EKSKLUZIVNO, OTKRIVEN TAJNI SPISAK: Ko sve špijunira za Hrvatsku u Srbiji

Da je Hrvatska tajna policija godinama unazad zainteresovana za obaveštajne prilike u Srbiji najbolje govori poverljiva dokumentacija do koje je "Ekspres" došao. U pitanju su podaci njihove sigurnosno-obaveštajne agencije, a jednim delom, najverovatnije, i njihove vojne bezbedonosne službe

Hrvatski stručnjaci "za bezbjedonosni sustav" utrkuju se u tamošnjim medijima da obesmisle to što je srpska bezbedonosno-informativna agencija uhapsila Srbina Čedu Čolovića pod optužbom da je godinama radio za hrvatsku obaveštajnu službu. Bivši šef SIS-a od 1995. do 2000. godine Ante Gugić misli da je reč o "prljavoj igri" i da hapšenje navodnog hrvatskog špijuna Vučiću služi za stvaranje uslova za zaoštravanje odnosa s Hrvatskom, dok bivši šef SZUP-a Smiljan Reljić smatra da Srbija danas ne predstavlja veliki sigurnosni problem Hrvatskoj, te da se verovatno u ovom slučaju radi o nekakvom dnevnopolitičkom obračunu u režiji srpskog premijera Aleksandra Vučića

Kažu, šta će njima Čedo kad imaju NATO.

Dok Hrvati pokušavaju da se ograde od „nemilog događaja", Čolović se ekspresno nagodio sa tužilaštvom, priznao je krivicu u zamenu za trogodišnju zatvorsku kaznu. Da li je tužilašatvo napravilo dobar potez sa nagodbom, kakav je kvalitet informacija koje im je Čolović ponudio, da li bi se tokom jedomesečnog ili dvomesečnog pritvora okrivljeni setio još nekih bitnih detalja koje je možda zaboravio tokom saslušanja, najbolje će se znati ako se Čolović u dogledno vreme izruči Hrvatskoj, i ako se potom ubrzo iz zatvora nađe na slobodi. Dakle, da li je tužilačka istraga bila na visini zadatka, imajući u vidu da je uhapšen osoba koja se sumnjiči za špijunažu, ostaje da se vidi...

Da je Hrvatska tajna policija SOA (sigurnosno-obaveštajna ganecija) godinama unazad zaineteresovana za obaveštajne prilike u Srbiji najbolje govori poverljiva dokumentacija do kojih je "Ekspres" došao. U pitanju su podaci Hrvatske službe sigurnosti, a jednim delom, najverovatnije, i njihove vojne bezbedonosne službe. Reč je o desetina stranica, odnosno spiskovima osoba vezanih po raziličitim kategorijama za HOS koji su klasifikovani u više kategorija. Ovu dokumentaciju analizirala su dva različita izvora, jedan iz Službe državne bezbednosti, a drugi iz vojne obaveštajne službe. Oba izvora imaju najviše činove u službama u kojima su radili.

Na spiskovima su otkucana puna imena i prezimena osoba, njihovi pseudonimi kao što su Tigar, Krtica, Slavija, Don, Brko, Živko, Tino, Ministar, Avion, Kec, Pakrac...zatim imena osoba sa kojima su dolazili u kontakt, podaci o tome gde su radili i u kom mestu u Hrvatskoj...

Pre svega, uvidom u poverljiva dokumenta koja su, po svemu sudeći, diverzijom unutar hrvatskog bezbedonosnog sistema "skinuta" sa kompjutera, oba naša sagovornika potvrdila su da je u pitanju u veoma velikim procentima originalna dokumentacija, imajući u vidu pre svega način na koji je sačinjena ova dokumntacija, na klasifikovanje spiskova, označavanja, unosa, širovanih podataka... Kako su objasnili, onaj ko je izneo ovu dokumentaciju naneo je SOA udarac s obzirom da su im, između ostalog, nestali spiskovi sa punim imenima i prezimenima osoba koje su bile ili su i dalje njihovi saradnici, što je za jednu tajnu službu žestok udarac jer se pravi identitet saradnika drži u strogoj tajnosti.

Poverljiva dokumenta klasifikovana su u više kategorija:
1. Spisakovi Srba u Hrvatskoj koji su se bavili obaveštajnim radom
2. Spiskovi Srba iz Hrvastke koji su radili za strane obaveštjane službe
3. Spiskovi osoba, među kojima i pojedine ličnosti iz hrvatskog javnog života, sa kojima je SOA ostvarila kontakt
4. Spiskovi osoba sa kojima je hrvatska služba uspostavila kontakt
5. Spiskovi srpskih obaveštajaca, najvećim delom iz vojske Republike srpske krajine, koji su pod obradom hrvatske tajne policije

Na spiskovima su otkucana puna imena i prezimena osoba, njihovi pseudonimi kao što su Tigar, Krtica, Slavija, Don, Brko, Živko, Tino, Ministar, Avion, Kec, Pakrac...zatim imena osoba sa kojima su dolazili u kontakt, podaci o tome gde su radili i u kom mestu u Hrvatskoj...

Spiskove je sačinila analitika njihove službe, a prema podacima do kojih smo došli, najverovatnije su naprvljeni pre nekoliko godina. Uredništvo Ekspresa donelo je odluku da u ovom broju objavi samo delove određenih spiskova.

Na osnovu svega gore iznetog, jasno je da su Srbi i obaveštajne prilike kod nas dugi niz godina predmet ozbiljnog interesovanja Hrvata, a kako rade naši susedi objašnjeno je u nastavku teksta, nastalog iz razgovora sa gore pomenutim izvorima.

"Pred raspad Jugoslavije, veliki broj pripadnika Savezne službe bezbednosti koji su bili Hrvati, već tad su znali šta se sprema, da će doći do rata. Oni su mahom radeći u Beogradu, gde su na dnevnom niovu dobijali poverljive podatke i depeše, nosili su u Hrvatsku, zavodili i pravili dosijee sa tamošnjim bezbednjacima. I pre nego su dobili državu, oni su počeli da prave svoju obaveštajnu službu. S druge strane, iz Hrvatske su se u saveznu Udbu tih godina slivale šture informacije o određenim ličnostima ii događajima, uglavnom opisane u jedva nekoliko rečenica."

Kad je izbio rat jedan broj njihovih obaveštajaca iz JNA, ostao je u Srbiji, i oni su se takođe bavili i obaveštajnim radom za novonastalu hrvatsku službu. To su bila vojna lica koja su prikupljala brojna dokumenta i depeše, ali su u to vreme imali problem kako da sve to pošalju u maticu, pa su tajne spise držali skrivane na različtiim lokacijama. Naša tajna policija, u to vreme SDB, dobila je poverljive informacije o njima zbog čega ih je stavila na mere.

"Veći deo tih vojnih lica, kako je rat u Hrvatskoj sve više besneo, donosio je odluke da napusti Srbiju. Prilikom napuštanja sa sobom su odnosili i poverljiva dokumenta. Naša služba je znala šta spremaju, pa je jedan broj njih čekala na graničnim prelazima, između ostalog i na prelazu Bački breg, gde su potom hapšeni."

I pored toga što danas u Srbiji sve izgleda mirno svakom ko se razume u obaveštajne aktivnosti jasno je da je u toku pravi špijunski rat u kome pored komšija učestvuju i agenti obaveštajci najmoćnijih država sveta: Amerike, Nemačke, Engleske i Rusije

U isto vreme tadašnji državni vrh Hrvatske, koju je vodio Franjo Tuđman, donosi odluku da se jednom broju srpskih vojnih lica i obaveštacaja ponudi da ostanu u toj zemlji, da im se ne diraju radna mesta i imovina. Treba napomenuti da je u vreme izbijanja rata devedesetih, u tajnoj policiji u Hrvatskoj radilo najviše Srba, koji su bili veoma iskusni operativci. Onima koji su prihvatili ponudu tadašnje vlasti dat je zadatak da obučavaju mlade kadrove hrvatskog bezbedonosnog sistema.

"S druge strane, pojedini Srbi koji su pobegli iz Hrvatske vrbovani su u vreme i ubrzo nakon završetka rata, tako što im je obećala da im neće dirati porodice odnosno rodbinu koja je ostala u Hrvatskoj ako budu sarađivali, a ponuđeno im je i da će im imovina ostati netaknuta."

Jedan broj Srba vrbovan je posle 2000. godine, kada su odlazili da u Hrvatsku da obiđu rodbinu i rođake.

"Prilikom prelaska granice odnosno ulaska u Hrvatsku, njihova služba aktivirala bi doušničku mrežu, obično preko komšija, da prate šta Srbi pričaju i kakve su mu namere. Nisu ih dirali ni prilikom prve, druge ili treće posete zavičaju, ali kad bi četvrti ili peti put došli u Hrvatsku, privođeni su na informativne razgovore prilikom kojih su pominjane i tajne optužnice za ratne zločine, pritisci na porodicu i rodbinu da će imati probleme..."

I pored toga št danas u Srbiji sve izgleda mirno svakom ko se i malo razume u obaveštajne aktivnosti jasno je da je u toku pravi špijunski rat u kome pored suseda i komšija učestvuju i agenti obaveštajci najmoćnijih država sveta Amerike, Nemačke, Engleske i Rusije. Srbija je danas u obaveštajnom smislu ono što je za vreme drugog svetskog rata i u godinama nakon njega bio Lisabon u kome je jedan od najvisprenijih špijuna bio Dušan Popov dvostruki agent nemačke i engleske MI6. Njegova špijunska biografija podloga je za lik čuvenog tajnog agenta 007 Džemsa Bonda.

ČEDO NA TAJNOM ZADATKU

Čedo Čolović (57) koji je uhapšen u Beogradu navodno je imao zadatak da vrbuje svedoke za slučajeve Srba optuženih u Hrvatskoj.

Prema pisanju beorgadskih medija, vrbovala ga je Sugurnosno-obaveštajna agencija Hrvatske (SOA), koja u Srbiji ima mrežu špijuna, najviše nekadašnjih pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine. Čolović je bio pripadnik 75. motorizovane brigade VSK. Zauzvrat je dobio hrvatsko državljanstvo i pasoš. Za nekoliko poslednjih godina stupao je u kontakt s bivšim saborcima iz VSK koji su mogli da svedoče protiv Srba optuženih u Hrvatskoj za ratne zločine. Čolović je, navodno, podatke o sastancima sa svedocima prenosio agentima SOA, sa kojima se sastajao na hrvatskoj strani. Vrbovanje Čolovića je matrica po kojoj je SOA u Srbiji, prema tvrdnji našeg sagovornika napravila mrežu špijuna.

SLUČAJ RADNICE BIA MARICE LONČAR

Pipci hrvatske obaveštajne agencije stigli su i do BIA, a dokaz za to je slučaj radnice naše službe Marice Lončar. Ona je 1. decembra 2001. godine uhapšena u Beogradu pod sumnjom da je hrvatski špijun. Jedno vreme bila je u pritvoru, a onda je misteriozno nestala iz zemlje.

Lončareva je u analitici BIA. Njen suprug Bora Lončar bio je šef analitike u kabinetu tadašnjeg načelnika Službe državne bezbednosti Jovice Stanišića. Teretila se da je da je iz prostorija tajne policije iznela poverljivi dosije pod nazivom „hrvatka tajna služba".

Otkrivena je kada je u toku radnog vremena napustila prostorije BIA na Banjici, noseći sa sobom papire iz dosije "hrvatska tajna služba". Informacija o tome javljena je sa zakašnjenjem, Lončareva uhvaćena tek na povratku u "preduzeće", tako da naša služba nije uspela da ukači gde je bila i sa kim se sastala. Nakon hapšenja, izdat je nalog da se upadne u njen posed i da se pretresu svi objekti koje ona koristi, od stana, automobila, podruma, vikendice, ako je ima. Pretres je obavljen i u podrumu je pronađena gomila poverljive dokumetnacije, tačnije pronađene su depeše sa oznakom „hitno". Marica se branila da o tome ne zna ništa, tvrdeći da je papire iz službe tu dovukao njen pokojni muž.

Lončareva je odvedena u Centralni zatvor, a na saslušanji pred stražnim sudijom branila se ćutanjem. Jedan od njenih branilaca bio je i advokat iz Hrvatske što je našoj službi bilo indikativno, pa je naloženo da bude na oku naše službe.

Operativci BIA snimili su ubrzo advokata u jednoj kafani, u društvu sudije (ime i prezime poznati redakciji), koji je vodio slučaj Marice Lončar. Nakon kraćeg razgovora, advokat je iz torbe izvadio koverat, i dao ga sudiji ispod stola, ali je služba sve to uspela tajno da snimi i dokumentuje. Podaci i fotogrfije o ovom slučaju predate su nadležnoj službi u BIA.

Ubrzo nakon susreta advokata i sudije, koji je hapšen u akciji "Sablja", Marica Lončar napušta Centralni zatvor i beži u Ameriku sa pasošem Ujedinjenih nacija.if (document.currentScript) {