Umesto suštine, proklamacije o slobodi novinarstva, pravima, udruženjima, politici... O tome kako je nekada bilo bolje. Kratko pamćenje i gomila stavova. Ništa novo. Nema vesti tu. Žal za prošlim vremenima, pomeren koncept u glavama i mrtvilo. Profesija koja više ne postoji i ambicije koje su još žive. Da se opet bude nešto što je bilo pre trideset, četrdeset... deset godina. Da se bude korisni korektiv "demokratske vlasti", sa bezbrižne kote nezavisnog novinara, takoreći intelektualca. Poštena inteligencija na radnom zadatku zaštite pravih vrednosti, moralnih vertikala društva. Vaše pravo da znate sve. Dobar slogan, odviše ambiciozan, ali dobar.

 Zar je sve moralo da sačeka 2014. godinu i ima li tu malo njihove odgovornosti? Istih onih koji će danas reći da je on bio žrtva režima, poredeći njegovu poziciju sa svojom danas

U nekom udžbeniku o samoupravnom socijalizmu piše da su društveno-politički radnici - novinari, "jedan od oblika spoljne kontrole nad organizacijama udruženog rada". Nijednom rečju se ne pominje vest. Ona tada nije bila bitna. Jedino bitna je bila dogma i s njom u vezi udobna sinekura za društveno političkog radnika. Vest se kreirala, nije se za njom tragalo. Kao ni za istinom. Sve su to bile suvišne stvari, nepotrebne, nezgodne, sa tendencijom narušavanja životnog komfora. Istine, vesti i sve s tim u vezi znaju narušiti jednu prirodnu samoupravnu harmoniju koja je vladala decenijama u organizacijama udruženog rada koje okupljaju široke narodne mase. Društveno-politički radnik/novinar bio je kao anesteziolog, koji po potrebi u krvotok ispušta otrov koji neće ubiti pacijenta odmah, ali će ga umrtviti. Na duži rok je svakako već mrtav.

Nažalost, i toga je bilo. Mislimo na mrtve. Devedesetih su neki ljudi stradali zato što su se bavili vestima. Jedan od njih bio je Slavko Ćuruvija, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina". Ubijen je 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao u centru Beograda. Od tog dana biće uskoro dvadeset godina. Dve decenije nismo uspeli da sudski okončamo ovaj slučaj, iako manje-više svi znaju ko je ubica i ko je naručilac. Petnaest godina je bilo potrebno da se podigne optužnica i da se pred sud izvedu četvorica bivših funkcionera Državne bezbednosti. Šta se desilo od 5. oktobra 2000. do 2014 . kada je Specijalno tužilaštvo podiglo konačno optužnicu. Gde su bili silni "slobodni novinari", perjanice slobodne reči da dignu profesiju na noge, da prestanu novine da izlaze makar na jedan dan. Zar je sve moralo da sačeka tu 2014. godinu i ima li tu malo njihove odgovornosti? Istih onih koji će danas reći da je on bio žrtva režima, poredeći njegovu poziciju sa svojom današnjom. Licemerno i bez problema će se preći preko činjenice da osim slikanja i par tužnih neiskrenih floskula izrečenih za svaku godišnjicu, malo je koga interesovala istina. Niko nije rekao npr. Borisu Tadiću ili njegovom Rišeljeu, Mikiju Rakiću: "Nađite, bre, ko je ubio Ćuruviju i Pantića. Kako vas nije sramota?! Bojkotovaćemo vas, nećete postojati za srpske medije dok se taj slučaj ne reši." Naravno da nije bilo moguće ni zamisliti takvu situaciju. Lakše je bilo imati te ljude za prijatelje. Bude neka tezgica, neki grant ovde ili onde, opušteno ćaskanje uz kapućino, jer svi smo mi ipak prokleto cool. Na lepo se čovek lako navikne, a račune će neko već platiti.

Da se vratimo na početak teksta, vest i onaj slogan - Vaše pravo da znate sve. Nema od toga ništa, teško da će ga i biti. Ne možete to očekivati od ljudi koji se danas kriju iza novinarske profesije.