Budućnost je odavno počela

Čileanski pisac Benhamin Labatut rođen je u Roterdamu 1980. Detinjstvo je proveo u Hagu, Buenos Ajresu i Limi, pre nego što se u adolescenciji nastanio u Santjago de Čileu, gde i danas živi i radi. Prva i nagrađivana knjiga kratkih priča "Antarktik počinje ovde" nije prevedena na srpski jezik. Najpoznatija dela, kojima je dostigao svetsku slavu, jesu "Kada prestanemo da razumemo svet" i "Manijak".

Pol Erenfest – austrijski fizičar, Ajnštajnov prijatelj, započinje ovaj triptih, civilizacijsku petlju, opisujući prelazak čovečanstva preko crvene linije, nakon koje čovek gubi kontrolu nad procesima koje je stvorio i pokrenuo, i posle koje ništa više nije isto, iako mi ne vidimo opasnost u onome što smatramo razvojem, već uzlaznu liniju koja je postala gotovo vertikalna.

Pol Erenfest, iako nije imao sopstvenih pronalazaka, zbog svojih intelektualnih i moralnih osobina bio je cenjen u akademskom i naučnom svetu i voljen od kolega. On je naslutio kakvu će destruktivnu moć dobiti tehnologija, što ga je odvelo u duboku depresiju. Poput starozavetnog proroka video je razvoj nove neljudske inteligencije, koji ne podleže kontroli, postajući autonoman. To znanje, tada hermetičko, danas rasprostranjeno, odredilo mu je sudbinu.

Džon fon Nojman, mađarski Jevrejin koji je emigrirao u SAD, matematičar i hemičar, u svojoj desetoj godini je za samo nekoliko minuta rešavao probleme koje njegovi profesori nisu mogli da reše decenijama. Bio je jedan od najvećih umova koji su postojali na ovoj planeti. Jedan od onih koji su u Los Alamosu konstruisali nuklearnu bombu. A on lično je dodatno napravio i proračun optimalne visine od 600 metara na kojoj treba da bombe eksplodiraju u Hirošimi i Nagasakiju, kako bi načinile što veću štetu. 

Fon Nojman konstruisao je mašinu koja je bila najveća tehnološka inovacija 20. veka: matematički analitičar, numerički integrator i kompjuter – MANIAC. Bavio se i teorijom igara, a umirući od kancera mozga bio je opsednut idejom konstrukcije samoreprodukujuće mašine koja ima sopstvenu inteligenciju.

Tim naučnika je u leto 1951. iz Los Alamosa došao u Institut za napredne studije u Prinstonu da bi od "Maniac"-a dobio termonuklearni proračun. U jesen 1952. na koralnom ostrvu u Pacifiku eksplodirao je "Ajvi Majk", hidrogenska bomba, prototip najsmrtonosnijeg i najrazornijeg oružja ikada, sa snagom pet stotina puta većom od snage bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, koji je ostrvo i okolinu pretvorio u prah, kao da je nastupio armagedon. Predsednik Ajzenhauer zaključio je da nema potrebe opet proizvesti nešto toliko razorno da uništi sve.

Igra go je kineska tradicionalna igra stara oko 3000 godina, za koje vreme se u njoj ništa nije menjalo. Po legendi – car Jao ju je izmislio da bi zauzdao zlog demona u svom sinu Dancuu. Igra je misaona i igraju je dva igrača. U Kini, Japanu i Koreji dečaci se od najranijeg uzrasta obučavaju u ovoj igri, imaju učitelje i na hiljade tomova udžbenika ispisanih tokom vekova.

Li Sedol, treći junak triptiha, jeste korejski velemajstor goa, koji je 2016. igrao meč protiv "AlfaGoa", veštačke inteligencije. I izgubio. Nakon ovog poraza prestao je da igra u svojoj 36. godini, mada se ona praktikuje do duboke starosti. Izuzev ako igrač ne vidi više svrhu.

Dakle, gledano iz današnje perspektive, budućnost je već počela pre devet godina ili pre 3000. godina, zbog koje je preneraženi Pol Erenfest, kada ju je ugledao, izvršio samoubistvo. 
 

Benhamin Labatut: "Manijak"

Prevodilac: Gorana Raičević

Izdavač: "Akademska knjiga"