INTERVJU DR MIROSLAV KOČIĆ: Vinča je civilizacija koja inspiriše

Ostalo je zapisano da se Vinča kao mesto gde se nalaze veoma važni ostaci civilizacije pominje 1893. godine, kao i da je na sastanku Srpskog geološkog društva Jovan Žujović skrenuo pažnju uvaženim kolegama na značaj ovog lokaliteta nadomak Beograda.

I bio je u pravu jer u godinama koje su usledile otkriveno je da je ovo nalazište najtačniji dokaz o postojanju utvrđene metropole sedam hiljada godina pre nove ere. Sada se zna da je to bio centar tadašnje civilizacije, na tom mestu nalazila se utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje civilizacije, a veliki broj nađenih identičnih predmeta ukazuju da su ljudi na ovim prostorima već u kasnom kamenom dobu imali neku vrstu standardizovane proizvodnje. Bili su mnogo civilizovaniji nego što se u prvi mah mislilo, ali naš odnos proteklih decenija prema toj civilizaciji nije bio najprimereniji. Istina, bili smo veoma ponosni na sve što su arheolozi tamo našli, ali nikad se nismo dovoljno potrudili da uložimo u istraživanja i zaštitu koliko to blago zaslužuje. “Dosadašnja situacija je rezultat kombinacije svih pomenutih faktora, kako nedostatka novca tako i nemara koji je proizašao iz neinformisanosti. Situacija se ipak menja, jer je sve više mladih zainteresovano za kulturno nasleđe, a pozicija odgovornih institucija i države da se fokus stavi na istraživanje i zaštitu”, kaže dr Miroslav Kočić, arheolog, izvršni direktor, arheološko nalazište Vinča - Belo brdo.

Lord Kolin Renfru, jedan od najznačajnijih arheologa, sedamdesetih godina 20. veka najavio je da će najbitnije odgovore o civilizacijama na ovim prostorima dati upravo Vinča. Da li će Srbija napokon biti dostojno mesto odgovora koje očekujemo?

„Lord Renfru je rekao da će vinčanska kultura dati najznačajnije odgovore za pitanja neolita Evrope, i to ne samo naših prostora. Posle više od veka proučavanja, naučnici su otkrili fascinantan svet srednjeg i poznog neolita, a samo na teritoriji Srbije više od 600 naselja ove kulture, u kojoj su cvetali trgovina, kreativnost i inovacije, rađale se ideje i potpuno nova, do tada neviđena forma egalitarne organizacije društva, bazirana na ekonomskoj jednakosti... Sva revolucionarnost vinčanske kulture ogleda se u nivou saradnje, suživota i zajedništva koji su Vinčanci uspostavili, a koji svet nikada do tada nije video. Oko 5300. godine p.n.e. pojavljuju se naselja ogromne površine, pravi proto gradovi sa više stotina kuća, ulica, trgova. Ta promena označava dolazak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava – vinčanske kulture.

Povezane vesti - KUĆA STARA 7000 GODINA U OKOLINI VRŠCA: Arheolozi i dalje otkrivaju detalje o vinčanskom naselju

Uz drastičnu promenu načina života, koji sada postaje daleko urbaniji, dolazi i do umrežavanja ogromnog broja ljudi koji žive na jednom mestu, ali i udaljenih zajednica, budući da Vinčanci vrlo brzo postaju proizvođači i trgovci. Trgovina otvara i nove kanale komunikacija, što dovodi i do širenja njihovih ideja, ali i bujice kreativnosti i inovacija. Vinčanska kultura postaje nešto poput proto društvene mreže, dok lokalitet Vinča - Belo brdo, koji se nalazi u blizini ušća nekoliko najznačajnijih koridora i reka (Dunav, Sava, Tisa i Morava), postaje svojevrstan pandan frankfurtskom aerodromu neolitske Evrope. Pored svega toga, Vinčanci su i pioniri inovacija, a svakako jedne od najvećih u ljudskoj istoriji – ovladavanje metalurgijom i pretvaranje stene u metal. Ova transformacija pokrenula je revolucionarnu bujicu koja je zauvek izmenila svet, a dokazano je da se prvo topljenje metala dogodilo upravo u vinčanskoj kulturi – 2.500 godina pre izgradnje velikih piramida u Gizi.

Vinčanci su dakle posejali seme svake buduće industrijske revolucije. Vinčanska kultura baca potpuno novo svetlo na kompletan tok razvoja civilizacije. Od 70-ih godina je velikim zalaganjem kolega iz Srbije i inostranstva urađeno dosta, ali kompleksna tema poput vinčanske kulture uslovljava još mnogo truda i više institucionalnih projekata. Tokom protekle decenije ostvaruje se sve više međunarodnih saradnji, koje uključuju neke od najznačajnijih inostranih istraživačkih institucija poput UCL-a, Univerziteta iz Pitsburga i Univerziteta iz Kardifa, da samo pomenemo neke, koje su ostvarile partnerstva sa domaćim institucijama. Ovo pokazuje sve veći rast interesovanja za istraživanja vinčanske kulture.“

U Srbiji su tragovi ove kulture vidljivi na oko 600 mesta, koliko je lokaliteta bar donekle istraženo i na bilo koji način zaštićeno?

„Sam eponimni lokalitet se nalazi tik pored prestonice, u naselju Vinča, ali na užoj teritoriji grada imamo lokalitete i na Banjici, u Žarkovu i ono što je mnogima nepoznato - na Kalemegdanu. To zapravo znači da je teritorija Beograda kontinuirano naseljena više od 7.000 godina. Važno je graditi tu svest da se u Srbiji na svakih par kilometara nalazi poneki vinčanski lokalitet, baš zato što je u ovom trenutku samo mali broj lokaliteta adekvatno zaštićen. Zbog ovoga imamo velikih problema sa uništavanjem tih lokaliteta, što divljom gradnjom, što zbog nelegalnih iskopavanja pljačkaša koji zarad sitnog ličnog profita uništavaju bisere svetskog kulturnog nasleđa. Zato je veoma važan signal Vlade Srbije, tačnije kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, na čiju inicijativu je sanacija, revitalizacija i razvoj lokaliteta Vinča - Belo brdo proglašen za kapitalni projekat od izuzetnog značaja početkom ove godine. Planirano je da se u naredne tri godine uloži oko tri miliona evra. Pored toga, sada su dodeljena i bespovratna sredstva kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD, za potrebe sanacije klizišta koja se nalaze ispod dela lokaliteta. Sve to zajedno će omogućiti da se Vinča na pravi način prezentuje i da se podigne svest o svim krucijalnim elementima vinčanske kulture u Srbiji i inostranstvu, a samim tim omogućiti značajnija sredstva za zaštitu i istraživanje ove kulture. Ovde je ključno uključivanje lokalne zajednice. Naše je samo da pametnim ulaganjem omogućimo da od razvoja lokaliteta čitava zajednica napreduje, kako kulturno tako i ekonomski. Domaćinstva mogu i da se specijalizuju za različite turističke ponude - od radionice pravljenja vinčanske grnčarije do autentičnog neolitskog konaka sa hranom iz tog vremena. U narednom periodu posebno ćemo raditi sa lokalnim stanovništvom, ali i lokalnom školom.“

Povezane vesti - BEOGRAD: Stvari koje možda niste znali

Lokalitet Vinča - Belo brdo ima poseban značaj kad je reč o tragovima vinčanske kulture, šta će biti konkretno urađeno i da li će napokon predmeti koji su do sada iskopani biti umesto u više muzejskih postavki, na jednom mestu?

„Kapitalni projekat Vinča - Belo brdo predviđa nekoliko etapa. Akutni problem i prioritet prve faze projekta je sanacija i stabilizacija klizišta, jer je lokalitet ugrožen aktivnim klizištem koje se napravilo na delu lokaliteta, usled čega je došlo do uništenja značajne količine slojeva. Zbog ovoga su trenutno u toku geološka istraživanja i inklinometarska merenja pomeranja klizišta u svim osama, koje će, u kombinaciji sa do sada već obavljenim geofizičkim snimanjima i merenjima, omogućiti izradu plana sanacije. Eksproprijacijom zemljišta na najugroženijem delu lokaliteta će se omogućiti radovi na zaštiti. Na jesen već počinjemo sa izradom studije i master plana za proglašenje turističkog prostora u okviru kojeg ćemo predvideti sve elemente infrastrukture neophodne da Vinča postane kulturno-turističko-naučni centar za istraživanje neolita u Evropi. Između ostalog, to podrazumeva i izgradnju nove moderne zgrade muzeja, za koju se planira međunarodni konkurs, ali i prateći turistički objekti, kongresni i naučni centar, rekonstrukcija neolitskog sela i slično, kako bi se obezbedio dugoročan i održiv razvoj lokaliteta. Već je urađeno rebrendiranje, a uporedo radimo i na virtuelnoj i medijskoj prezentaciji lokaliteta, kako bismo upotrebom novih tehnologija oživeli priču o Vinči.“

Dragulj civilizacije, kako mnogi nazivaju vinčanske iskopine, nalazi se nadomak najveće gradske deponije i decenijama je prepušten nelegalnoj gradnji. Kako će se sve to uklopiti u buduće planove o mestu koje treba da postane jedan izuzetno značajan muzej na otvorenom?

„Rešavanje pitanja nelegalne gradnje na lokalitetu i njegovoj užoj okolini predstavlja jedan od prioriteta kapitalnog projekta. Upravo je decenijski nemar doveo do toga da je biser neolitske civilizacije pretvoren u ruglo. Kakvu je poruku slao takav odnos generacijama dece koje bi u sklopu nastavnih ekskurzija došle na lokalitet ispred koga se nalazi divlja deponija? Kakav odnos prema kulturnom nasleđu mogu izgraditi ako vide potpuni nemar? Da ne govorimo o tome da apsolutno svaki stručnjak ili bitan gost i partner iz sveta prvo traži da vidi Lepenski vir i Vinču? Zbog toga je veoma važna ta promena odnosa koja je najzad prepoznata, i rezultati su već prilično vidljivi.“

Da li će na projektu biti angažovani i arheolozi iz sveta kao što će to biti slučaj sa nalazištima Grivac i Kusovac?

„Naravno, akcenat je upravo na produbljivanju međunarodne saradnje i ostvarivanju novih projekata. Primer saradnje tima sa Univerziteta u Pitsburgu, kojeg sam i sam deo, sa institucijama iz Kragujevca i Beograda je samo jedna od mnogobrojnih međunarodnih ekipa koje rade na istraživanju neolita u Srbiji. Vinča - Belo brdo ima veoma dugu i bogatu istoriju međunarodnih saradnji i plan je da se to još više intenzivira.“

Doktorirali ste na Univerzitetu u Pitsburgu, koliko je Vinča poznata među arheolozima, da li svet zna više o Vinči nego mi ovde?

„Učenje arheologije na bilo kom većem univerzitetu je nemoguće bez učenja o Vinči i balkanskom neolitu. Vinča, Divostin, Gomolava i Rudna glava su imena poznata svakom arheologu i prvi komentar svakog stručnjaka kada dođe u posetu je da je počastvovan što je na lokalitetu koji je znao samo iz literature. Zapravo, moglo bi se reći da su Lepenski vir, Vinča i Viminacijum neki od najpoznatijih brendova naše zemlje u stručnim krugovima.“

Povezane vesti - ŠTA SE SVE KRIJE U SRPSKIM MUZEJIMA

Amerika ima dosta drugačiji pristup arheologiji, šta od toga možemo mi da naučimo i primenimo?

„Američki pristup arheologiji je dosta drugačiji od evropskog što je uslovljeno sa nekoliko elemenata. Prvi i osnovni je to što je u američkom akademskom sistemu arheologija deo antropologije, i samim tim je mnogo više okrenuta ka širim pitanjima razvoja čoveka i ljudskih društava. Ovakav pristup takođe podrazumeva multidisciplinarnost i mnogo veću okrenutost prirodnim naukama, od geologije, evolutivne biologije, preko matematike, fizike i statistike do epidemiologije. To omogućava jednu drugačiju perspektivu razvoja ljudskih zajednica, gde se često može čuti pitanje ’zašto je to tako?’. I upravo tu možemo najviše koristi imati od tih fascinantnih karakteristika vinčanske kulture, jer su pitanja zašto Vinča toliko odudara u tehnologiji, kreativnosti, inovaciji, načinu življenja, gustini populacije, trgovačkim mrežama, upravo ono u čemu leži njen globalni značaj.“

U pričama o arheološkim nalazištima uvek najviše profitiraju pljačkaši lokaliteta. Da li imate saznanja o vrednim predmetima koji su sa vinčanskih iskopina završili u nekim inostranim zbirkama?

„Vinčanske figurine su česta stavka na katalozima internacionalnih kolekcijskih kuća. Srećom, u dosta slučajeva se radi o kopijama, ali se neretko radi i o originalima do kojih se očigledno stiglo nekim pljačkanjem lokaliteta. Ovde je bitno napomenuti da nije samo šteta zbog figurine kao takve, već i zbog dela lokaliteta koji se uništi traganjem i iskopavanjem tog komada gline. A ta šteta je nenadoknadiva.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .