BISTRA PAMET UVEK NAĐE PUKOTINU: Milivoje Mića Milošević (1930-2020)

Ma koliko u ovim korona vremenima očekivani, odlasci nekih vrednih ljudi, makar i u poznim godinama, uvek rastuže. Tako nas je i zatekla vest da je u 91. godini života od posledica koronavirusa preminuo filmski reditelj i scenarista Milivoje Mića Milošević.

Pišem ovaj tekst sa osećanjem duga prema Mići Miloševiću, ne sećam se zbog čega, ali kad god bismo se sreli oslovljavali smo se sa „predsedniče“. Radili smo u redakciji dnevnog lista „Borba“. On je bio već afirmisani filmski reditelj i scenarista, urednik kulturne rubrike, čovek koji je kod kolega starijih i nas mlađih izazivao veliko poštovanje. Mi mlađi smo pomno čitali njegove kolumne na kulturnoj rubrici, koje su samo po mestu objavljivanja bile novinski tekstovi, u suštini bili su to ogledi, prave studije na zadatu temu.

Mića Milošević nije bio zakopčana pojava. Dokazani filmadžija, autor nekoliko objavljenih spisa, bio je uvek nasmejan, bezbrižan i iznad svega voleo da se druži sa mlađima. Pažljivo je slušao šta pričamo, šta nas zanima, šta bi valjalo menjati u „Borbi“, starim komunističkim novinama opterećenim vremenom koje polako prolazi. Na naše primedbe da u „Borbi“ pa i u drugim novinama zbog komunističke diktature nema prostora da napišemo ono što bi svaki novinar na zapadu napisao i objavio, Mića Milošević bi nam očinski govorio: “Bistra pamet uvek nađe pukotinu, ne veliku, ali dovoljnu da iskaže ono što namerava“. Obavezno bi dodao: „Čitajte svaki dan, radite na sebi, u novinarstvu je veoma važna erudicija i uvek imati duha koji će vas razlikovati od običnog“.

Milivoje Mića Milošević završio je istoriju umetnosti, a celog života se bavio filmskom režijom, pisao je filmske scenarije i bio novinar. U svim medijima uz odlazak Miće Miloševića pisalo je da je snimio kultne filmove „Tesna koža“, „Nije nego“, „Drugarčine“, „Berlin kaput“... te da su njegovi dokumentarni filmovi „De Jongovi“ (1975) i „Žulj“ (1988) bili jugoslovenski kandidati za Oskara.

Povezane vesti - INTERVJU MAJA HERMAN SEKULIĆ: Ambasador srpske kulture

Režirao je jedanaest dugometražnih filmova i 23 dokumentarna. Napisao je više od trideset scenarija za dokumentarne i igrane filmove. Prvi film „Cerar“ (dokumentarni) snimio je 1963. godine, a poslednji, takođe dokumentarni, pravljen kao TV serijal „Tito - crveno i crno“, snimio je 2006. godine. Milivoje Mića Milošević je bio veoma uspešan u dokumentarnom filmu. Osvojio je sijaset domaćih i međunarodnih nagrada.

-Sa Mićom Miloševićem sam radio dva filma koje je on režirao - „Tesnu kožu“ i „Drugarčine“ - priča za „Ekspres“ glumac Milan Lane Gutović. -Mnogi zaboravljaju, a ne vidim da se to pominje u prigodnim tekstovima uz upokojenje Miće Miloševića, da je on zadužio srpsku i jugoslovensku kinematografiju. Film „Tesna koža“ je najgledaniji srpski i jugoslovenski film svih vremena. „Tesna koža“ je snimljena 1982. godine. Samo u Beogradu „Tesnu kožu“ je gledalo 500.000 ljudi, Beograd je u to vreme imao oko 1,5 miliona stanovnika. U Jugoslaviji niko ne zna koliku je gledanost film imao, jedino je nesporno da je bio bez premca najgledaniji - priča Gutović koji se prvi put pojavljuje kao Srećko Šojić, koji će posle postati znak prepoznavanja za mnogo šta u našoj filmskoj umetnosti, u TV serijama „Bela lađa“ i slično.

Filmska kritika je dočekala „Tesnu kožu“ na nož, „da je to površna priča o našoj stvarnosti, sa mnogo više mana nego vrlina“.

Režiser filma Mića Milošević im je tada odgovorio: „Spremni ste svakome da pucate u leđa jer životna stvarnost o kojoj govore mnogi filmovi, pa i ’Tesna koža’ ne komunicira sa vašim poimanjem filmske umetnosti. Vi verujete da film koji govori o životu nije po vašoj umetničkoj matrici.“

-Neshvatljivo je da su filmska kritika i javnost uopšte film „Tesna koža“ svrstali u komedije. Jer, to je istinska burleska o životu i društvenoj klimi tog vremena. Zamislite, doživotni niži knjigovodstveni službenik Pantić, igra ga Nikola Simić, ne može da napreduje jer mu to ne dozvoljava direktor Srećko Šojić, kojeg igram ja.

Direktor Srećko Šojić kraducka u preduzeću, u filmu se vidi da će on, kako se vreme i društvene okolnosti menjaju, krasti sve više. Da bi radnicima i javnosti zamazao oči, Srećko Šojić priređuje lumperajke u kafani, dovodi Lepu Brenu da peva, a on se šepuri. Ta logika raste, prima se, a ta epizodna uloga je postala u stvari glavna uloga, jer je publika prepoznala redosled važnosti u kom društvo živi - objašnjava Milan Gutović.

-Deo filma smo snimali u hotelu „Tašmajdan“ - seća se Lane Gutović i priča kako je Ružica Sokić htela da napusti snimanje filma zbog dijaloga sa njom „Ja sam iznenađen i uvređen“!

Povezane vesti - INTERVJU VIKTOR KIŠ: Šta to beše publika

Ta replika postala je lajtmotiv tih godina do danas. Ružici Sokić iz nekih razloga nije se dopadao taj moj dijalog sa njom, otišla je da se pakuje. Mića Milošević ju je na kraju ubedio da ostane.

Gutović objašnjava da je tako rođen filmski Srećko Šojić, najgledaniji lik u savremenoj srpskoj kinematografiji, odnosno filmskom serijalu. -Vizuelan „dizajn“ Šojića sa drčnim brčićima i đilkoškim šopom iznad čela dali su jedna šminkerka, mislim da se zove Dara, i glumac Nikola Simić u filmu „Tesna koža“ - završava Milan Lane Gutović.

Gutović još dodaje da je film „Drugarčine“, po briljantnom tekstu pisca Antonija Luleta Isakovića, pravio Mića Milošević, filmska kritika takođe svrstala u komedije. Neshvatljivo, jer taj tekst je čista tragedija.

Kao što sam već pomenuo, Mića Milošević je pratio šta pišu mladi daroviti novinari. Godine 2001. novinari Zoran Šaponjić i Aleksandar Stanković su objavili reportažu iz voza koji je išao od Bara do Beograda o Kinezima koji su došli u Srbiju. Mića je već sutradan razgovarao sa autorima reportaže i veoma brzo uz njihovu koscenarističku pomoć napravio film „Bar-Beograd via Peking“.

Svoj filmski opus Milivoje Mića Milošević završio je dokumentarnim TV serijalom „Tito -  crveno i crno“ 2006, što je verovatno najdosledniji prikaz Josipa Broza, poštujući činjenice i istorijski kontekst u kojem je živeo.

Godinu dana ranije Milošević je snimio svoj poslednji igrani film „U ordinaciji“, sa glumcima Srđanom Todorovićem, Nikolom Simićem i Tihomirom Stanićem.