"Smatrao sam da je 'Psiho' zabavan i da je reč o velikoj šali"

"Psiho" je jedini film koji je snimljen kao niskobudžetni, a autora je učinio bogatijim za 15 miliona dolara, što je danas više od 150 miliona. U istoriji umetnosti ostao je zabeležen kao Hičkokovo delo sa najvećom zaradom.

Međutim, u početku je sve bilo drugačije. Da bi snimio niskobudžetni film, reditelj je, uprkos burnim negodovanjima producentskog studija, za snimanje angažovao televizijsku ekipu koja je sa njim radila polučasovni serijal „Alfred Hičkok predstavlja". Koliko je bio uveren da stvara dobar film govori i podatak da se odrekao svog uobičajenog honorara od 250.000 dolara, ali zauzvrat je tražio 60 odsto od zarade i sve mu se višestruko isplatilo. Posle pola veka "Psiho" se i dalje smatra kultnim filmom.

"Ovaj film je savršen, on mora da bude savršen - govorio je Hičkok unoseći u "Psiho" svu svoju kreativnu energiju. I bio je u pravu. Posle ovog filma tuširanje nikada neće biti isto, a Hičkok je tvrdio da je Volt Dizni odbio da mu dozvoli da snima u Diznilendu jer je autor onog odvratnog filma "Psiho".

https://www.youtube.com/watch?v=NG3-GlvKPcg

Međutim, problem finansiranja nije bio jedini. Čak i kad je sve završeno, na prikazivanje filma čekalo se četiri godine.

"Psiho" je trebalo da bude prikazan na američkoj televiziji u jesen 1966. godine. Ali pre samog emitovanja Valeri Persi, ćerka američkog senatora, nasmrt je izbodena u svom domu, a ovo ubistvo do danas nije rešeno. Cela zemlja bila je šokirana, pa je televizija odlučila da odloži emitovanje. Čekalo se četiri godine.

Koliko je Hičkok bio opsednut ovim filmom i ubeđen u veliki uspeh govori i priča o snimanju scena. Prvo je od autora romana Roberta Bloha otkupio prava za 9.000 dolara, ali anonimno, da se ne bi saznalo da "Hičkok snima film".

Inače, istoimeni roman Bloha iz 1959. govori o serijskom ubici Edu Ginu. Onda je kupio što je više mogao primeraka romana da publika ne bi saznala rasplet. Prvog dana snimanja naterao je sve članove ekipe da podignu desnu ruku i zakunu se da neće odati nijedan detalj priče. Poslednje stranice scenarija čuvao je od svih sve dok nije došao red da se baš te scene snimaju. Kraj je morao da bude za sve iznenađenje.

On je takođe insistirao na tome da glavna junakinja Merion bude obučena kao svaka žena na ulici, pa je njenu garderobu, umesto od renomiranih dizajnera koji su imali ugovore sa filmskim studijom, kupovao u prodavnicama u siromašnim četvrtima.

Scena od samo 45 sekundi koja je ušla u istoriju snimana je sedam dana i sastavljena od 78 različitih kadrova, a silueta žene koja se vidi iza zavese nije Entoni Perkins, jer je Hičkok želeo da do kraja sačuva tajnu ubice, a bojao se da će publika primetiti moja široka ramena i povezati sa glavnim likom - priznao je Perkins godinama kasnije.

https://www.youtube.com/watch?v=0WtDmbr9xyY

Jedan od razloga zašto se u ekspanziji filma u boji Hičkok odlučio da snima crno-beli "Psiho" jeste to što se bojao da bi u koloru film bio "previše krvav". Međutim, u intervjuu koji je nađen u arhivama Bi-Bi-Sija, reditelj Alfred Hičkok rekao je da je nameravao da "Psiho" - koji se smatra jednim od najboljih horor filmova u istoriji kinematografije - bude ironična crna komedija. Reč je o intervjuu za TV emisiju "Monitor" koji je Hičkok dao četiri godine nakon premijere filma, a u kome je, između ostalog, rekao: "Snimio sam jednom film, sa priličnom dozom ironije, nazvan 'Psiho'. Smatrao sam da je sadržaj vrlo zabavan i da je reč o velikoj šali. Bio sam užasnut kad su ga neki ljudi shvatili ozbiljno. 'Psiho' je trebalo da natera ljude da vrište i viču kao pri vožnji rolerkosterom. Kao čovek zadužen za konstrukciju, ja sam se pitao koliko strm sme da bude taj prvi sunovrat? Ako je previše strm, ljudi će se uplašiti i vrištati i nakon što se kolica zaustave. Tako da ne smete preterati jer ne želite da vaši gledaoci pobegnu sa rolerkostera već da se kikoću od zadovoljstva".

Publika i reditelj se očigledno nisu dobro razumeli. Nikome se posle gledanja filma "Psiho" ne čini da je bio na rolerkosteru, a da je sve što se dešavalo oko filma i kasnije ličilo na horor potvrđuje i smrt Majre Džons. Dublerka Majra Džons, koja je snimala scenu umesto glumice Dženet Li, tragično je nastradala 1988. godine kada ju je jedan psihopata izbo nožem.