PRAVAC POTOČARI: Srebrenice, izvini zbog ovog srpskog deteta koje su ubili Naser Orić i njegovi "borci"

Tri hiljade sedamdeset šest ljudi je ubijeno u ratu s teritorije opštine Bratunac. Za njihovu smrt niko nije odgovarao i nije se izvinio

Spustila se tišina na Bratunac. Ćutnja. Ćutnja koja predugo traje.
Traje još od Božića devedeset treće.
Tri hiljade sedamdeset šest ljudi, staraca, žena, dece ubijeno je u ovom ratu s teritorije opštine Bratunac.
Juče je bila đženaza u Srebrenici. Stotine novinarskih ekipa prošle su kroz Bratunac. Nijedna se nije zaustavila. Prošli su tuda i neki dobro poznati Srbi iz Beograda. Ni oni nisu zastali u Bratuncu. Šta će u Bratuncu kad u Bratuncu nema kamera? Koje će ih slikati i njihove slike poslati u svet.
2.
Novinarska ekipa u kafani kod Draška Šekarića „Bate" izaziva čuđenje. Na Bratunac su svi zaboravili.
Srvatili bi, „ali nemaju ti kad", što bi rekao moj drug Petronije.
Nema ih da svrate u Bratunac o Zalazju, gde je ubijeno 69 Srba. Ili o Bjelovcu, Fakovićima. O Sikiriću, gde su ubili 54-godišnju Obreniju Radić, i da ne govorimo. I ne samo nju nego i Zoru, Dragu... nabraja žena vlasnika pečenjare.
Ljudi koji sede u kafani su još u crnini. Teško im je izvući reč. Ovde je smrt domaća životinja.
Đedo Miladinović je oran za razgovor. Iz njega govori ljutnja.
„Ovde ti je narod platio za vrijeme rata, a posle rata još više. Dvadeset muslimana dobije pomoć, a dva Srbina. Odavde su Srbi prinuđeni da se isele. Nikome više ne vjerujemo. Nemamo kome da se obratimo. Ja sam iz Ježeštice. Prije rata sam imao kamion, traktor, freze. Sad nemam ništa. Kad je neko na samrti, molimo Boga da umre po lijepom vremenu. Vozio sam da sahranim mrtvu staricu kojoj su poginula u ratu dva sina. Vojnim kamionom stodesetkom. Ispala je sa sandukom iz kamiona koji se zaglavio. Morali smo je sahraniti tu pored puta. To je bruka. Maline u kolicima spuštamo da prodamo. Ili čekamo da nam dođe neki musliman s traktorom. Deset ljudi je zajedno konkurisalo za jednu frezu i ništa nismo dobili. Nemamo vode. Vodu vozimo s Drine. Nemam ništa protiv što oni dobijaju, i treba da dobiju, ali ovako ljudi se sele."

Foto: Oksana Toskić

Šta je za Božić 1993. Naseru Oriću skrivilo šest žena i trinaest muškaraca starijih od šezdeset godina? Ubili su sve koji se nisu povukli za taj krvavi Božić. Ubili su mačke i pse. Bili su to srpski psi i mačke

3.
Kemal Mehmedović, vojnik blizak Naseru Oriću, doneo je u Srebrenicu dvanaest srpskih glava.
Da li je među nima bila i glava Lazara Veselinovića, koja prema svedočenju dr Zorana Stankovića nikad nije pronađena. Veselinoviću je bila odsečena i ruka. Ni ona nije pronađena. Šta je za Božić 1993. Naseru Oriću skrivilo šest žena i trinaest muškaraca starijih od šezdeset godina?
Ubili su sve koji se nisu povukli za taj krvavi Božić.
Ubili su mačke i pse.
Bili su to srpski psi i mačke.
Neđo Nikolić svedoči da su tada napali Kravicu s tri hiljade i dvesta vojnika.
Naser Orić je na konju jahao Kravicom.
Obaškić Ljubica je imala sedamdeset pet godina.
Erić Njegoslav je bio 1911. godište. Njemu je, kaže doktor Stanković, metak prošao kroz usta i izašao na potiljak.
Pošto su se povukli vojnici 28. divizije Nasera Orića, ništa nije ostalo čitavo. Pre neki dan je umro čuveni crtač i profesor Likovne akademije Dragan Lubarda. Jurodiv, kakav je bio, u klompama i dugom crnom džemperu, sede duge brade i kose, hoda po razgaženom snegu i ponavlja: „Ne rat, ne rat..."
Dragan je bio iz sela Sijerka s Romanije.
„Ne rat", ponavljam za njim.

Foto: Oksana Toskić

Stotine novinarskih ekipa prošle su kroz Bratunac. Nijedna se nije zaustavila. Prošli su tuda i neki dobro poznati Srbi iz Beograda. Ni oni nisu zastali u Bratuncu

Molim fotoreporterku Oksanu da me slika na bratunačkom groblju. Groblju na kojem uvek ima onih koji dolaze da pale sveće.
„Šta imate Vi sa ovim grobovima", pita Oksana.
Ja ćutim. Odavno me ćutologom zovu. Ćutim, a najradije bih kriknuo. Kriknuo do neba da moj se krik čuje sve do Terazijskog grebena.
Previše toga, Oksana. Mnogo zajedničkog.
„Malčice sam mrtav, al' ništa ne smeta,
Smrt je samo mana u očima sveta."
A na Ilijašu grupa „Meraklije" peva „Krvav Božić" Naseru Oriću.
„Ko na Božić u Kravice dođe,
Naser Orić nije Karađorđe.
Ostaviše i Božić i slavu
Samo živu da izvuku glavu.
A na stolu torte i kolači,
Da pojede ko je bio jači", lupa šargija.
Samo za Nasera Orića i njegovo društvo, koje je mesec dana pre pada Srebrenice napustilo Srebrenicu.

Foto: Oksana Toskić

Samo Srbi na plus trideset pet mogu da jedu prasetinu. Iz kuhinje kroz zadnji ulaz šmugnu čovek preplašenog lica. „Ko ti je ovaj?", pitam. „To ti je jedan musliman. Kaže da mu je žena bolesna pa joj prepisali prasetinu."

4.
Vraćamo se na praseće pečenje tek skinuto a ražnja. Časti gazda Draško. Samo Srbi na plus trideset pet mogu da jedu prasetinu.
Iz kuhinje kroz zadnji ulaz šmugnu čovek preplašenog lica.
„Ko ti je ovaj?", pitam.
„To ti je jedan musliman. Kaže da mu je žena bolesna pa joj prepisali prasetinu."

Foto: Oksana Toskić

Izvinite zbog Nasera Orića, koji vam se nikada neće izviniti. Izvinite zbog rahmetli baba Alije Izetbegovića, koji je sve dogovorio. Izvinite zbog Bila Klintona, Engleza i Francuza s kojima je dogovorio. Oni vam se nikad neće izviniti. Izvinite zbog onih Srba koji su u tom dogovoru učestvovali

IZVINJENJA SREBRENICI

Uvažene nene, daidže i amidže, što ste došle sa svih strana Federacije jer su vaši izginuli ratnici ovde doneseni i sahranjeni, primite moje izvinjenje.
Izvinjavam vam se u ime svog prijatelja Pera Makića, kome je glava odsečena i nabijena na vile.
Izvinjavam vam se u ime nepoznatog Srbina koga sam izvukao iz Save, glave razbijene maljem.
Izvinjavam vam se u ime 154 Srba odsečene glave širom Bosne, koje je dr Stanković obdukovao.
Izvinjavam vam se u ime starice rođene 1920. čiju sam glavu slikao u rukama dr Stankovića.
Izvinite zbog 132 mrtvih Srba koji bi došli da se izvine, a koje sam slikao u Mrkonjić Gradu.
Izvinite zbog Jasenovca, Pribilovaca, Jadovna; izvinite u ime ostataka poklanog naroda koji je morao da napusti svoja spaljena ognjišta.
Na bratunačkom Gradskom groblju služen je parastos za više od 3.000 srpskih civila i vojnika iz Srednjeg Podrinja koje su pripadnici muslimanskih snaga ubili u proteklom ratu. Mogli biste i tamo da svratite. Niste tamo bili.
Deset hiljada Srba je ubijeno u Sarajevu. Ubijali su Caco, Juka, Ćela, Kinez, Kimina i svakakav ološ u naseljima koje su kontrolisali. Najveći deo organizatora, sa Alijinim Bakirom na čelu, sada je na vlasti i redovno na TV ekranima traži „rezoluciju o Srebrenici". Traže da se svim Srbima natakne legalno omča za vjeki vjekov. Izvinite, uvažene nene, daidže i amidže, šezdeset odsto vaših zločinaca je poznato. Na najmonstruoznije načine ubijali su nejač po Sarajevu. Mali broj je simbolično osuđen ili proglašen ludim.
Da li su vam pričali, uvažene nene, o posudi sa izvađenim srpskim očima kada je „hrvatsko cvijeće" haralo na Drini?
Tada je nastala pesma: „Drino, vodo, ustavi valove, da pokupim kosti draganove." I tu je ubijeno 10.000 Srba. Među njima mnogo žena i dece.
Izvinite zbog Nasera Orića, koji vam se nikada neće izviniti.
Izvinite zbog rahmetli baba Alije Izetbegovića, koji je sve dogovorio.
Izvinite zbog Bila Klintona, Engleza i Francuza s kojima je dogovorio.
Oni vam se nikada neće izviniti.
Izvinite zbog onih Srba koji su u tom dogovoru učestvovali.
RAHMETULAHI ALEJHI RAHMETEN VASIJAH
PS:
Izvinjavam se, na kraju, našim vlastodršcima i svima koji su se pre mene izvinili. Iako se za ono što su nama uradili nikad niko izviniti neće. Za tolike žrtve i stradanja.
Bil Klinton je bio u Srebrenici.
Jeste li mu obezbedili Ovalni salon?
Ko je zamenio Moniku, Naser ili Bakir?
Zaslužio je to Mister Bin, najveći krivac za Srebrenicu.