"Dobra muzika je poput daha"

Učestvovao je na mnogim takmičenjima gde je osvajao nagrade. Danas, Iva spaja tradiciju sa modernim muzičkim izrazima, a njegov novi album „Buđenje“ koji je objavio za PGP-RTS na osam numera pokazuje sav raskošan talenat mladog umetnika. O novom albumu, muzici koju stvara, ali i njenom značaju u njegovom životu u intervjuu za nedeljnik „Ekspres“ govori saksofonista i klarinetista Iva Barčić.

Kako biste predstavili svoj novi album „Buđenje“?

„Album ’Buđenje’ kombinuje razne stilove, ali osnova jeste romska muzika. Na albumu se nalazi sedam instrumentalnih numera i jedna vokalno-instrumentalna koja je tradicional, ali u modernom aranžmanu. Potrudili smo se da prenesemo emociju i energiju i nadam se da će slušaoci da osete to.“

Pomenuli ste da je od sedam numera na albumu samo jedna obrada, i to pesma „Amen“. Zašto ste se odlučili za obradu baš te kompozicije?

„Pesma ’Amen’ šalje poruku o očuvanju romskog jezika. Kako i sam dolazim iz mahale u kojoj živi dosta Roma, mlađe generacije sve manje govore ili ne govore maternji romski jezik. Jako je bitno očuvati svaki jezik jer je to kulturna baština svih nas.“

Rođeni ste u Nišu u porodici koja baštini muzičku tradiciju više od dva veka. Recite nam nešto o svojim muzičkim i porodičnim korenima?

„Veliko je zadovoljstvo, ali i odgovornost biti deo te, kako drugi nazivaju, ’muzičke dinastije’. Osećam potrebu da stanem da govorim o porodici i njenom uticaju na muziku jer želim da stavim akcenat na sadašnjost, ali i na budućnost.“

Niš je grad koji je iznedrio legendu Šabana Bajramovića, nedaleko iz Vladičinog Hana su i Boban i Marko Petrović. Šta to Niš ima što daje takve muzičke talente i koliko je stvaralaštvo već spomenutih velikana Šabana Bajramovića i Bobana Markovića bilo podstrek za Vašu muzičku karijeru?

„Geografski položaj Niša koji je središte i susret raznih kultura ima uticaja na kulturu življenja i samim tim na umetnost i muziku. Stvaralaštvo i opus Bajramovića i Markovića veliki su doprinos i začetak nekog novog stila koji je skup svih ovih kultura i emocija. Baš sam ponosan što imamo takve umetnike.“

Kako ste se opredelili baš za saksofon, šta je kod Vas probudilo ljubav ka ovom instrumentu?

„Moj deda je svirao saksofon. Kao dete voleo sam da slušam i gledam dok je svirao. Odrastao sam uz zvuke saksofona i nekako je bilo prirodno da krenem i ja da ga sviram. Kad sam krenuo u nižu muzičku školu, nije postojao odsek za saksofon pa sam odlučio da krenem da sviram klarinet jer je srodan instrument, ali kako je vreme odmicalo, sve više sam posvećivao pažnju saksofonu, tako je i ostalo.“

Nastupali ste na brojnim festivalima poput Guče, Egzita, „Nišvila“… Koliko su festivali značajni za promociju Vaše muzike?

„Festivali su bitna karika u lancu za promociju, ali nedostaje nam više prostora na radio-stanicama i drugim medijima na kojima bi se davalo prostora mladim i novim umetnicima i  njihovim delima.“

Popularišete modernu romsku muziku, da li smo danas dovoljno upoznati sa onim što je novo u muzičkom stvaralaštvu Roma ili i dalje živimo u vremenu „Ođile“ i balada...?

„Romska muzika tj. muzika koju su Romi komponovali svuda je oko nas, samo je pitanje da li je prepoznajemo kao ’romsku’ ili kao muziku generalno. U svakoj državi je neki kompozitor romskog porekla koji komponuje muziku i za nerome i koja je kultura popularna. Na kraju je samo bitno da je muzika dobra.“

Kakav je Vaš stav o veštačkoj inteligenciji, da li je koristite i da li ona može da ugrozi klasično umetničko stvaranje i muziku?

„Veštačka inteligencija je super stvar, ali ne i za kreativnu i umetničku industriju. Osećaj da si nešto doprineo i stvorio gubi smisao. Umetnost bi postala kao jedna od stvarčica sa rafa iz nekog marketa ukoliko bi veštačka inteligencija preuzela ulogu kreiranja.“

Vođa ste benda Very Naiss. Kakve planove imate u narednom periodu?

„Very Naiss je jedna lepa priča koja je ostala u prošlosti. Nedavno sam osnovao novi bend i upravo radimo na autorskim kompozicijama i premijeri benda. ’Dopamin’ je ono što obećavam.“

Šta za Vas lično muzika predstavlja i koliko muzika i umetnost uopšte mogu danas da menjaju svet oko nas?

„Muzika, kao što većina ljudi zna, oplemenjuje, ali je bitno i koja je to muzika tj. da li je dobra ili loša. Za mene lično dobra muzika je poput daha.“