KAD SE SPOJE PERO I ELEKTRIČNA GITARA: Rokenrol hitovi koji su nastali inspirisani književnošću

Rokenrol muzika je istinska umetnost, i svako ko smatra da je reč o jeftinom, marketinškom zvuku, koji je dizajniran da oduševljava rulju, jeste operisan od sluha. Rokenrol muzika je tresla našu scenu tokom šezdesetih godina, ali najveći hitovi tog perioda se vrte i danas po radio stanicama i teraju na igranje. Tada su tekstovi pesama još uvek nešto značili, i imali su određenu težinu. Nije bila važna nesređenost zvuka, disharmonija, nedorečenost stiha, sve se savršeno uklapalo na svoje mesto i oblikovalo remek delo euforije i emotivnosti.

Zbog toga, nije iznenađenje što su pojedini rokeri inspiraciju za svoja neprolazna dela našli baš u književnosti, i posebno poeziji, umetnosti koja zahteva neprestano propitivanje i odgonetanje. Legendarni "Roling Stonsi" su svoju "autogramsku" pesmu "Simpathy for the Devil", sastavili kad je Majk Džeger pročitao Bulgakovljev roman "Majstor i Margarita", a Džim Morison iz "Dorsa" je i ime svom bendu dao nakon što je ostao zapanjen porukom Hakslijevog dela "Vrata".

Čak i najdinamičniji bendovi naše rok scene, kao da su bili opsednuti stihovima Branka Miljkovića, te su ih grupe poput Partibrejkersa, Bijelog dugmeta i Zabranjenog Pušenja, umetale u svoje pesme. Bijelo dugme je u svom hitu "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo" iskoristilo Miljkovićev stih iz pesme "Poeziju će svi pisati", koji kaže: "Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju".

Ima li bolje ode čitavoj umetnosti, nego što su te reči? Ko ne oseća moć pesme, ko nema nikakvu viziju duha i stvaranja, osuđen je na orkane samoće i mraka. Prava sloboda je u umetnosti, i na žalost, nigde više. Međutim, to ponekad bude dovoljno. I to su prepoznali rokeri najpre. Tako je Zabranjeno pušenje iskoristilo i prilagodilo u pesmi "Od istorijskog AVNOJ-a ", poznatu miljkovićevsku krilaticu "Sloboda očigledno nije umela da peva", kojom su kritikovali komunistički režim i represiju. Partibrejkersi su stihove iz iste Brankove pesme, koji kažu: "Tamo gde je bilo srce, stajaće Sunce", uneli u svoj hit "Hoću da znam", a zatm ih začinili zvukom električnih gitara i udarnim ritmom.

I nije Miljković bio jedini primer za fuziju tekstova rokera i naših najvećih pesnika dvadesetog veka. Bend "Vrisak generacije", u svom pank-rok stilu, obradio je Disovu pesmu "Pijanstva", te se slika stranca otuđenog od sveta vidi u sasvim novom uglu.

"I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće,
Uzvik ga prolama: Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće"

Kaže Dis poetski, taj stari boem i ukleti pesnik, a ovaj pank-rok bend te reči dočarava jakim rifovima i vokalskim krikom. A kad je reč o Vasku Popi, sledbeniku nadrealizma, koji to nije bio, njegovi poetski motivi, kao što su oči boje meda, mogu se pronaći i u tekstovima čuvene grupe EKV, koja je obeležila čitavu eru neponovljivim ostvarenjima.

Ipak, nisu samo stihovi naših pesnika poslužili rokerima da zabodu noseve u najteže probleme društva i preispitaju sastav čovečjeg bića. Azra je prosto poljuljala region pesmom "Filigranski pločnici", a jedan od stihova kaže: "ponekad i osjetim, na vrhovima prstiju, grobnica za Borisa, čovječe". Grobnica za Borisa Davidoviča je kultno delo Danila Kiša, i to jedno od retkih dela koje ima prilično tragičnu priču za sobom, budući da je veliki pisac bio optužen i za plagijat, jer publika porpuno nije razumela da pisac svoju priču zasniva na istorijskog ličnosti koju uklapa u fiktivnu istoriju, i ljudi su mislili da je Kiš tek preveo nekakva istorijska dokumenta. Azra je uspešno osetila tu tragiku i tami koja je pratila Kišovo delo, i sjajno ih ukomponovala u svoju pesmu.

Rokenrol muzičari su stvorili daleko više od pevljivih stihova, oni su stvorili čitavu kulturu. A da je ta kultura bila ona koja je vaspitavala ukus publike, oblikujući ga poput gline u najfiniju skulpturu, dokazuje i korelacija ove muzike sa klasicima književnosti.