INTERVJU SLOBODAN BEŠTIĆ: Do nekih zanosa se teško stiže

Kad se pomene ime Slobodana Beštića to nekako uvek ima veze sa teatrom. On tvrdi da to nije njegova odluka, ali jeste na neki način izbor. Izazov je uvek u nekoj maloj prednosti, a cilj je ostati drugačiji, biti publici zanimljiv, u nekom trenutku se definisati kao glumac scenskog pokreta.

Kakav je glumac Slobodan Beštić nakon „Noćnog pisca“?

„Kada sam u jednom intervjuu rekao da posle ovog iskustva neću biti isti kao glumac, mislio sam na jednu veoma praktičnu, zanatsku stvar, koju sam shvatio radeći sa Fabrom. U životu sam se bavio i laboratorijskim radom u istraživanju glumačkih tehnika, pedagog sam, i mogu da prepoznam sistem rada reditelja sa glumcem. Spoj klasičnih glumačkih tehnika kombinovan sa iskustvima teatra laboratorije i Lekoka, komedije del arte, kristalno jasne veštine govora, inspirisane uticajem Pitera Bruka i engleske škole dikcije, lekcija je koju sam naučio od Fabra.

Pošto smo imali samo četiri dana da napravimo predstavu, shvatio sam da sam bez pripreme bačen u vatru. Nisam imao vremena da razmišljam, samo sam instinktivno reagovao, koristeći sva znanja i iskustva od prve godine fakulteta do danas. Ispostavilo se da je Fabr to prepoznao i da ga je to podstaklo da mi zadaje različite zadatke istražujući moje potencijale, kao što to radi sa glumcima iz svoje trupe. Takav odnos nije ni on planirao, a ni ja nisam znao da ću proći vatreno krštenje sa jednim od najvećih majstora u radu sa glumcem kojeg sam upoznao.“

Poziv za turneju u trupi „Trublejn“ nije nešto što se često događa glumcima na ovim prostorima. Slične pozive su češće dobijali baletski igrači, kako to zapravo funkcioniše?

„Videćemo. Na Zapadu sve funkcioniše po principu ugovora za određen broj sezona ili predstava za koje vas angažuju. U Nemačkoj sam bio angažovan u institucionalnom, regionalno bitnom pozorištu klasičnog repertoara za građansku publiku. U Holandiji sam radio sa manjim nezavisnim teatrom, ali su uslovi ugovora bili slični. ’Trublejn’ je nezavisna kompanija, teatar laboratorija, ali svetski poznata i uspešna, koja se samofinansira, pa je situacija specifična. Štedi se novac. Ponuda koju sam dobio je bila za ugovor na dve sezone i četiri predstave, koje bih radio u Antverpenu za sedam proba svaku (u pitanju su solo predstave za jednog glumca) i zatim išao na turneje u organizaciji ’Trublejna’. Situacija sa koronom je sve poremetila. Iz jutrošnjeg mejla koji mi je stigao od njih shvatio sam da oni reaguju slično kao i pozorišta u Srbiji. Nema predstava, nema zarade, svi se snalaze onlajn predstavama. Napravićemo kratki klip za Fejsbuk stranicu ’Trublejna’ u kome ću pročitati delove ’Noćnog dnevnika’, kao podršku publici u ovim vremenima.“

Više pročitajte u novom broju Ekspresa koji je već na kioscima.