"Reč je slobodna"
BROJIMO SITNO DO SAJMA KNJIGA. Koliko znate o ovoj manifestaciji?
Preživeo je vreme, ideološke i političke promene, države, finansijske krize, zanemarivanje kulture i druge izazove koje je pred njega stavljala istorija. Tvrdoglavo se odupirao i godinama menjao redne brojeve ispred svog imena. Godine su prolazile, baš kao i generacije čitalaca koje su ga obilazile, a on je bio i ostao jedna od najvećih svetskih manifestacija ovog tipa – Beogradski sajam knjiga.
Beogradski sajam knjiga mnogo je više od još jedne manifestacije u kulturnom kalendaru, prodajne izložbe ili datuma tokom kojih ljubitelji pisane reči pohrle da kupe knjige po sniženim cenama. On je praznik knjige, promocija književnog stvaralaštva, obrazovanja i još mnogo toga. Ali pre svega ‒ simbol kulturnog nasleđa Beograda.
Njegov značaj i doprinos kulturi verovatno niko nije tako dobro opisao kao Desanka Maksimović koja je svojevremeno rekla:
“Pogledajte ovu ogromnu količinu tajni oko sebe! Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna: da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte…“
Počeci ove velike izložbe knjiga, kao prozora u svet književnosti, vezuju se za 1956. godinu kada je prvi put realizovana na Zagrebačkom velesajmu, kao jugoslovenski sajam knjiga, pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita. Te godine prisustvovali su mu mnogi jugoslovenski velikani, među kojima su bili i čuveni Ivo Andrić i Miroslav Krleža.
Sajam postaje beogradski već naredne godine, kada zauzima svoje mesto u Hali 3 tek izgrađenog sajmišta, čime je postavljen temelj onoga što će kasnije postati jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u zemlji.
Te godine Beograd je ugostio strane izdavače iz 16 različitih država Evrope, Amerike i Azije... Da bi na njemu svoja dela publici predstavilo 60 domaćih i 26 stranih izdavača.
Još od ranih početaka Beogradski sajam knjiga ima misiju da povezuje domaće i strane autore i da okuplja ljude oko umetnosti. U istom maniru nastavlja i danas, kada je pred nama 67. Sajam knjiga koji će ove godine, od 19. do 27. oktobra, nositi slogan “Reč je slobodna“.
Beograd će i ovog oktobra biti mesto okupljanja domaćih i stranih autora. Počasni gosti ove godine biće pisci Toni Parsons iz Velike Britanije, David Unger i Gvatemale i Nataša Rogelja iz Slovenije, kao i tradicionalno prijateljska država Kuba čiji je ambasador NJ. e. Lejde E. Rodriges Hernandes srdačno zahvalio Ministarstvu kulture i organizatorima manifestacije za čast koju su ukazali njegovoj državi.
Više od 400 izlagača iz Srbije i inostranstva predstaviće se publici, a akademik Dušan Kovačević, predsednik Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, naglasio je da je ove godine interesovanje znatno veće u odnosu na prošlu kada je Sajam knjiga posetilo gotovo 200.000 ljudi.
Tokom trajanja Sajma knjiga biće održane četiri programske celine, od “Hiljadu zašto“ posvećene književnosti za decu i mlade, preko “Pesme sunca“ posvećene poeziji do “Atlasa opisanog nebom“, programa posvećenog nedavno preminulom piscu i akademiku Goranu Petroviću (1961‒2024) i celine “Sumnjivo lice“, nazvanu po komediji Branislava Nušića.
Radionicu za najmlađe učesnike vodiće jedan od najpoznatijih dečjih pesnika Ljubivoje Ršumović na temu “Kako pisati pesmu“. Porodični dani biće održani od 21. do 22. oktobra gde će jedna karta važiti za celu porodicu.
Ove godine Međunarodni beogradski sajam knjiga baviće se važnim pitanjem – budućnost štampanih knjiga. Da li će knjiga opstati u tradicionalnom formatu u digitalnom dobu, kao i drugim sličnim pitanjima diskutovaće mnogi istaknuti književni teoretičari, izdavači i pisci. Tehnološke promene, odnosno digitalizacija, samo su još jedan u nizu izazova sa kojima se pisana reč, a sa njom beogradski Sajam knjiga, suočava. Preživeo je on i veće izazove, preživeće i ovaj.
Međunarodni beogradski sajam knjiga će i ovog oktobra biti centar književnog stvaralaštva, mesto gde je reč slobodna, a knjige neprolazne. I ovaj put imaće ulogu mosta između kultura i jezika, kao što je ga svojevremeno i sam Ivo Andrić opisao.
“Već na prvi, površan pogled može se videti želja da Sajam bude otvoren prozor sa dvostrukim vidikom, sa vidikom za našeg čoveka u strani svet knjige i vidikom za stranca na put i razvitak knjige u književnostima naših naroda.“