Intervju

Jasna Nikolić: "Najteže je shvatiti kad treba stati"

Jasna Nikolić je umetnica rođena u Beogradu, gde je diplomirala i magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna. Njen međunarodno priznati opus spaja slikarstvo, fresko-slikarstvo, keramičku skulpturu i ikonografsku praksu, brišući granice između sakralnog i svetovnog.

Za svoj rad nagrađivana je u zemlji i inostranstvu, a njena dela se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama. Veruje da je bližnji doživljavaju kroz humor koji voli, kroz liturgijski život koji je povezuje sa prijateljima u Beogradu i Londonu, ali i kroz umetnost jer je, kako navodi, svesna da upravo male stvari povezuju ljude.

Vaša umetnost spaja slikarstvo, crtež i skulpturu u jedinstven likovni kaleidoskop. Kako prepoznajete u kom mediju će se određena misao ili unutrašnji impuls najbolje materijalizovati?

„Radim u ciklusima, kako slike tako i radove na hartiji i daskama, pa i skulpture. Ponekad su to 20, 40 i više komada te se odmaram od jedne serije prelazeći na drugu, dok je prethodna nezavršena, u nekoj od faza, a isto tako povremeno pređem sa dve dimenzije na tri. Mnogo znači distanca radi što objektivnije procene, a te smene su jedan od delotvornih načina da se to desi. Nezavisno od medija, poetike, sadržaja, tragam za stanjem, a koje prepoznajem kao istinito, celovito, autentično i integralno, tako da npr. Rajski Vrt nije mesto, a i ako jeste, to je unutrašnji prostor, možda srca u blagodati.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jasna A Nikolic (@jasna1966nikolic)

U Vašim delima često istražujete spiritualne i mitološke teme poput Nojeve barke, Vavilonske kul, te raja i praroditelja. Šta Vas iznova privlači ovim drevnim narativima i kako ih prevodite u savremeni kontekst?

„Mi, celokupno čovečanstvo, istorijski i duhovno prolazimo kroz razne faze, krize, preporode i uzlete, pa tako i u sadašnjem trenutku, a navedene teme koristim kao arhetip, simbol i asocijaciju. Otvaram ona velika i večna pitanja o smislu, smrtnosti, prolaznosti...“

Budno oko je čest i upečatljiv detalj u Vašem radnom opusu. Koju dimenziju ono unosi u Vaše kompozicije ‒ da li je to božansko prisustvo, glas podsvesti ili nešto treće?

„Blagodatne božje energije prosijavaju kroz celokupnu tvorevinu, očitavaju se u svakodnevici, kroz jednostavne pristupačne trenutke, i to je moja stalna inspiracija kako u životu tako i u umetnosti.“

Vaše kompozicije prati veoma bogat „rekvizitarijum“ ‒ od antropomorfnih i bajkovitih bića do arhetipskih figura. Na koji način spajate elemente iz uobrazilje, literature i podsvesti a da oni zadrže skladnu likovnu logiku?

„Zaista se trudim da uskladim višeslojne nanose značenja i likovnih prostora, a često koristim metode koje pomažu da se oslobodim viška kontrole, kao sto su lazuri, otiskivanja, razlivanja... Neophodno je da se ostvari sloboda radi igre, iskrenosti i inspiracije.“

Neprekidna promena tačke posmatranja donosi utisak vanvremenskog sveta. Kako pristupate dekonstrukciji klasičnog prostora slike i neutralisanju vremena kao kategorije?

„Verujem da sam bez direktne namere prenela iskustvo bavljenja ikonopisom na svoj rad, a gde je perspektiva inverzna, vreme otkupljeno i sve preobraženo.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jasna A Nikolic (@jasna1966nikolic)

Zanimljivo je da su Vaša bića sa slika i crteža doslovno iskoračila u treću dimenziju kroz skulpturu. Kako je izgledao taj proces prelaska iz dvodimenzionalnosti u treću dimenziju?

„Čini mi se da sam nastavila da tretiram skulpturu kao crtež pa sam se zato najviše vezala za porcelan, čija me belina podseća na akvarel papir. Oduvek sam volela sitnu plastiku i sad sam samo malo povećala format.“

Postament kod Vaših skulptura nije samo tehnička podrška, već aktivan deo dela sa likovnim intervencijama. Kolika je njegova uloga u prenošenju konačne poruke rada?

„Ako je postament tu, onda je zaista integralni deo, a često su skulpture i bez postamenta.“

Pored boje i crteža varijabilnog intenziteta, u radovima koristite i neslikarske materijale. Šta Vam tačno taj taktilni i materijalni momenat pruža u građenju taktilnih senzacija?

„Koristim heklane stolnjake koje preparaturom integrišem sa površinom platna ili daske i taj reljef čini vezu sa skulpturom, kao i format likovne sveske, koji se u prostoru lista.“

Uz likovne elemente često integrišete i literarni dodatak, odnosno tekst. Na koji način tekst utiče na čitanje same slike i da li on vodi posmatrača ili ostavlja prostor za lična tumačenja?

„Tekst može da uputi, ali prostor za lično tumačenje je široko otvoren.“

Vaše kompozicije odlikuje izuzetno dinamična kompozicija i gust raspored fiktivnih likova i detalja. Kako znate kada je rad konačno završen i da li ikada osetite da je kompozicija preopterećena?

„Crteži iz ciklusa ’Vavilonska kula’ nastajali su u dužem vremenskom periodu, dok su svi ostali radovi nastali u prethodne dve godine. Ti crteži često imaju nekoliko godina zapisanih kao godine nastanka, pošto sam im se na mahove vraćala i pomalo ih dorađivala. Vremenski razmak je i po nekoliko godina. Najteže je shvatiti kad treba stati. Ako pak ne stanem na vreme, desi se da višak informacija skidam lazurnim slojem svetle i bele boje, toliko tankim da se prethodni slojevi provide, a ipak dovoljnim da se rastereti površina. Ponekad operem crtež vodom, pa nastavim, oslanjajući se na tragove prethodnog sloja. Stalno balansiranje, kao hodanje na žici. Igra i rizik radi što većeg stepena slobode.“

Motivi se oslanjaju na tajanstvene velove i oniričnost. Postoji li konkretna priča koju želite da ispričate posmatraču ili preferirate da svako izgradi sopstvenu viziju?

„Nadam se da paralelno posmatrač može da ima svoj utisak i da se slojevi otvaraju kako kad i kako kome. Raduje me mogućnost da se svaki put nešto drugo vidi i pojavi. Mi se menjamo iz trena u tren, svet oko nas isto tako, sve je živo, kreće se i preobražava. Životna energija inspiriše.“

Kada sagledate svoje radove nakupljene kroz cikluse, šta biste rekli ‒ koliko su se Vaša umetnička traganja promenila tokom vremena, a kojim unutrašnjim principima ostajete večno dosledni?

„Razmišljala sam nedavno baš o tome kako se moj rad nije drastično menjao kroz vreme i verujem da je to zato što se borim da svoj sopstveni izvor ne zatrpam. Iskrenost, humor, istraživanje, radoznalost, otkrivanje... mapiranje vremenom.“

Dr Irina Tomić: "Umetnost je spas i oružje"