Izgubljeno u nemaru

Iz Muzeja vožda Karađorđa u Radovanjskom lugu kod Velike Plane pre nekoliko dana ukradene su dve krune, dve kubure, puška kremenjača i knjiga „Jevanđelja“. Nestalo je sedam predmeta, materijalnu vrednost niko ne pominje. Zarada lopova zavisi od potražnje. Širom sveta rasuto je na hiljade srpskih rukopisa, relikvija, umetničkih dela i arhivskih dokumenata. Mnogo toga već odavno više niko ne traži. Mnogi su na tom poslu više nego solidno zaradili bez straha da će nekada nekome polagati račune.

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe! Najveći deo tog opljačkanog blaga završio je u Austriji. Beč je bio centar za prikupljanje svega što je od spisa ukradeno u Srbiji. Tih godina su na bečkim pijacama srpski istorijski dokumenti služili za pakovanje pasulja, krompira, jaja…

Povezane vesti - Cena nečijeg doživljaja

Precizni zvanični podaci o srpskom kulturnom nasleđu van Srbije ne postoje, kao što ne postoji ni nacionalna institucija sa zadatkom da traga za tim neprocenjivim blagom. Prema nekim podacima, oko 5.000 srednjovekovnih rukopisa i knjiga nalazi se u privatnim kolekcijama i bibliotekama širom sveta, a tom broju treba dodati i ikone, relikvije koje su odnete iz Srbije. Veliki deo arhiva iz Prvog srpskog ustanka zvanično se smatra nestalim, ali postoje nezvanični podaci da je primerak Karađorđevog ustava iz 1806. prodala Kolumbija muzeju u Njujorku jedna dama iz porodice Karađorđević.

Sudbina srednjovekovnih rukopisa koje je do 1915. čuvala Narodna biblioteka u Beogradu je i dalje većim delom nepoznata. Uoči Makenzenove ofanzive direktor Narodne biblioteke Jovan Tomić spakovao je 56 najdragocenijih i najvrednijih rukopisnih i starih štampanih knjiga u dva sanduka koje je poslao da se evakuišu s arhivom Ministarstva inostranih poslova. Međutim, sanduci su nestali, a onda se 1933. pojavio jedan od rukopisa iz sanduka. Dokument koji je ponuđen antikvarijatu u Frankfurtu na Majni bio je „Prizrenski prepis Dušanovog zakonika“ iz jednog od sanduka iz Narodne biblioteke. Ispostavilo se da ga je ukrao nemački oficir i po ceni od nekoliko hiljada maraka vraćen je u Beograd.

Povezane vesti - Njihovo vreme

Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, nekoliko puta podsećao je i na nestanak eksponata iz Narodnog muzeja. Ako se uporedi registar eksponata Narodnog muzeja pre Prvog svetskog rata i njihov popis po okončanju rata, pored hiljade rubrika stoji beleška „nije zatečeno“. U austrijskom bombardovanju 1914. muzej je teško stradao i ostatak dragocenosti je ukrcan u voz za Grčku. Međutim, Šiptari su napali i opljačkali voz kod Kosovske Mitrovice, a blago su odneli sa Nemcima i Bugarima. Do sada je vraćena iz Nemačke samo jedna mala rimska posuda. Iako je Srbija u oba svetska rata bila pobednik, od Bugarske nije potraživala opljačkano blago iako je na to imala prava. Mnogi predmeti iz riznice Visokih Dečana koji su odneti u Prvom svetskom ratu mogu se videti u muzeju u Sofiji, a u Narodnoj biblioteci u Plovdivu su završili značajni srpski rukopisi.

Povezane vesti - Neke reči ipak vrede milione

Jedna od najznačajnijih riznica srpskog kulturnog blaga izvan Srbije, naročito iz perioda pre Nemanjića, jesu arhivi Vatikana. Često se pominjalo da se u trezoru Crkve Svetog Petra nalazi se izuzetno vredna ikona Svetih apostola Petra i Pavla s ktitorima, kraljicom Jelenom i sinovima Dragutinom i Milutinom s kraja 13. veka.

Iako se za mnoge vredne predmete pouzdano zna gde se nalaze, nikada zvanično nisu potraživani. Nije malo onih koji smatraju da su žrtvovani zarad političke trgovine, ali je mnogo više onih koji veruju da je ovaj deo naše istorije zapravo kolateralna šteta našeg odnosa prema nepoznavanju kulturnih vrednosti koje su najvažniji deo duhovnog bića jednog naroda. Mnogi istoričari su godinama predano sakupljali podatke i tragove koji vode do mnogih adresa u svetu na kojima bi se mogli naći veoma vredni primerci naše baštine, ali niko se još nije prihvatio teškog zadatka da organizuje zvanične institucije koje bi se borile da vrate Srbiji delove njene istorije.