Emotivno putovanje kroz priču o savremenoj ženi

U ovom neobičnom hibridu poezije i proze, Lidija Deduš kroz lik svoje protagonistkinje lidije deduš govori o komičnim i apsurdnim situacijama koje su sastavni deo ženske svakodnevice, kao i o problemima o kojima se retko otvoreno govori.

Autorka je svojoj junakinji dala četrdesetak godina, cistu na jajniku, stan s mačkama, posao u banci, nalog na Tinderu, nekoliko propalih veza, borbu s kilogramima, anksioznost i depresiju, želju da se bavi jogom.

Junakinja lidija deduš nema dlake na jeziku, ne srami se da govori o ženskom telu i ženskoj seksualnosti i prkosi tradicionalnim normama kako bi trebalo da se ponaša. Na svakoj stranici lidija deduš izuzetno duhovito i s dozom autoironije piše o poziciji žene u društvu, o muško-ženskim i porodičnim odnosima, o mentalnom zdravlju i otkriva kako je pronašla svoju oazu mira.

Junakinja Lidije Deduš suočava nas s tim koliko smo iskreni sami prema sebi i koliko se na kraju dana prihvatamo i volimo. Na svakoj stranici ona beskompromisno ispituje lične strahove, bolesti i bolove, tugu i smeh, pa čak i borbu s depresijom, bez zadrške i srama. Ali o sramu i te kako piše, o onome što svi osećamo ponekad: da nismo dovoljni. Smejući se i plačući s njom, jasno nam je da smo svi mi – lidija deduš.

Lidija Deduš rođena je 1977. godine u Banjaluci, a odrasla je u Sarajevu.

Počela je da piše s trideset šest godina i otad je objavila zbirke pesama „Apatridi i ostale čudne ličnosti“, „Ništa od najavljivanog kraja svijeta“, „Razglednice iz prašnjave republike“, zbirku „ja se zovem lidija deduš“, dramu „Drvene ptice“, a zastupljena je i u antologiji pesnikinja „Ovo nije dom – pesnikinje o migraciji“.

Poezija i kratka proza su joj objavljivane u književnim časopisima i na portalima širom regiona, a njene pesme su izvođene u poetskom performansu „Ne čitaš žene“ Hrvatskog narodnog kazališta, kao i na Hrvatskom radiju i Radio Beogradu.

Članica je Hrvatskog društva pisaca. Živi, radi, piše i vežba jogu na relaciji Varaždin–Zagreb.