Nova predstava za decu u "Radoviću"

Jedna vesela žablja porodica ima svoje malo putujuće lutkarsko pozorište. Kao što je "neki put - između dva rata“, pisac Brana Cvetković imao svoje putujuće pozorište "Branin ORFEUM“.

Tata Žabac, Mama Žaba, Ćerka Žabica i Sin Žapče putuju po svetu u potrazi za uvek novom publikom i vežbaju jednu horsku numeru. Svi su sjajni - samo jedan kvari pesmu...

Predstava "BRANIN ŽABLjI ORFEUM“, koja će premijerno biti izvedena u Malom pozorištu "Duško rdović" 22. septembra od 20h, a prva repriza sutradan, namenjena je najmlađoj publici od 2+ godina (trajanje do 40 minuta).

Branislav Brana Đ. Cvetković (1875–1942), bio je jedan od najpopularnijih srpskih humorista do Drugog svetskog rata. Rodio se u Kraljevom selu, kod Knjaževca, kao peto dete, od oca Đorđa i majke Ljubice. Sa porodicom se preselio u Beograd početkom 1876. godine, na Palilulu, gde je njegov otac kupio kuću. Gotovo ceo život proveo je u svojoj maloj kući u Hilandarskoj.  

U Beogradu je završio osnovnu (trajala je četiri godine) i srednju školu (tada se zvala realka i trajala je osam godina). U srednjoj školi njegov profesor crtanja, čuveni slikar Đorđe Krstić, zapazio je veliku Braninu nadarenost za likovnu umetnost i usmerio ga ka slikarstvu. Brana je dobio državnu stipendiju i 1893. upisao je Likovnu akademiju u Minhenu. Uporedo išao i na predavanja iz režije i glume kod čuvenog nemačkog glumca i reditelja, srpskog porekla, Joce Savića.

Pisao je pesme, pripovetke, komedije i drame, epigrame, anegdote, aforizme, feljtone, eseje, izrađivao karikature, scenografiju za pozorišne predstave, slikao... Bio je i glumac i reditelj i upravnik svog pozorišta. 

Rekonstrukcija Narodnog pozorišta: Troškovi porasli za 30 miliona dinara

Subotica

Subotica

Scena 11.08.2023. 17:20

Rekonstrukcija Narodnog pozorišta: Troškovi porasli za 30 miliona dinara

Brana Cvetković je u literaturu ušao i kao pisac za decu, a u poslednjim godinama života vratio se stvaralaštvu za najmlađe. Najveći deo svog umetničkog stvaralaštva podario je pozorištu.

Nakon studija slikarstva, kao i glume i režije kod J. Savića, nadalje se usavršavao, prvo u Narodnom pozorištu, pa onda u uglednim putujućim pozorištima, s kojima obilazi celu tadašnju Srbiju. Kada mu je dosadilo da stalno putuje, kao vrlo mlad dramski umetnik i književnik (imao je samo 24 godine), odlučio je da osnuje svoje pozorište, koje bi stalno boravilo u Beogradu.

Njegovo pozorište počelo je sa radom 20. avgusta 1899. godine pod nazivom Orfeum i u početku je izvodilo predstave u hotelu Balkan, Đorđa Pašone. Zgrada i danas postoji na uglu ulica Makedonske i Braće Jugovića. Potom je 1900. godine dopunio naziv pozorišta, preimenovavši ga u Branin orfeum. Već naredne, 1901, odlučio se za konačan naziv, Branino pozorište, koje je nosilo sve do prinudnog zatvaranja 20. oktobra 1929.

  
Veliku popularnost stekao je i kao tvorac strip-pesama. Crteži su bili najčešće u kvadratu, raspoređeni horizontalno (čitanje sleva na desno), a ispod svakog crteža se nalazi strofa. 

Poseban doprinos književnosti za decu jesu i Branine neobične pripovetke u stihu (Put oko sela, Zunzarina palata, Šumska bajka, Kepeci, Cerekalo, Topili se od miline i dr). Stvorio je nesvakidašnje junake, pri čemu je nekad koristio motive iz nemačke literature, ali i iz srpskih narodnih bajki, Ezopovih basni...

Za života objavio je samo jednu knjigu za najmlađe - "Brana za decu: u slici i reči", 1934, ali su 2022, nakon osamdeset godina od smrti, počela da se štampaju njegova raznovrsna književna dela. Kritičko izdanje Izabranih dela Brane Cvetkovića (I–VIII), u izdanju Instituta za književnost i umetnost (2022–2023), uredio je i priredio dr Aleksandar Pejčić, viši naučni saradnik.