David Albahari nije bio "samo“ pisac

...Moj napor, kao pisca, trebalo je da se usredsredi na opis tog savršenstva, savršeni opis savršenstva, bolje rečeno, jer nijedan drugi ne bi bio vredan. Tišina je sve sadržala, i njihovu prošlost, i njihovu budućnost, dane provedene u oskudici, dane obilja, toplinu zajedničkog jastuka, težak porođaj, rastajanje i sastajanje, i lagano udaljavanje, i kuću na rubu grada, gde je mrak bio gušći, i cveće u leji ispod prozora, i kanap o koji se mladić obesio kada je počeo rat, i njen plač, nokte kojima je izgrebala lice, i reči, nesigurne i kliske, kojima je pokušavala da objasni detetu ono što ni sebi nije mogla da rastumači: tišinu koja je zametak svega oko nas. Dete je gleda i ćuti.“

Ovako glasi jedna od priča Davida Albaharija iz njegove zbirke "Neobične priče“, sastavljena od 74 veoma kratka prozna dela, od kojih se neka sastoje tek od rečenice ili dve. Albahariju je i toliko bilo dovoljno da stvori nekada i remek-delo u prozi, da osvoji srca čitalaca, da ga književni kritičari i teoretičari svrstaju među najznačajnije savremene pisce u Srbiji.

Na književnoj sceni debitovao je 1973. godine zbirkom priča "Porodično vreme“, a kritika i čitalačka publika su ga odmah prepoznali kao jednog od najdarovitijih autorskih glasova tadašnje jugoslovenske književnosti. I nisu pogrešili. Usledile su knjige koje su veoma brzo pronalazile svoj put do publike, koja je potom željno čekala sledeće delo Davida Albaharija.

Istovremeno su se nizale i književne nagrade. Od prve, koju je 1971. godine dobio od Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku "Dobročinitelj”, preko Andrićeve nagrade za zbirku priča "Opis smrti“ (1982), nagrade "Branko Ćopić” i "Svetislav Vinaver“ za zbirku priča "Pelerina“, (1994), do NIN-ove nagrade za roman "Mamac“ (1996) koji je osvojio i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine 1998, do poslednje koju je dobio 2022. za roman "Danas je sreda“ – Međunarodna nagrada za književnost "Aleksandar Tišma”.

"Čitalac koji se izgubi na jednom mestu u knjizi nađe se na drugom, ali sasvim izmenjen. Dugo se ogleda u malom ogledalu, pipa brkove koje ranije nije imao, gladi kosu koja mu dopire do ramena. Nema šta, dobro mu je i ovako, izvan knjige. Knjiga leži na stolu, otvorena. Čovek prilazi i zatvara je. Kada ponovo pogleda u ogledalo, u njemu ne vidi ništa.“ (Priča "Čitalac“ iz zbirke "Neobične priče“.)

 

Šta je to u njegovom delu što je toliko privlačno i važno? Osim igranja formom, kao i pisanja romana u jednom pasusu, često veoma zamršenog, kako je i sam opisivao svoju prozu, publika voli i teme kojima se Albahari bavio. Osim o Holokaustu, o kojem piše u nekoliko svojih dela, s obzirom na to da je poticao iz jevrejske porodice (rođen je u Peći 15. marta 1948, živeo je u Beogradu, a od 1994. do 2012. i u Kalgariju u Kanadi), Albahari je pisao o običnim ljudima sa kojima svako može da se identifikuje. O svakodnevnim okolnostima koje svi manje ili više živimo, ali i o sebi – o svojim roditeljima, porodici, svojoj supruzi.

Ovako je govorio Milan Kundera

Citati

Citati

Scena 14.07.2023. 09:05

Ovako je govorio Milan Kundera

Književne večeri na kojima je on učestvovao uvek su bile dobro posećene. Publika voli da vidi pisca čije knjige ima u svojoj kućnoj biblioteci, možda i na noćnom stočiću kraj kreveta, a on ih nije izneverio na tim druženjima uživo. Bio je tih i odmeren, ali beskrajno duhovit, šaleći se, neretko, baš na svoj račun. Objavio je dvadeset zbirki priča i petnaest romana, kao i četiri knjige eseja. Dela su mu prevedena na mnoge svetske jezike.

David Albahari nije bio "samo“ pisac. U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – "Vidici“, "Književna reč“, "Pismo“, "Kulture Istoka“, "Politika“, "Mezuza“, edicija "Prva knjiga“ Matice srpske.

Bavio se i književnim prevođenjem. Prevodio je dela Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera, Tomasa Pinčona. Takođe, preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana. Bio je član Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva, a za člana van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2006. godine.

"Svojim bogatim opusom, koji odlikuje izrazita inovativnost na stilskom planu, stekao je status kultnog pisca jugoslovenske i srpske književnosti. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno društvo i kulturu“, objavila je SANU 30. jula 2023. kada je u 75. godini preminuo David Albahari.